Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Moja Rusija: Ovde su svetski moćnici delili svet (video)

© Sputnik / Olivera IkodinovićLivadijski dvorac
Livadijski dvorac - Sputnik Srbija
Pratite nas
Livadijski dvorac na Jalti je poslednja rezidencija Romanovih i mesto gde se odigrao jedan od najvažnijih političkih događaja Drugog svetskog rata — Krimska konferencija šefova triju savezničkih država antihitlerovske koalicije: SSSR-a, SAD i Velike Britanije.

Ovde je u 43 sobe, tokom održavanja sedmodnevne konferencije, odseo Franklin Ruzvelt sa američkom delegacijom. Tu je utanačen plan za konačno razračunavanje sa Hitlerovom Nemačkom u Drugom svetskom ratu i usaglašeni su principi posleratnog uređenja Evrope.

Više od pola veka u Livadiji je bila smeštena rezidencija Romanovih: Aleksandra Drugog, Aleksandra Trećeg i Nikolaja Drugog.

U Hramu Vozdviženja Časnog krsta, pokraj dvorca, dan posle smrti Aleksandra Trećeg, na vernost ruskom prestolu zakleo se car Nikolaj Drugi, a tu je i njegova buduća supruga, princeza od Hesen-Darmštata, primila pravoslavlje i ponela ime Aleksandra Fjodorovna.

Livadijski dvorac je tokom svoje istorije menjao namenu — posle Oktobarske revolucije tu je bio smešten i sanatorijum u kojem su lečeni obeleli od tuberkuloze, a potom je imao i funkciju letnjikovca za visoke državne funkcionere. Tek početkom devedesetih godina 20. veka je pretvoren u muzej.

Danas u Livadijskom dvorcu sve odiše istorijom. Dok je drugi sprat posvećen poslednjem ruskom caru Nikolaju Drugom i njegovoj porodici, na prvom spratu priče se „pletu“ oko čuvene Jaltske konferencije.

Novinarka Sputnjika Olivera Ikodinović u vlogu „Moja Rusija“ vodi vas na vama poznata, ali i skrivena mesta Moskve i Rusije. Zavirite sa nama u različite kutke Rusije i njene prestonice, upoznajte njihove lepote i njihovu tradiciju, osetite duh zemlje i dušu Rusa.

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala