Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Oni su „besmrtni“: Najbolji strelci svih vremena na svetskim prvenstvima (foto)

Pratite nas
Legendarni košarkaš „gaučosa“ Luis Skola (39) postao je pre neki dan drugi najbolji strelac u istoriji svetskih prvenstava, sa pogođenih 611 poena, i time je na listi prestigao Australijanca Endrua Gejza.

Među 10 najboljih strelaca na planetarnim šampionatima nalaze se i dvojica legendarnih jugoslovenskih igrača: Dražen Dalipagić, koji je četvrti sa 563 poena, a Dragan Kićanović, koji je šesti sa 491.

© AFP 2021 / FRANCK FIFE10. Kirk Peni – 447 (prosek 16,6)

Novozelanđanin Kirk Peni tokom utakmice osmine finala Svetskog prvenstva Rusija – Novi Zeland, 6. septembra 2010. u Istanbulu.

Na Olimpijadi u Sidneju i Atini igrao je za Novi Zeland i postigao prosek od 16,9 bodova na Svetskom prvenstvu u Indijanapolisu 2002. i 24,7 bodova na Svetskom prvenstvu u Turskoj 2010. godine. Godine 2009. proglašen je za MVP-ja,a povukao se 2018. nakon karijere duge 19 godina.
Bivši reprezentativac Novog Zelanda Kirk Peni - Sputnik Srbija
1/10
10. Kirk Peni – 447 (prosek 16,6)

Novozelanđanin Kirk Peni tokom utakmice osmine finala Svetskog prvenstva Rusija – Novi Zeland, 6. septembra 2010. u Istanbulu.

Na Olimpijadi u Sidneju i Atini igrao je za Novi Zeland i postigao prosek od 16,9 bodova na Svetskom prvenstvu u Indijanapolisu 2002. i 24,7 bodova na Svetskom prvenstvu u Turskoj 2010. godine. Godine 2009. proglašen je za MVP-ja,a povukao se 2018. nakon karijere duge 19 godina.
© AP Photo / Eric Gay9. Huan Karlos Navaro – 462 (prosek 14)

Huan Karlos Navaro pokušava da postigne koš tokom košarkaške utakmice za bronzanu medalju na Letnjim olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru 21. avgusta 2016.

Navaro je najtrofejniji igrač u istoriji Barselone, osvajao je pehare na 35 velikih takmičenja. Sa Barselonom je osvojio dve titule u Evroligi, osam puta titulu šampiona Španije, dok je sedam puta bio pobednik Kupa kralja. U dresu „crvene furije“ ima tri olimpijske medalje (dva srebra i bronzu), svetsku titulu iz Japana 2006, kao i šest medalja sa šampionata Evrope (po dve zlatne, srebrne i bronzane).
Bivši reprezentativac Španije Huan Karlos Navaro - Sputnik Srbija
2/10
9. Huan Karlos Navaro – 462 (prosek 14)

Huan Karlos Navaro pokušava da postigne koš tokom košarkaške utakmice za bronzanu medalju na Letnjim olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru 21. avgusta 2016.

Navaro je najtrofejniji igrač u istoriji Barselone, osvajao je pehare na 35 velikih takmičenja. Sa Barselonom je osvojio dve titule u Evroligi, osam puta titulu šampiona Španije, dok je sedam puta bio pobednik Kupa kralja. U dresu „crvene furije“ ima tri olimpijske medalje (dva srebra i bronzu), svetsku titulu iz Japana 2006, kao i šest medalja sa šampionata Evrope (po dve zlatne, srebrne i bronzane).
© AP Photo / REMY DE LA MAUVINIERE8. Panajotis Janakis – 469 (prosek 18)

Panajotis Janakis drži pehar, okružen saigračima na proslavi pobede u finalu UEFA Lige prvaka u Parizu 11. aprila 1996. Grčki tim pobedio je Barselonu.

Godine 1979. osvojio je zlatnu medalju na Mediteranskim igrama. Takođe je bio kapiten seniorske grčke reprezentacije koja je osvojila zlatnu medalju na Evrobasketu 1987. i srebrnu medalju na Evrobasketu 1989. Tokom njegovog vremena igranja u reprezentaciji, Grčka je učestvovala u 27 međunarodnih takmičenja. Penzionisao se iz reprezentacije kao igrač 2. avgusta 1996. godine, pošto je učestvovao na Letnjim olimpijskim igrama 1996. u Atlanti.
Bivši košarkaš Grčke Panajotis Janakis - Sputnik Srbija
3/10
8. Panajotis Janakis – 469 (prosek 18)

Panajotis Janakis drži pehar, okružen saigračima na proslavi pobede u finalu UEFA Lige prvaka u Parizu 11. aprila 1996. Grčki tim pobedio je Barselonu.

Godine 1979. osvojio je zlatnu medalju na Mediteranskim igrama. Takođe je bio kapiten seniorske grčke reprezentacije koja je osvojila zlatnu medalju na Evrobasketu 1987. i srebrnu medalju na Evrobasketu 1989. Tokom njegovog vremena igranja u reprezentaciji, Grčka je učestvovala u 27 međunarodnih takmičenja. Penzionisao se iz reprezentacije kao igrač 2. avgusta 1996. godine, pošto je učestvovao na Letnjim olimpijskim igrama 1996. u Atlanti.
© AFP 2021 / OZAN KOSE7. Pau Gasol – 482 (prosek 20,1)

Španski centar Pau Gasol pokušava da postigne pogodak pored ruskog čuvara Dmitrija Hvostova tokom utakmice Evrolige u meču između Španije i Rusije u Istanbulu, 17. septembra 2017.

Sa reprezentacijom Španije je osvojio Svetsko prvenstvo 2006. u Japanu, srebrne medalje na Olimpijskim igrama 2008. u Pekingu i 2012. u Londonu, i bronzanu 2016. u Rio de Žaneiru, te tri zlatne, dve srebrne i jednu bronzanu medalju na Evropskim prvenstvima.
Španski raeprezentativac Pau Gasol - Sputnik Srbija
4/10
7. Pau Gasol – 482 (prosek 20,1)

Španski centar Pau Gasol pokušava da postigne pogodak pored ruskog čuvara Dmitrija Hvostova tokom utakmice Evrolige u meču između Španije i Rusije u Istanbulu, 17. septembra 2017.

Sa reprezentacijom Španije je osvojio Svetsko prvenstvo 2006. u Japanu, srebrne medalje na Olimpijskim igrama 2008. u Pekingu i 2012. u Londonu, i bronzanu 2016. u Rio de Žaneiru, te tri zlatne, dve srebrne i jednu bronzanu medalju na Evropskim prvenstvima.
© AFP 20216. Dragan Kićanović – 491 (prosek 18,9)

Dragan Kićanović (levo) u košarkaškom finalu Letnjih olimpijskih igara na utakmici između SAD i Jugoslavije u Montrealu 27. jula 1976. godine.

Za reprezentaciju je odigrao ukupno 211 utakmica i postigao 3290 poena. Godine 1982. je primio zlatnu značku Sporta, nagradu za najboljeg sportistu u Jugoslaviji.
Bivši jugoslovenski košarkaš Dragan Kićanović - Sputnik Srbija
5/10
6. Dragan Kićanović – 491 (prosek 18,9)

Dragan Kićanović (levo) u košarkaškom finalu Letnjih olimpijskih igara na utakmici između SAD i Jugoslavije u Montrealu 27. jula 1976. godine.

Za reprezentaciju je odigrao ukupno 211 utakmica i postigao 3290 poena. Godine 1982. je primio zlatnu značku Sporta, nagradu za najboljeg sportistu u Jugoslaviji.
© AFP 2021 / JEFF HAYNES5. Hose Rafael Ortiz – 511 (prosek 15,5)

Hose Rafael Ortiz iz Portorika šutira na utakmici sa SAD 6. septembra 2002. tokom prve polovine utakmice Svetskog prvenstva u košarci 2002. u Indijanapolisu.

Ortiz drž nekoliko rekorda kao košarkaš. On je četvrti, odnosno šesti u statistikama svih vremena za skokove po utakmici i ukupne skokove u prvoj portorikanskoj ligi. Takođe je treći igrač koji je osvojio osam prvenstava u ligi. Ortiz je ujedno bio i prvi Portorikanac koji je izabran u žrebu za NBA. Mnogi stručnjaci smatraju Ortiza najboljim košarkašem Portorika.
Bivši reprezentativac Portorika Hose Rafael Ortiz - Sputnik Srbija
6/10
5. Hose Rafael Ortiz – 511 (prosek 15,5)

Hose Rafael Ortiz iz Portorika šutira na utakmici sa SAD 6. septembra 2002. tokom prve polovine utakmice Svetskog prvenstva u košarci 2002. u Indijanapolisu.

Ortiz drž nekoliko rekorda kao košarkaš. On je četvrti, odnosno šesti u statistikama svih vremena za skokove po utakmici i ukupne skokove u prvoj portorikanskoj ligi. Takođe je treći igrač koji je osvojio osam prvenstava u ligi. Ortiz je ujedno bio i prvi Portorikanac koji je izabran u žrebu za NBA. Mnogi stručnjaci smatraju Ortiza najboljim košarkašem Portorika.
© AFP 2021 / AFP PHOTO/EPU4. Dražen Dalipagić – 569 (prosek 15,6)

Brazilski košarkaši pokušavaju da zaustave Jugoslovena Dražena Dalipagića u napadu 30. jula 1980. godine u Moskvi tokom polufinala Svetskog prvenstva u košarci. Jugoslavija je tada pobedila 96: 95.

Na otvaranju Olimpijskih igara 1984. u Los Anđelesu je nosio zastavu SFRJ i kasnije osvojio bronzanu medalju.

Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je 246 utakmica, i postigao 3.700 poena. Dotada najviše u istoriji. Ravno 400 više od drugog najefikasnijeg – Kićanovića, i 520 više od Kreše Ćosića.

Godine 1977. Dalipagić je poneo titulu najboljeg igrača u Evropi, a 1978. bio je najbolji sportista u Jugoslaviji.
Jugoslovenski reprezentativac Dražen Dalipagić - Sputnik Srbija
7/10
4. Dražen Dalipagić – 569 (prosek 15,6)

Brazilski košarkaši pokušavaju da zaustave Jugoslovena Dražena Dalipagića u napadu 30. jula 1980. godine u Moskvi tokom polufinala Svetskog prvenstva u košarci. Jugoslavija je tada pobedila 96: 95.

Na otvaranju Olimpijskih igara 1984. u Los Anđelesu je nosio zastavu SFRJ i kasnije osvojio bronzanu medalju.

Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je 246 utakmica, i postigao 3.700 poena. Dotada najviše u istoriji. Ravno 400 više od drugog najefikasnijeg – Kićanovića, i 520 više od Kreše Ćosića.

Godine 1977. Dalipagić je poneo titulu najboljeg igrača u Evropi, a 1978. bio je najbolji sportista u Jugoslaviji.
© AFP 2021 / TIMOTHY A. CLARY3. Endru Gejz – 594 (prosek 20,5)

Endru Gejz iz Australije izvodi pas tokom četvrtfinalne utakmice na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000. Gejz je kao kapiten presudno vodio Australiju do plasmana u polufinale.

Gejz se takmičio na četiri svetska prvenstva, a igrao je više od 280 mečeva za Australiju. Nedavno je sa drugog pao na treće .mesto na listi najboljih strelac svih vremena sa ukupnim skorom od 594 poena i prosekom od 17,5 po utakmici, a smenio ga je Luis Skola.
Nekadašnji reprezentativac Australije Endru Gejz - Sputnik Srbija
8/10
3. Endru Gejz – 594 (prosek 20,5)

Endru Gejz iz Australije izvodi pas tokom četvrtfinalne utakmice na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000. Gejz je kao kapiten presudno vodio Australiju do plasmana u polufinale.

Gejz se takmičio na četiri svetska prvenstva, a igrao je više od 280 mečeva za Australiju. Nedavno je sa drugog pao na treće .mesto na listi najboljih strelac svih vremena sa ukupnim skorom od 594 poena i prosekom od 17,5 po utakmici, a smenio ga je Luis Skola.
© AP Photo / Andy Wong2. Luis Skola – 624

Skola na meču protiv Nigerije tokom takmičenja grupe B na Svetskom prvenstvu u košarci, u Sportskom centru u Vuhanu 2. septembra 2019.

Sa reprezentacijom Argentine osvojio je brojne medalje. Prvo je 1995. na kadetskom, a zatim i 1996. juniorskom prvenstvu Južne Amerike osvajao zlatne medalje. Zlatnu medalju je osvojio i na prvenstvu Amerike za igrače do 20 godina 2000. godine, dok je 2001. na Svetskom prvenstvu za igrače do 21 godine osvojio bronzu. Sa seniorskom reprezentacijom je na Olimpijskim igrama osvojio po jednu zlatnu i bronzanu medalju, dok sa Svetskog prvenstva ima jednu srebrnu medalju. Na FIBA prvenstvima Amerike je osvojio ukupno osam medalja, od toga dve zlatne i po tri srebrne i bronzane medalje. Na SP u Kini imaće mogućnost da učvrsti svoju poziciju.
Argentinski reprezentativac Luis Skola - Sputnik Srbija
9/10
2. Luis Skola – 624

Skola na meču protiv Nigerije tokom takmičenja grupe B na Svetskom prvenstvu u košarci, u Sportskom centru u Vuhanu 2. septembra 2019.

Sa reprezentacijom Argentine osvojio je brojne medalje. Prvo je 1995. na kadetskom, a zatim i 1996. juniorskom prvenstvu Južne Amerike osvajao zlatne medalje. Zlatnu medalju je osvojio i na prvenstvu Amerike za igrače do 20 godina 2000. godine, dok je 2001. na Svetskom prvenstvu za igrače do 21 godine osvojio bronzu. Sa seniorskom reprezentacijom je na Olimpijskim igrama osvojio po jednu zlatnu i bronzanu medalju, dok sa Svetskog prvenstva ima jednu srebrnu medalju. Na FIBA prvenstvima Amerike je osvojio ukupno osam medalja, od toga dve zlatne i po tri srebrne i bronzane medalje. Na SP u Kini imaće mogućnost da učvrsti svoju poziciju.
© AFP 2021 / DOUG PENSINGER1. Oskar Šmit – 843 (prosek 24,1)

Oskar Šmit sa dresom broj 14, brazilski reprezentativac – slobodno bacanje na utakmici protiv SAD tokom Letnjih olimpijskih igara 1996. godine u Atlanti.

Šmit je najbolji strelac u istoriji Svetskih prvenstava. Na 33 odigrana meča za Brazil na Svetskim kupovima postigao je 843 poena, što će reći 25,5 po meču. Najdominantniji je bio u Buenos Ajresu 1990, gde je beležio 34,6 poena po meču, što je apsolutni rekord svetskih prvenstava u košarci.
Oskar Šmit iz Brazila - Sputnik Srbija
10/10
1. Oskar Šmit – 843 (prosek 24,1)

Oskar Šmit sa dresom broj 14, brazilski reprezentativac – slobodno bacanje na utakmici protiv SAD tokom Letnjih olimpijskih igara 1996. godine u Atlanti.

Šmit je najbolji strelac u istoriji Svetskih prvenstava. Na 33 odigrana meča za Brazil na Svetskim kupovima postigao je 843 poena, što će reći 25,5 po meču. Najdominantniji je bio u Buenos Ajresu 1990, gde je beležio 34,6 poena po meču, što je apsolutni rekord svetskih prvenstava u košarci.
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala