Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Farmerke od kojih se dobija sida i slušanje roka u Sovjetskom Savezu

CC0 / Pixabay / Džins
Džins - Sputnik Srbija
Pratite nas
U uslovima kada su iz Sovjetskog Saveza samo pojedinci mogli otići u inostranstvo, slika kapitalističkog sveta formirala se u mašti sovjetskog čoveka na dva načina: iz razgovora sa prijateljima ili poznanicima koji su preko radija slušali „neprijateljske glasove“ (ili su bili „tamo“, ako su imali sreće) i od državne propagande.

Moguće je da je upravo ta dvojnost prouzrokovala moderni pogled Rusa, u kojem su nakon konačnog kolapsa sovjetske ideologije, umesto „dobrih“ nas i „loših“ kapitalista, ostali samo „loši“ — i mi i oni. A pošto su svi loši, u tome nema ničeg sramnog. Jednostavno treba biti snalažljiviji i, što je najvažnije — jači.

Sovjetsko društvo je bilo puno kontradikcija. Građani SSSR su verovali u propagandu, žalili su izmučene crnce i plašili se špijuna, a istovremno su nosili „najbolje na svetu“ američke farmerke, slušali bend „Pink Flojd“ i sanjali o stranoj državi u čije postojanje su nekad sumnjali.

Dvostruka slika Zapada

Međutim, uprkos činjenici da je zvanična propaganda zaista formirala sliku kapitalističkog sveta među proleterima, komunikacija sa stranim radnicima imala je značajan uticaj na promenu njihovih stavova. Pored toga, radnici koje su slali na poslovna putovanja u SAD i Francusku zapazili su da je, uprkos ekonomskoj krizi i nezaposlenosti, životni standard mnogo veći nego u SSSR.

Tako je u glavama sovjetskog naroda formirana dvostruka slika Zapada, koja je postojala sve do raspada SSSR, a u određenoj meri prisutna je i danas. Sa jedne strane, zvanični mediji stvorili su mitološki i stereotipni portret zemlje, dok su ga alternativni izvori svakodnevno ispravljali. Prema alternativi, sve je bilo obrnuto: „tamo“ su marljivi ljudi sa građanskim stavom, koji žive znatno bolje od „naših“.

Sve posleratne godine do Staljinove smrti nije smelo biti ni govora o popuštanju napetosti. Osećaj novog neizbežnog rata sa kapitalističkim okruženjem je bio sve veći. Tek nakon dolaska Hruščova na vlast, koji se, prema svojim memoarima, strašno plašio snage atomske bombe, Zapad i Sovjeti su počeli da traže načine za miroljubivu koegzistenciju. Novi generalni sekretar, za razliku od Staljina, aktivno je putovao po svetu i jasno pokazivao da je SSSR spreman za dijalog.

© FotoPrepoznatljiva ikonografija iz vremena SSSR-a
Farmerke od kojih se dobija sida i slušanje roka u Sovjetskom Savezu  - Sputnik Srbija
Prepoznatljiva ikonografija iz vremena SSSR-a

Šta je dobro, a šta loše

Sovjetski koncept „inostranstva“ sam po sebi nije tačan sinonim za pojam „u inostranstvu“. To poznato „inostranstvo“ narod nije doživljavao kao fizičku teritoriju, već kao imaginarni prostor — sa jedne strane sve je realno, a sa druge apstraktno. Sovjetski ljudi su bili sigurni da su oni internacionalisti koji su svoje ideje preneli celom svetu, ali su istovremeno shvatali da nemaju priliku da vide taj spoljašnji svet.

Istovremeno je državna propaganda formirala kod sovjetskog čovjeka u potpunosti kontradiktornu sliku tog „bajkovitog sveta“. Na primer, sa jedne strane u SSSR se obrazovalo potrošačko društvo, a sa druge strane kritikovana je buržoaska „žudnja za profitom“.

Rokenrol u Sovjetskom Savezu

Poseban stav imala je država prema rokenrolu i omladinskoj muzici generalno. Kriterijum po kome su muziku snimali na magnetofon i po kome je država određivala da li je ona prihvatljiva ili ne, formirao se dvojako. Prema ovom pravilu, „prava“ strana muzika treba da bude povezana sa kulturom radnog naroda, a „loša“ muzika sa potrošačkom kulturom.

Postojala su razna „uputstva“ kako razlikovati dobru od loše muzike. Na primer, „pogrešna“ muzika kod čoveka izaziva preteranu bahatost ili ravnodušnost, a prava, lagana muzika je iskrena i melodična. Mogao se slušati i džez, ako postoje prelepe narodne melodije, ali rokenrol i slična dela buržoaskog društva su bila za „divljake“.

Čitav ovaj idejni haos doprineo je širenju ideje o zamišljenom Zapadu. Za sedamdesete godine prošlog veka nije bilo ništa strašno da sekretar Centralnog komiteta Komsomola drži govor u farmerkama stranog brenda, da sluša „Pink Flojd“ i ima nadimak Džon.

© Sputnik / Natalья Seliverstova / Uđi u foto-galerijuŠubare sa značkama sa simbolima SSSR
Farmerke od kojih se dobija sida i slušanje roka u Sovjetskom Savezu  - Sputnik Srbija
Šubare sa značkama sa simbolima SSSR

Farmerke od kojih dobijate sidu

Za borbu protiv Zapada korišćene su takozvane antilegende — strašne glasine o stranim stvarima. Ljudi su se stvarno plašili stranih slatkiša sa sečivima, farmerki sa sidom i sličnih stvari. Neki su čak verovali da se iz stranih bombona šire bolesti.

Poznata je i priča da su deci na Olimpijadi 80-ih godina prošlog veka stranci davali gomilu svakakvih sitnica, uključujući i suvenire u obliku medicinske lampe. Kada su došla kući, deca su sa velikim uzbuđenjem pričali o susretu i poklonima, a kada su roditelji videli medicinske lampe „shvatili su“ da se tamo u stvari krije bomba!

Sada je 2020. godina, ali objave na društvenim mrežama o HIV pozitivnim iglama nisu retke, a Zapad još uvek planira psihotronične napade na Rusiju. Ovo još jednom pokazuje efikasnost propagande.

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala