Stoltenbergov spisak: Šta su stvarno NATO tekovine u SR Jugoslaviji

© AP Photo / Philip MarkČišćenje ruševina u Aleksincu 9. aprila 1999. tri dana posle bombardovanja kasetnim bombama u kome je poginulo 14 ljudi.
Čišćenje ruševina u Aleksincu 9. aprila 1999. tri dana posle bombardovanja kasetnim bombama u kome je poginulo 14 ljudi. - Sputnik Srbija
Pratite nasTelegram
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg bukvalno se takmiči sa portparolom Alijanse iz doba agresije na SRJ 1999. Džejmijem Šejom ko će izreći najveću laž iskrivljujući istinu o NATO bombardovanju, smatra analitičar Aleksandar Pavić.

U kampanju povodom dvadesetogodišnjice ulaska NATO trupa na Kosovo i Metohiju uključio se i generalni sekretar Severnoatlantskog saveza Jens Stoltenberg izjavom da je agresija ovog vojnog saveza na SRJ 1999. bila legitimna i neophodna. Isti stav izneo je i nekadašnji portparol Alijanse Džejmi Šej.
Agresija je, prema Stoltenbergovim rečima, zaustavila nasilje, a izbeglice su mogle da se vrate kućama, dok je Kfor pomogao da se na Kosovu stvori bezbedno i sigurno okruženje za sve, uključujući i srpske zajednice.
„Znam da NATO još izaziva kontroverze u Srbiji. Mnogima su i dalje bolne uspomene na vazdušnu kampanju 1999. godine. Još je teže onima koji su izgubili voljene. Svaki izgubljeni nevini život je tragedija. I duboko žalimo zbog toga“, rekao je Stoltenberg za „Politiku“.

Jens Stoltenberg - Sputnik Srbija
Stoltenberg: Znam da NATO još izaziva kontroverze u Srbiji... bombardovanje bilo legitimno

Cilj agresije, dodao je generalni sekretar NATO-a, nije bio usmeren protiv srpskog naroda, već „da se zaštite civili u širem regionu, tako što će se zaustaviti akcije Miloševićevog režima, koje je međunarodna zajednica bila osudila“.
Stoltenbergu ovo nije prva izjava u ovom smislu. I u oktobru prošle godine, prilikom posete Srbiji, govorio je u sličnom maniru, a takođe i u martu na godišnjicu agresije.
Nije iznenađujuće što generalni sekretar NATO-a brani pozicije na kojima je ova organizacija nastupala napadajući SRJ. Međutim, iza svake Stoltenbergove reči ostaje gorak ukus, s obzirom na način na koji opisuje tekovine onoga što je NATO učinio našoj zemlji pre dvadeset godina.
A prave tekovine NATO agresije su, prema rečima politikologa Aleksandra Pavića, sasvim drugačije.

„Osim destrukcije i stvaranja vrlo opasne tvorevine koju vode teroristi i trgovci ljudskim organima i dileri droge na veliko, posledice i tekovine NATO agresije su ’zagađenje‘ međunarodne zajednice i međunarodnog poretka, jer je od tada legitimisana jednostrana upotreba sile mimo Saveta bezbednosti i mimo međunarodnog prava, što je, na prvom mestu, rusko rukovodstvo više puta isticalo kao ključnu tačku nakon koje je međunarodni poredak izgubio svoj legitimitet i svoju kredibilnost“, smatra on.

To što je naknadno usvojena Rezolucija 1244, čime je situacija vraćena u okvire međunarodnog prava, razaranje međunarodnog poretka nije popravljeno, dodaje on. „To je urađeno, u stvari, da bi se postigao mir i to je pomoglo i NATO-u, najviše da ozakoni svoje totalno bezakonje. Ali to ne menja suštinu te akcije, koja je bila ništa bolja od one koju je Treći rajh sprovodio uoči i tokom Drugog svetskog rata“, kaže Pavić.
Osim toga, nastavlja naš sagovornik, javni prostor je kontaminiran lažima koje su korišćene da bi se opravdala agresija. Te laži su u međuvremenu diskreditovane, počev od Račka i navodne „Operacije Potkovica“, do, kako Pavić kaže, bajke da su srpske snage proterale kosovske Albance. Naknadno je dokazano da je agresija NATO-a bila ta koja je podstakla egzodus.
Sve to dovodi do zaključka da se Stoltenberg bukvalno takmiči sa Džejmijem Šejom ko će izreći najveću laž iskrivljujući istinu o bombardovanju i NATO agresiji iz 1999. godine, zaključuje Pavić.

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala