Topli „Slovenski zagrljaj“ u Bugarskoj

© SputnikTopli „Slovenski zagrljaj“ u Bugarskoj
Topli „Slovenski zagrljaj“ u Bugarskoj - Sputnik Srbija
Pratite nasTelegram
Pre nekoliko dana završen je trinesti po redu širom Evrope poznati festival poezije simboličnog naziva „Slovenski zagrljaj“.

Festival je pod patronatom predsednika Bugarske Rumena Radeva i svake godine dovodi pesnike iz svih slovenskih zemalja. Njihove stihove sistematizuje i okuplja oko svojih poznatih antologija. Ove godine je tema glasila „Hleb naš nasušni“ i kao takva dobila je poseban blagoslov bugarskog patrijarha Neofita, varnenskog i velikopreslavskog mitropolita Joana i još nekoliko najistaknutijih duhovnih pastira drugih slovenskih zemalja — crnogorskog mitropolita Amfilohija, ruskog protojereja Leva Semjonova i hrvatskog monsinjora Ivana Goluba.

Ovogodišnja pesnička antologija, u raskošnom izdanju od preko tri stotine stranica, predstavila je autore iz 25 zemalja, a u nju je uključeno 175 savremenih slovenskih pesnika. Srpsku poeziju predstavlja osamnaest naših stvaralaca. Između ostalih, zastupljena je poezija akademika Matije Bećkovića, Ljubomira Simovića i Rista Vasilevskog, Dragana Jovanovića Danilova, Zorana Radisavljevića, Srbe Ignjatovića i drugih.

Sa knjigom i njenim autorima imala je prilike da se upozna široka bugarska književna publika, jer se po prvi put festival održavao u više gradova — od primorske Varne, preko trakijskog grada Haskova, podbalkanskog Slivena, do istorijski poznatog grada Plovdiva. U svakom od njih, predstavnici i organizatori, na čelu sa direktorkom festivala, poznatom poetesom i kulturnom poslenicom Elkom Njagolovom, dočekani su na najvišem nivou.

Gosti su imali svečani prijem kod čelnika ovih gradova i opština, a u večernjim časovima održavani su pravi poetski spektakli uz učešće svih gostiju, ali i predstavnika domaćina. Književne večeri upotpunjene su nastupima mladih pesnika, gradske filharmonije, izvanrednih folklornih ansambala, muzičkih i baletskih umetnika.

Utisak je da se čitava kulturna javnost Bugarske pokrenula da primi i uokviri poetski program i pesnike koje je ugostila i prihvatila na sebi svojstven, izuzetan način. U poznatom Rilskom manastiru pesnici su bili gosti bratstva i pod egidom episkopa adrijanopoljskog Evlogija.

© SputnikOtvaranje festivala „Slovenski zagrljaj“
Topli „Slovenski zagrljaj“ u Bugarskoj - Sputnik Srbija
Otvaranje festivala „Slovenski zagrljaj“

Izvan bogatog zvaničnog programa festivala „Slovenski zagrljaj“, u programu „Bugarska gostoprimljivost“, učesnici su imali mogućnost da upoznaju deo bogate istorijsko-kulturne riznice Bugarske, među kojima i pomenuti Rilski manastir, kao i da se međusobno upoznaju, te tako prošire svoje kulturne veze. Utvrđeni su planovi buduće saradnje između mnogih zemalja, od Velike Britanije do Rusije, preko Srbije i Grčke... Aleks Vrubel i Božena Hajnc, predstavnici Poljske, Maksim Zamšev i Ljudmila Snitenko iz Rusije, Raisa Meljnjikova iz Litvanije, Enerika Bijač i Diana Burazer iz Hrvatske, Vera Horvat iz Srbije, Zuzana Kuglerova iz Slovačke, Hristos Hartomacidis iz Grčke, Nadja Popova i Rosica Kuneva iz Bugarske činili su stalnu „postavku“ festivala, a tokom turneje pridružili su se i drugi bugarski pesnici — Niki Komedvenska, Keti Bozukova, Kirilka Paskaleva, Cveta Ivanova, Irina Čavdarova, Eli Videva, Mina Karađozova, Ivan Strandžev, Marija Filipova-Hadži, Trendafil Vasilev, Irena Pankeva i drugi. 

U jednoj od evropskih prestonica kulture, drevnom i istovremeno modernom Plovdivu, u galeriji „Trakart“ koja je izgrađena na ostacima antičkog polisa, dodeljena su najviša priznanja „Slovenskog zagrljaja“. Ovogodišnji laureat „Letećeg pera“ je poznati bugarski pesnik i prevodilac Ivan Esenski, a „Srebrno leteće pero“ dobili su: Hristos Hartomacidis i Ivan Strandžev. Specijalna nagrada Udruženja književnika Bugarske pripala je Aleksu Vrubelu, a nagrada Sindikata bugarskih prosvetnih radnika otišla je u ruke Raise Meljnjikove. 

Pretpremijera predstavljanja antologije i prvi književni susret bili su u Varni, koja je godinama centar i rasadnik slovenskih kulturnih ideja i veza.

„Morski kazino“, kako se naziva reprezentativno zdanje u kome se okupila odabrana publika, bio je tesan da primi sve zainteresovane. Veličanstveno otvaranje festivala zbilo se u Slivenu, a u Varni se odigrala finalna apoteoza — svečani defile kroz ulice prelepog primorskog grada povodom najsvetlijeg bugarskog praznika, 24. maja, dana Svetih Ćirila i Metodija.

Svake godine ova parada okuplja istaknute duhovne, kulturne i prosvetne radnike, učenike, studente, članove kulturno-umetničkih društava i mnoge druge, a čitav grad sliva se na bulevare da pozdravi veličanstveni skup. 

U okviru programa, kao i svake godine, u Generalnom konzulatu Ruske Federacije u Varni održan je prigodan program i prijem za učesnike festivala. Ove godine gosti su prisustvovali premijeri filma o velikom ruskom diplomati, grofu Nikolaju Ignatijevu, ličnosti veoma poznatoj i popularnoj u Bugarskoj. Anatolij Ščelkunov, književnik i diplomata, bivši generalni konzul RF i počasni građanin Varne, predstavio je svoju novu knjigu „Anđeo milosrđa” koja govori o nesvakidašnjem životnom putu kćerke grofa Ignatijeva.

Sa doajenom likovno-umetničke scene Bugarske, svetski poznatim umetnikom Stoimenom Stoilovim, učesnici festivala su se upoznali na predstavljanju reprezentativne monografije o njegovom životu i delu, o čemu je na Ekonomskom univerzitetu u Varni govorio autor monografije, likovni umetnik i istoričar umetnosti Valerij Poštarov. U galeriji Kavalet otvorena je izložba slovačkog likovnog umetnika Milana Hrica, čije ilustracije krase mnoge poetske knjige. 

Na putovanjima kroz raznolike predele ove zemlje govorilo se, recitovalo i pevalo na mnogim jezicima. Na kom posebno? Teško je reći, ali kao da je to bio neki poseban jezik koji svi razumeju. Neki slovenski. Stari? Novi? Nije ni važno. Ono što je od suštinske važnosti jeste da nije bilo nerazumevanja, a to je najvažnije. Ne samo zbog poezije.

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala