Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Šetnje u Srbiji primer za region i svet (video)

© Sputnik / Dejan SimićŠetnja „Besmrtnog puka“ u Beogradu povodom Dana pobede na fašizmom
Šetnja „Besmrtnog puka“ u Beogradu  povodom Dana pobede na fašizmom - Sputnik Srbija
Pratite nas
Fenomen Besmrtnog puka u Srbiji, gde je 90 odsto učesnika šetnje potomaka ljudi stradalih u Drugom svetskom ratu lokalno stanovništvo, jedan je od razloga zašto je baš Beograd izabran da 25. i 26. septembra bude domaćin prve međunarodne konferencije koordinatora tog pokreta.

Konferencija se održava u okviru priprema obeležavanja 75. godišnjice pobede nad fašizmom, a na njoj će učestvovati oko 100 predstavnika pokreta „Besmrtni puk“ iz 55 zemalja sa svih kontinenata.

Prema rečima međunarodnog koordinatora „Besmrtnog puka Rusije“ Sergeja Gluščenka, predstojeći skup važan je za pokret ne samo zbog tog jubilarnog datuma, već i zato što predstoji obeležavanje 75. godišnjice oslobođenja Beograda.

„Nismo mogli da propustimo tako važan datum. Tim pre što je ideja bila da organizujemo prvu u istoriji konferenciju međunarodnog Besmrtnog puka. Izbor Beograda nije slučajan. Četiri godine sam učestvovao u organizaciji ’Besmrtnog puka‘ u Srbiji. Ovde imam mnogo partnera, mnogo prijatelja i za mene lično izbor je bio očigledan“, kaže Gluščenko.

Natalija Šadrina, zamenica predsednika Izvršnog komiteta „Besmrtnog puka Rusije“, napominje da će program manifestacije trajati dva dana, a da će takođe biti prisutni predstavnici i koordinatori iz Srbije.

„Iz nekih zemalja dolazi više ljudi zato što se kod njih šetnja održava u više gradova. Konferencija je izazvala veoma veliko interesovanje i, nažalost, nismo mogli da pozovemo sve zainteresovane. Za nas je vrlo važno što dolaze predstavnici sa raznih kontinenata. Biće tu gosti iz Južne Amerike, Japana, evropskih zemalja, Azije i Kine“, navodi Šadrina u emisiji „Sputnjik intervju“.

Program je osmišljen, kako kaže, tako da bude maksimalno zanimljiv za koordinatore zato što razne zemlje imaju svoje nijanse u organizaciji šetnje „Besmrtnog puka“.

„Ponegde, kao recimo u samoj Srbiji, ta inicijativa se dopala i lokalnom stanovništvu, što nam je takođe veoma važno. Naš zadatak je da okupimo koordinatore ne samo zato da bismo govorili o šetnji ’Besmrtnog puka‘ — želimo da koordinatori rade tokom cele godine i bave se pitanjima koja se tiču i falsifikovanja istorije, koje se posebno snažno nameće upravo u zemljama Evrope“, ističe naša sagovornica.

Predviđeno je, prema njenim rečima, da koordinatori iznose svoja iskustva, a poseban akcenat biće mladi jer su upravo oni izloženi različitim uticajima — živih svedoka istorije je sve manje i zato upravo ka omladini treba da budu usmerene informacije tako da se neiskrivljene prenose budućim generacijama.

Teme konferencije

Gluščenko posebno ističe podršku i pomoć koju „Besmrtnom puku“ pružaju srpske vlasti, kao i Ambasade Rusije, a u okviru priprema sastao se sa ministrom rada Zoranom Đorđevićem i ambasadorom Rusije u Beogradu Aleksandrom Bocan-Harčenkom.

Napominje da će u okviru konferencije biti otvorena i foto izložba o tome kako je zbog napada fašističke Nemačke na Jugoslaviju odložen Hitlerov plan o napadu na SSSR.

Taj, kako kaže, važan istorijski momenat je još jedan od razloga zašto je baš Beograd domaćin konferencije, ali je ipak ključno iskustvo „Besmrtnog puka“ u Srbiji.

„Srbima se dopala ta ideja, dobro im je legla. Mi je ne namećemo, samo predlažemo da se još jednom oda pošta našim precima, da se setimo porodičnih priča i to je veoma važno u vaspitavanju budućih generacija. Učešće je dobrovoljno, ako čovek neće ne mora da dolazi. Ali ako želi i ako je neko od njegovih predaka ratovao može da dođe i oda mu poštu“, ističe Gluščenko.

On podseća da se broj gradova u kojim je održana šetnja ’Besmrtnog puka‘ u Srbiji povećava iz godine u godinu: prvi put je održana 2016. u Beogradu i već te prve godine 9. maja, na radni dan, došlo je hiljadu i po učesnika.

© Sputnik / Dejan Simić"Besmrtni puk" ispred Skupštine u Beogradu
Šetnje  u Srbiji primer za region i svet (video) - Sputnik Srbija
"Besmrtni puk" ispred Skupštine u Beogradu

„Za prvu godinu i prvi put to je poprilično. Shvatili smo da to uopšte nije slučajnost. Ljudi su reagovali na naše predloge, na naš poziv i podržali nas. Sledeće 2017. godine šetnju smo organizovali opet samo u Beogradu, ali već 2018. godine broj gradova učesnika popeo se na šest, samo u Srbiji. A 9. maja ove godine ’Besmrtni puk‘ održan je već u 11 gradova“, precizira naš sagovornik.

„Besmrtni puk“ ne juri za brojevima

Što se tiče regiona, šetnja se održava svake godine i u Crnoj Gori, već dve godine organizuje se u Hrvatskoj, a već tri godine zaredom i u Republici Srpskoj — ove godine su u tome učestvovala tri grada: to su Banjaluka, Trebinje i Istočno Sarajevo.

„Pokret ’Besmrtni puk‘ ne juri za brojem radi broja, ali je fenomen da ljudi iz velikih gradova sami traže kontakt i sami nude pomoć i podršku u organizovanju šetnju ’Besmrtnog puka‘ u svom gradu, ne tražeći ništa zauzvrat. Ne mislim da je to danak nekakvoj modi. Rekao bih da je tu sve malo dublje, a to je jedinstvo Srba i Rusa koje se pokazalo između ostalog i u toj akciji“, veruje Gluščenko.

© Sputnik / Alekseй Družinin / Uđi u foto-galerijuPredsednik Rusije Vladimir Putin tokom akcije „Besmrtni puk“ u Moskvi
Šetnje  u Srbiji primer za region i svet (video) - Sputnik Srbija
Predsednik Rusije Vladimir Putin tokom akcije „Besmrtni puk“ u Moskvi

Slaže se da odgovor može biti i to što su Rusi i Srbi glavne mete pokušaja revizije istorije Drugog svetskog rata, dodajući da se raduje što je „kod Srba s pamćenjem sve u redu“.

„Hvala Bogu da je tako. Dok god Srbi budu pamtili svoju istoriju i podsećali druge kad pokušaju da iskrive njihovu istoriju, sve će biti dobro. Poslovica kaže: dok pamtiš svoju istoriju ti postojiš, čim je zaboraviš, više te neće biti“, primećuje Gluščenko.

Projekat „Praunuci pobednika“

Govoreći o planovima pokreta za sledeću godinu, Šadrina ističe da je predviđen čitav niz manifestacija, i tradicionalnih, i potpuno novih, podsećajući da je u Rusiji 2020. godina ukazom predsednika Rusije Vladimira Putina proglašena Godinom sećanja i slave. 

Između ostalog, kaže, trudićemo se da prikažemo heroizam običnih vojnika u Drugom svetskom ratu, tu je i projekat „Pregaoci pozadine“, a planira se i još jedan nazvan „Praunuci pobednika“, namenjen za učenike od 11 do 18 godina: svaki đak može da ispriča svoju ličnu priču zato što „Besmrtni puk“ i jeste lična priča o porodici. 

„Ono po čemu je ovaj konkurs jedinstven jeste to što kad deca počnu da se bave svojim istraživanjem ona se stvarno istinski bave istorijom. Cilj nije samo da saznaš kakav je bio tvoj pradeda, nego i da osetiš da si i ti uključen u sve to. Drugim rečima, da kažeš: moj pradeda je bio heroj, a šta sam ja uradio za svoju zemlju, naši pradedovi su pobednici, a ko smo mi“, kaže Šadrina. 

© Sputnik / Dejan Simić"Besmrtni puk" ispred Skupštine u Beogradu
Šetnje  u Srbiji primer za region i svet (video) - Sputnik Srbija
"Besmrtni puk" ispred Skupštine u Beogradu

Konkurs će biti međunarodni, a među zemljama gde će biti sproveden biće i Srbija.

Što se tiče same konferencije, prema njenim rečima, biće prikazani primeri uspešne prakse u organizovanju šetnji „Besmrtnog puka“, posebno među omladinom.

Poklon za učesnike biće koncert kopredsednika pokreta, narodnog umetnika Rusije Vasilija Lanovoja, kao i pretpremijera filma „Sreća u koverti“, koji govori o ljudskim sudbinama na osnovu pisama sa fronta. 

Ko uklanja spomenike

Ističući da će pokušaji falsifikovanja istorije biti jedna od tema konferencije, Gluščenko konstatuje da takvih primera sada ima širom Evrope — u Bugarskoj, Ukrajini, Poljskoj, Češkoj, gde se uklanjaju spomenici sovjetskim oslobodiocima.

U Poljskoj se to, kako objašnjava, radi u okviru tzv. dekomunizacije.

„Drugim rečima, prvo smo vam zahvalili i postavili te spomenike, a onda se predomislili i sad vas ne smatramo oslobodilačkom vojskom, pa ćemo zato sve to i ukloniti. Isto se dešava u Estoniji, Letoniji Litvaniji. To nije ništa drugo nego velika politička igra u koju se, nažalost, iz nekog razloga mešaju istorijske činjenice, koje potvrđuju i istoričari, i istorijska literatura. Ne želim da pominjem konkretne slučajeve, ali to je stoprocentna politička narudžbina i politička igra tih zemalja. Nije jasno šta time žele da postignu, ali uveren sam da će se pre ili kasnije i oni osvestiti i shvatiti da istoriju ne treba uvlačiti u politiku“, navodi sagovornik Sputnjika.

© Sputnik / Dejan Simić„Noćni vukovi“ u „Besmrtnom puku“ u Beogradu povodom Dana pobede na fašizmom
Šetnje  u Srbiji primer za region i svet (video) - Sputnik Srbija
„Noćni vukovi“ u „Besmrtnom puku“ u Beogradu povodom Dana pobede na fašizmom

U tom kontekstu, prema njegovim rečima, jedan od ciljeva „Besmrtnog puka“ je upravo da ne politizuje šetnje.

Komentarišući pokušaje nekih na Zapadu da omalovaže „Besmrtni puk“, Gluščenko kaže da se njima tamo čini da je pokret nekakvo oružje, a u stvari je to samo plemenita ideja i akcija.

„Mi radimo za budućnost: ’Besmrtni puk‘ kod nas nije jednodnevna akcija. ’Besmrtni puk‘ je pokret koji je nemoguće zaustaviti. Oni mogu da smišljaju razne povode, da izmišljaju razne provokacije, mogu da nastave da falsifikuju istorijske činjenice. Nek samo izvole. Mi ćemo istrajati na svome i videćemo šta će biti na kraju. Verujem da će u zemljama gde narod pamti istoriju i sve dobro zna i za nas biti sve dobro i naš pokret će se razvijati“, poručuje Gluščenko koji je uveren da i obični ljudi u zemljama gde ima pokušaja falsifikovanja istorije odlično znaju i pamte istorijske činjenice.

Na pitanje da li je običan Poljak osetio stid što na nedavno obeležavanje početka Drugog svetskog rata nisu pozvani predstavnici Rusije i Srbije, naš sagovornik odgovara:

„Ne mogu da govorim u ime Poljaka, ali mislim da jesu. Običan Poljak se barem zapitao zašto nisu pozvane zemlje koje su učestvovale u ratu, u oslobađanju sveta od nacizma.“

Šadrina ističe da i u Zapadnoj Evropi, gde je prisutna antiruska histerija, iz godine u godinu raste broj učesnika šetnji „Besmrtnog puka“ i da se povećava broj mesta gde se ta manifestacija održava.

„Drugi svetski rat je najveći tragični događaj koji može da objedini ljude, bez obzira iz koje su zemlje i bez obzira koje su nacije i vere. Ova akcija je jedinstvena po tome što je raširena u velikom broju zemalja sveta. Prošle godine održana je u 115 zemalja i u oko 500 gradova. Te brojke možda ništa ne govore, ali te ljude objedinjuje samo ideja: to su istomišljenici koji se međusobno ne poznaju, nisu se nikad videli i verovatno se neće ni videti. Naše pradede su ratovale rame uz rame za isti cilj. I njih je ujedinila upravo ideja da ne dozvole da istorija bude zaboravljena. To je najvažnije u ovoj akciji, a ne brojke — misao koju ljudi prenose svojoj deci i vaspitavaju ih da treba čuvati istoriju i poštovati svoje heroje“, naglašava Šadrina.

Kad je reč o Srbiji, Gluščenko se nada da će se sledeće godine u šetnje pokreta uključiti još nekoliko gradova, a slaže se da „Besmrtni puk“ u Srbiji može biti primer za sve u regionu.

„Želeo bih da koordinatori iz čitavog sveta pogledaju kako se Srbi i srpska vlast odnose prema ’Besmrtnom puku‘. Ovde nema nikakvih prepreka, ovde se sve radi uz dobru volju. Nema mnogo onih koji mogu da se pohvale rezultatom kakav ima Srbija“, kaže na kraju razgovora za Sputnjik koordinator pokreta „Besmrtni puk“. 

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala