Rusija u NATO-u — šansa za mir od Vankuvera do Tokija

Pratite nasTelegram
Američki predsednik Donald Tramp treba da pozove Rusiju u NATO i na taj način razvije „istočnu politiku“ otvarajući novo poglavlje u rusko-američkim odnosima, piše nemački list „Handelsblat“. To bi dovelo do stvaranja „Alijanse mira“, koja bi samo učvrstila NATO jer Moskva više ne bi bila protivnik, već jedan od garanta evropske bezbednosti.

Ovo bi omogućilo Vašingtonu i Moskvi da pokrenu proces preraspodele balansa u međunarodnom bezbednosnom sistemu, koji bi bio podržan strukturom koja se prostire od Lisabona do Vladivostoka.

„To je ispravna ideja i trebalo ju je realizovati još devedesetih godina. U tom slučaju možda ne bi ni bilo rata u Jugoslaviji i postojala bi stabilna bezbednosna arhitektura na severnoj polulopti. Jeljcin je devedesetih predlagao da se od NATO-a stvori veliki bezbednosni sistem, i to ne od Lisabona do Vladivostoka, već od Vankuvera do Tokija“, rekao je za Sputnjik nemački ekspert Aleksandar Rar.

Ulazak Rusije u NATO stara ideja

Kako on objašnjava, Rusija je tada bila spremna da se u potpunosti uključi u ovakav sistem, ali su Amerikanci to onemogućili i počeli sa širenjem NATO-a, što je izazvalo povratnu reakciju Rusije.

„Ideja o novoj bezbednosnoj arhitekturi od Lisabona do Vladivostoka visi nad glavama, ali u Nemačkoj nju podržavaju samo desničarske partije poput Alternative za Nemačku, kao i neke leve partije. Liberalne elite i mejnstrim mediji žele da sačuvaju ’transatlantski svet‘ čiju osnovu čine Severnoatlantska alijansa i EU.“
Nemački ekspert naglašava da su strani, pa i nemački mediji protiv zbližavanja sa Rusijom, iako u delu američke i evropske političke elite možemo primetiti i drugačije tendencije.

„Francuski predsednik Emanuel Makron razmišlja o koncepciji ’od Lisabona do Vladivostoka‘, a Tramp o savezu sa Rusijom protiv Kine. To je istina. Mediji koji se nalaze pod kontrolom liberalnih elita su protiv Trampa, protiv Makrona i na kraju protiv Rusije“, objašnjava Rar.

On dodaje da nije isključeno da je Makron o ovoj temi, članstvu Rusije u Severnoatlantsku alijansu, razgovarao i sa Trampom tokom NATO samita u Londonu.

Anglosaksonska lukavost

Ruski vojni ekspert Aleksandar Žilin smatra da je ova ideja interesantna sa tačke gledišta globalne bezbednosti, jer u tom slučaju ne bi bilo strateškog suparništva između Evrope i Rusije, ali da prvo treba rešiti neka druga pitanja.

„Pitanje da li će Rusija biti članica NATO-a je drugo po redu, prvo treba rešiti pitanje koji će biti osnovni cilj ove organizacije, jer od momenta njenog osnivanja do danas, osnovni zadatak NATO-a bio je konfrontacija, prvo sa Sovjetskim Savezom, a sada sa Rusijom“, objašnjava ekspert.

Žilin dodaje da, ako analiziramo situaciju iz perspektive odnosa sadašnjih ruskih vlasti prema Evropi, NATO-u i Americi, možemo zaključiti da su predsednik Vladimir Putin i sadašnja liberalna vlada otvoreni za dijalog i saradnju. S druge strane, on upozorava da se treba sa oprezom odnositi prema ovoj ideji, kako se ne bi upalo u zamku koja je proizvod anglosaksonske lukavosti.

„Zamislimo da Rusija postane članica NATO-a i preuzme na sebe sva prava i sve obaveze, a zatim SAD reše da unište svog glavnog konkurenta — Kinu. Lako je isprovocirati konflikt. Tada će SAD, i Anglosaksonci u celini, gurnuti Rusiju i Kinu u konflikt, što je i njihova strategija da podgrevaju ratove“, rekao je vojni analitičar.

Bez obzira na spremnost sadašnjih ruskih vlasti na dijalog i saradnju sa NATO-om i EU, Žilin objašnjava da treba biti oprezan jer se ova struktura nalazi pod rukovodstvom SAD. Iako se u zvaničnim dokumentima Severnoatlantske alijanse, naglašava potreba za konsolidovanom pozicijom, teško da se uzimaju u obzir stavovi jedne siromašne Letonije, a može se i reći da države-članice delimično gube svoj suverenitet i pružaju mogućnost da njima neko komanduje.

Podrška Makronu

„Klasici su govorili ― ako potpišete ugovor sa Anglosaksoncima, on nije vredan ni papira na kome je napisan. Primer je Sporazum o merama za dalje smanjenje i ograničenje strateškog ofanzivnog oružja (START 3). A postavlja se pitanje kako je uopšte moguće da se neko tako odnosi prema sporazumima od strateškog značaja“, rekao je vojni ekspert.

„Handelsblat“ dokaz da ideja o saradnji sa Rusijom počinje da se razvija na zapadu

Interesantniji od same ideje stvaranja „Alijanse mira“ i učešća Rusije u NATO-u jeste trenutak u kome se ona pojavljuje u nemačkoj štampi, koja je poslednjih godina antiruski orijentisana.

Nemački ekspert ističe da „Handelsblat“ verovatno želi da predstavi objektivnu tačku gledišta o budućoj Evropi, koja se istovremeno razvija i u Francuskoj, ali je još uvek prerano.

„Handelsblat“ su ozbiljne novine, koje verovatno na ovaj način žele da pruže podršku Makronu i pokaže da ova ideja počinje da se ozbiljno razvija na Zapadu. Neke stvari se pokreću, ali to još uvek nije masovni pokret. ’Frankfurter algemajne cajtung‘, ’Zidojče‘, ’Špigl‘, s druge strane, stalno okrivljuju Rusiju za sve grehe. Ali logika u ovoj ideji svakako postoji“, rekao je Rar.

Ruski vojni analitičar Aleksandar Žilin objašnjava da su u Evropi počeli da se odvijaju zanimljivi procesi, dok je Tramp zauzet izborima i ne zanima ga šta se događa u svetu.

„Makronovo ponašanje iz prozapadne perspektive je prilično ekstravagantno. On je davao izjave o potrebi zbližavanja sa Rusijom, a sada je probni korak učinjen i u Nemačkoj. Meni se čini da su evropske države spremne da ucenjuju SAD približavanjem Rusiji ili zaključivanjem bilateralnih sporazuma“, ističe ekspert.
Ruski ekspert se nada poboljšanju odnosa sa Zapadom u svim sferama, jer nijedna raketa ne može doprineti bezbednosti kao što mogu dobri ekonomski i politički odnosi.

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala