Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Zašto se Krim 1991. nije pridružio Rusiji

© Sputnik / Artem Žitenev / Uđi u foto-galerijuGrafit - karta Krima
Grafit - karta Krima - Sputnik Srbija
Pratite nas
Pre potpisivanja Beloveškog sporazuma 1991. godine, Krim, Luganska i Donjecka oblast zatražili su od ruskih vlasti da ih prime, ali Moskva „nije imala vremena za pregovore sa Kijevom“, izjavio je Sergej Filatov, prvi zamenik predsedavajućeg Vrhovnog saveta Ruske Federacije (1991—1993), a potom šef administracije predsednika Borisa Jeljcina.

Filatov je u intervjuu za list „Vzgljad“ istakao da su u Vrhovni savet Ruske Federacije stalno dolazile delegacije iz Donjecka, Luganska i sa Krima koje su tražile da ih ne ostavljaju u sastavu Ukrajine.

„To su bile zemlje koje su bile iskonski naše. Prosto su ih dali Kijevu. Oni su shvatali da se nalaze u neravnopravnim uslovima sa Ukrajincima. U Ukrajini se vrlo snažno razvijao nacionalizam. I dalje se vodi rat oko ovih oblasti, i ne samo ovih. Sada se počeli da govore o tome da ćemo i druge oblasti uzeti sebi, u Rusiju“, rekao je on.

Ali predsednik države Boris Jeljcin odbio je da ih primi u sastav Rusije, jer, prema mišljenju Filatova, „nije bilo vremena“ za pregovore, kao ni resursa da se prehrane novi regioni.

„Nismo imali vremena. Gledali smo kako uopšte da preživi Rusija. Pre nego što su počele vladine reforme, u mnogim oblastima nije bilo hleba. Brašna je ostalo za nekoliko dana i ostalo je 120 milijardi dolara duga od SSSR-a. O čemu da se razmišlja tog trenutka — o Ukrajini ili ipak o sebi, o svojim ljudima?“, objasnio je bivši šef Jeljcinove administracije.

Predsednik RSFSR Boris Jeljcin, predsednik Belorusije Stanislav Šuškevič i predsednik Ukrajine Leonid Kravčuk na potpisivanju Sporazuma o stvaranju Zajednice Nezavisnih Država 8. decembra 1991. - Sputnik Srbija
Bivši ukrajinski predsednik: Građani 1991. godine želeli savez sa Rusijom

Filatov tvrdi da je Moskva u početku pregovarala sa Kijevom i pokušala da „odbrani Krim“. Ali kada se postavilo pitanje predaje nuklearnog oružja Rusiji, ministar odbrane Ukrajine Konstantin Morozov pružio je vrlo snažan otpor.

„On (Morozov) je bio kategorički protiv davanja atomskog oružja Rusiji. Tada su uvučene i treće strane, koje su postale garanti, kao i naša zemlja, teritorijalnog integriteta Ukrajine — pod uslovom da nam Kijev dâ oružje“, istakao je Filatov.

U nedelju, 8. decembra, navršava se 28 godina od potpisivanja Beloveškog sporazuma, kojim je praktično prekinuto postojanje SSSR-a. Dokument su potpisali visoki zvaničnici i šefovi vlada triju saveznih republika: Boris Jeljcin i Genadij Burbulis iz Ruske Federacije (RSFSR), Stanislav Šuškevič i Vjačeslav Kebič iz Republike Belorusije i Leonid Kravčuk i Vitold Fokin iz Ukrajine.

© Sputnik / Юriй Ivanov / Uđi u foto-galerijuPredsednik RSFSR Boris Jeljcin, predsednik Vrhovnog saveta Belorusije Stanislav Šuškevič, predsednik Ukrajine Leonid Kravčuk nakon potpisivanja Sporazuma o stvaranju Zajednice Nezavisnih Država u Beloveškoj šumi
Zašto se Krim 1991. nije pridružio Rusiji - Sputnik Srbija
Predsednik RSFSR Boris Jeljcin, predsednik Vrhovnog saveta Belorusije Stanislav Šuškevič, predsednik Ukrajine Leonid Kravčuk nakon potpisivanja Sporazuma o stvaranju Zajednice Nezavisnih Država u Beloveškoj šumi

Sporazumom je konstatovano ukidanje postojanja SSSR-a kao „subjekta međunarodnog prava i geopolitičke stvarnosti“ i najavljeno stvaranje Zajednice nezavisnih država (ZND).

Sin prvog sekretara Centralnog komiteta KPSS Nikite Hruščova, naučnik i publicista Sergej Hruščov, tvrdio je da su se u Beloveškoj šumi Jeljcin i Kravčuk dogovorili da će Krim biti deo nezavisne Ukrajine.

Kravčuk je, sa druge strane, izjavio da se tokom pripreme Beloveškog sporazuma pitanje Krima nije pokretalo.

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala