Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Ruski poslanik: Rusija bi mogla da bude posrednik u razgovorima Beograda i Prištine

© Sputnik / Vladimir Fedorenko / Uđi u foto-galerijuZgrada Državne dume Ruske Federacije
Zgrada Državne dume Ruske Federacije - Sputnik Srbija
Pratite nas
Pregovarački proces, kao način za rešavanje sukoba, uvek ima budućnost, a ako dve strane ne mogu da se dogovore, treću treba privući – u slučaju sa dijalogom između Srbije i Kosova, takva strana bi potencijalno mogla da bude Rusija, smatra zamenik predsedavajućeg Odbora za spoljne poslove Državne dume Rusije Aleksej Čepa.
„Pregovori uvek imaju budućnost, dijalog je uvek potreban, a jedino se dijalogom ta pitanja mogu rešiti. Ako bilateralni dijalozi ne uspevaju, onda moraju da se uključe i drugi pregovarači koji će pomoći da se zaobiđu nesuglasice. Rusija može da postane takav potencijalni pregovarač“, izjavio je Čepa za Sputnjik, odgovarajući na pitanje o mogućoj ulozi Rusije u pregovaračkom procesu između Beograda i Prištine.

Parlamentarac je takođe pretpostavio da je na nedavnom sastanku ruskog premijera Dmitrija Medvedeva i predsednika Srbije Aleksandra Vučića mogla biti pokrenuta tema izbora na Kosovu i mogućnost nastavka dijaloga između dve zemlje, a možda je Beograd, čak, tražio podršku od Moskve.

„S obzirom na trenutni raspored snaga, Rusija nesumnjivo može da ima određeni uticaj na podršku naše pravoslavne braće“, dodao je poslanik.

Ranije je na parlamentarnim izborima na Kosovu pobedila radikalna stranka Samoopredeljenje. Njen lider, Aljbin Kurti, najverovatnije će biti budući premijer samoproglašene republike. Vlada Srbije njihovu pobedu nazvala je pretnjom za bezbednost celog Balkana. Kako je primetila nemačka kancelarka Angela Merkel, proces približavanja Beograda i Prištine, koji su inicirale Nemačka i Francuska, je prekinut i trebalo bi mu se vratiti posle izbora na Kosovu.

Rukovodstvo Srbije pod pritiskom Brisela i za približavanje regiona Evropskoj uniji, kao i radi olakšavanja života u pokrajini srpskim državljanima 2011. godine bilo je prisiljeno da započne pregovore o normalizaciji odnosa sa kosovskim Albancima uz posredovanje Evropske unije. Dijalog je trenutno prekinut.

Oružani sukob albanskih separatista iz Oslobodilačke vojske Kosova i vojske i policije Srbije 1999. godine doveo je do bombardovanja Jugoslavije od strane snaga NATO-a. U martu 2004. kosovski Albanci organizovali su pogrome koji su doveli do masovnog iseljavanja Srba iz regiona i uništavanja brojnih istorijskih i kulturnih spomenika. Kosovsko-albanske strukture u Prištini su 17. februara 2008. jednostrano proglasile nezavisnost od Srbije. Samoproglašenu republiku ne priznaju Srbija, Rusija, Kina, Izrael, Iran, Španija, Grčka i brojne druge države.

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala