NATO za poboljšanje odnosa sa Rusijom, ali ne na uštrb bezbednosti

© REUTERS / Ints KalninsZastava NATO-a na vojnim vežbama alijanse u Letoniji
Zastava NATO-a na vojnim vežbama alijanse u Letoniji - Sputnik Srbija
Pratite nasTelegram
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg smatra da treba nastojati poboljšanju odnosa sa Rusijom, ali bez žrtvovanja principa i bezbednosti.
„Potrebno nam je obuzdavanje, odbrana i dijalog. I nema nikakve protivrečnosti između toga da se bude jak i čvrst i predlaganja dijaloga. Naprotiv, dok smo čvrsti i ujedinjeni, možemo da se uključimo u politički dijalog sa Rusijom“, rekao je Stoltenberg u intervju za „Pais“.

„Čvrsto verujem da bi trebalo da težimo poboljšanju odnosa sa Moskvom. Ali, ne možemo da žrtvujemo svoje principe i svoju bezbednost“, istakao je on.

Govoreći o ponovnom ujedinjenju Krima sa Rusijom, Stoltenberg je primetio da „Krim nije deo NATO-a“. „Zbog toga smo rasporedili trupe na naše granice, da bi bilo jasno, bez ikakve sumnje ili rizika od nesporazuma, da nikada nećemo prihvatiti ponavljanje situacije sa Krimom u bilo kojoj zemlji NATO-a“, precizirao je Stoltenberg. On je dodao da će „ceo savez odgovoriti... ako bilo koji saveznik NATO-a bude napadnut“.

Rat u svemiru - ilustracija - Sputnik Srbija
Planovi NATO-a: Svemir je nova operativna oblast

Prošle nedelje je Stoltenberg izjavio da su diplomatski kanali dijaloga za Moskvu otvoreni i da NATO želi konstruktivnije odnose sa Rusijom.

Ranije je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio da Rusija neće tražiti dijalog sa NATO-om, već se zalaže za njegov nastavak. On je napomenuo da „nisu našom krivicom zamrznuti gotovo svi oblici saradnje“.

Poslednjih godina Rusija izjavljuje o neviđenim aktivnostima NATO-a na svojim zapadnim granicama. Alijansa proširuje svoju inicijativu i naziva je „obuzdavanjem ruske agresije“. Moskva je više puta izražavala zabrinutost zbog koncentrisanja snaga Alijanse u Evropi. Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov ranije je rekao da Rusija nikome ne predstavlja pretnju, ali da neće zanemarivati poteze koji su potencijalno opasni po njene interese.

Odnosi Rusije i Zapada pogoršali su se zbog situacije u Ukrajini i prisajedinjenja Krima Rusiji. Optužujući Moskvu za mešanje u poslove Kijeva, Zapad joj je uveo sankcije. Moskva je preduzela kontramere, povela politiku zamene uvoza i više puta izjavljivala da je kontraproduktivno sa njom razgovarati na jeziku sankcija. Pritom je Moskva više puta odbacivala optužbe zapadnih zemalja o mešanju u unutrašnje poslove Ukrajine, rekavši da nije strana u ukrajinskom sukobu u Donbasu i subjekat Minskih sporazuma.

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala