Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Na delu tihi rat do poslednjeg Srbina u Federaciji BiH

© AP Photo / Amel EmricMigranti u Sarajevu
Migranti u Sarajevu - Sputnik Srbija
Pratite nas
Federacija BiH suptilnim metodama pokušava da natera Srbe iz ovog entiteta da odu. Poslednji u nizu je pokušaj da u srpskom selu Medeno Polje u opštini Bosanski Petrovac napravi kamp za migrante iz afroazijskih zemalja.

To za Sputnjik tvrdi Đorđe Radaković, predsednik Odbora za zaštitu prava Srba u Federaciji BiH, koji je povodom ovih namera uputio otvoreno pismo ambasadorima zemalja i svedoka-potpisnika Dejtonskog sporazuma. U pismu se navodi da niko nema ništa protiv migranata, ali da će ako se smeste u ovoj etnički čistoj srpskoj sredini, Srbi koji su se vratili na svoja ognjišta napustiti ovu teritoriju.

Da li Aneks 7 važi?

„Ovo što se radi je direktno kršenje Aneksa 7 Dejtonskog sporazuma, odnosno, Sporazuma o izbeglicama i raseljenim licima. Od potpisnica Dejtona, to jest od njihovih diplomatskih predstavnika smo tražili da objasne da je Aneks 7 još na snazi i da ne mogu da se prave migrantski centri u etnički čisto srpskoj sredini, jer time bi bilo ugroženo ne samo jedno selo, već nekih desetak srpskih sela u opštini Bosanski Petrovac“, objašnjava naš sagovornik.

Ovo nije prvi put, dodaje on, da su od ambasadora država-potpisnica Dejtonskog sporazuma tražili da se odrede prema položaju Srba koji žive u federalnom delu BiH, s obzirom da su oni suočeni sa nizom problema koji im ugrožavaju opstanak na svojim ognjištima.

„Pre rata 1991. godine na teritoriji Federacije živelo je 530.000 Srba, a danas ih je po popisu iz 2013. godine samo 56.000. Tek nekih 10 odsto Srba se vratilo u svoje domove. Postoji masovna opstrukcija od strane federalnih i kantonalnih vlasti u Federaciji BiH kada je reč o povratku Srba. Tražili smo da se dozvoli organima koji su zaduženi za sprovođenje Aneksa 7 da se primene odredbe iz Ustava BIH, da se prilikom zapošljavanja u javnim službama i institucijama Federacije primenjuje popis iz 1991. godine, kako bi bilo proporcijalnog zapošljavanja, što znači da 17 odsto svih zaposlenih u javnim službama moraju biti Srbi. Imamo sada opštine u Federaciji gde je od 110 zaposlenih u javnim službama samo jedan Srbin“, kaže Radaković.

Srbi žive u šatorima 

Osim zapošljavanja, naš sagovornik navodi i problem obnove kuća. On kaže da na teritoriji Federacije postoje ukupno 1500 srpskih sela koja nisu obnovljena, ili su u njima obnovljene jedna ili dve kuće. Takođe, 163 srpska sela su i dalje u ruševinama.

„Imamo veliki broj sela gde su se ljudi vratili, a da nemaju ni struju ni vodu, a neki žive i pod šatorima. Ali, to je očito neka strategija Federacije da na svaki način blokira povratak Srba“, uveren je naš sagovornik.

Radanović kaže da su osim osnovnih ljudskih prava, Srbima ugrožena i verska prava. Kao primer toga kaže da u Federaciji ne prođe nijedan dan, a da se ne desi neki incident u nekom verskom objektu.

„Imali smo 38 napada na jednu crkvu samo u toku godine. Za Ilindan se, recimo, u jednom našem mestu gde se ovaj praznik proslavlja, ove godine pojavio čovek sa automatskim oružjem i zapucao! Naravno da su se svi razbežali!“, navodi samo neki od primera naš sagovornik.

Nevidljivi za državu

Koliko su Srbi nevidljivi u Federaciji, govore i ovi podaci. U administraciji Ministarstva unutrašnjih poslova Unsko-sanskog kantona zaposleno je samo 1,74 odsto Srba, iako su naši sunarodnici činili više od 30 odsto stanovništva 1991. godine.

Primera radi, u MUP-u Kantona Sarajevo zaposleno je 3,04 odsto Srba, a Srbi su na teritoriji Kantona Sarajevo činili oko 30 odsto stanovništva.

Struktura zaposlenih po nacionalnoj pripadnosti u ministarstvima, upravama i javnim preduzećima na nivou Federacije i na nivou kantona je ponižavajuća za srpski narod. Česta je pojava da kantonalna ministarstva i javna preduzeća nemaju nijednog zaposlenog Srbina.

U administrativnim službama u 70 opština Federacije BiH na prste se mogu pronaći zaposleni Srbi, a česti su primeri opština da nije zaposlen nijedan, iako je prema popisu tu živelo i više od 20 odsto Srba. Izuzetak su opštine Drvar, Grahovo, Bosanski Petrovac i Glamoč.

Po Radanovićevim rečima, ovo je samo deo problema sa kojima se Srbi u Federaciji suočavaju. Pismo Odbora za zaštitu prava Srba u Federaciji BiH upućeno je ambasadama Evropske unije, Francuske, Nemačke, Ruske Federacije, Velike Britanije i Severne Irske i SAD.

Inače, prema Aneksu 7 sve strane su obavezne da preduzmu sve neophodne korake za sprečavanje aktivnosti koje bi ometale ili sprečavale povratak i ostanak izbeglih lica. U njemu se navodi da će se stvoriti politički, ekonomski i društveni uslovi koji doprinose dobrovoljnom povratku i harmoničnoj reintegraciji izbeglica.

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala