Novi uslovi Rusiji iz Saveta Evrope: Prvo pustite ukrajinske mornare

CC0 / Pixabay / Zastave članica Saveta Evrope
Zastave članica Saveta Evrope - Sputnik Srbija
Pratite nasTelegram
Komitet Parlamentarne skupštine Saveta Evrope za monitoring preporučio je da se potvrde ovlašćenja delegacije Rusije koje su jedan broj zemalja osporile u utorak, 25. juna. Međutim, bilo je postavljeno nekoliko uslova.

Prema pravilima procedure, zbog osporavanja incijative ukrajinskih i gruzijskih poslanika vraćanja ovlašćenja delegaciji Rusije, doneta je odluka da Komitet za pravila i preporuke i Komitet za monitoring pripreme izveštaje tim povodom u roku od 24 časa.

U rezoluciji koja je deo izveštaja o nadležnostima, govori se da je „Skupština uvek želela dijalog kao sredstvo postizanja dugoročnog rešenja“.

„Skupština traži da se ratifikuju nadležnosti ruske delegacije“, navodi se u tekstu dokumenta koji je pripremio britanski parlamentarac Rodžer Gejl.

Pritom se dodaje da, sa svoje strane, „Skupština poziva Rusiju da realizuje sve preporuke, uključujući rezolucije 1990 (2014), 2034 (2015) i 2063 (2015)“.

Osim toga, Skupština poziva ruske vlasti da se oslobode 24 ukrajinska mornara koja su zarobljena u Kerčkom moreuzu zbog nezakonitog ulaska u ruske teritorijalne vode, kao i da se hitno uplati članarina u budžet Saveta Evrope.

Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila je 24. juna rezoluciju kojom poziva rusku delegaciju da učestvuje na junskoj sednici, iako ostaje mogućnost osporavanja mandata delegacija. U rezoluciji se navodi i da prava ruske delegacije da glasa, govori i da bude zastupljena — ne podležu sankcijama. Delegacija Rusije je prvi put od 2016. godine podnela zahtev za potvrđivanje svojih mandata u PS SE.

Odnosi Moskve i Kijeva su se pogoršali nakon državnog prevrata u Ukrajini, povratka Krima u sastav Rusije i početka ustanka u Donbasu. Kijev je više puta optuživao Moskvu u vezi sa navodnim mešanjem u unutrašnje poslove Ukrajine, a naročito u vezi sa navodnim učešćem u sukobu na jugoistoku zemlje, kao i u vezi sa vođenjem „hibridnog rata“, sa špijunažom i sajber-napadima.

U januaru 2015. godine Vrhovna rada je donela zvaničnu izjavu u kojoj se Rusija naziva „državom-agresorom“.

Rusija negira ove optužbe i naziva ih neosnovanim. Moskva je više puta izjavljivala da nije ni na jednoj strani u unutrašnjem ukrajinskom sukobu i da je zainteresovana da Kijev prevaziđe političku i ekonomsku krizu.

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala