Hitan sastanak OPEK-a. Berza ne trguje naftom, već strahovima i nadom

© AFP 2022 / Ryad KramdiUčesnici 15. energetskog foruma OPEK u Alžiru
Učesnici 15. energetskog foruma OPEK u Alžiru  - Sputnik Srbija
Pratite nasTelegram
Zbog pada cene nafte koji je izazvan korona virusom, u Beču je sazvan hitan sastanak OPEK plus. Rijad, koji zajedno sa Rusijom čini srce ove alijanse, izrazio je spremnost da smanji proizvodnju nafte za milion barela na dan. Iako se čeka odgovor Moskve, ruski eksperti ističu da ovakve mere neće značajno promeniti situaciju.

Ekonomija Kine se usporava, ali i njena potražnja za energentima i to za gotovo 20 odsto. Međunarodno tržište je brzo reagovalo na ovakve promene, pa je u prava dva meseca ove godine vrednost nafte tipa „Brent“, jednog od tipova na osnovu kojih se određuje tržišna cena nafte, pala za 27 odsto, sa 68,64 na 49,91 dolara za barel. 

Zbog toga, kao i činjenice da će se u proleće dodatno smanjiti potražnja za naftom, tehnički komitet OPEK plus se zalaže za smanjenje proizvodnje za 0,6 do miliona barela dnevno.

Cena nafte ne zavisi od OPEK-a

„Malo toga zavisi od OPEK-a. Ako cene na berzama nastave da padaju i ekonomija uđe u fazu nove krize, cene nafte će svakako padati, smanjila se proizvodnja ili ne. Da bi došlo do stabilizacije, neophodno je smanjiti proizvodnju ne za 600 hiljada barela dnevno, kako je planirano, već za 3 do 4 miliona. Tada bi to imalo značaja. Do rasta cena će doći kada svetska ekonomija počne da izlazi iz stanja krize“, rekao je Aleksandar Huršudov , ekspert Agencije za naftu i gas.

Ekspert dodaje da cena nafte zavisi od berze, a da one funkcionišu po drugim principima i da trenutno preovlađuje stanje straha.

„Berza ne trguje naftom, zlatom ili gasom, ona trguje strahovima i nadom. Zato kada se svetska ekonomija pogoršava, berze snižavaju svoje kotacije. Sada postoji strah da nafta nikome neće biti potrebna, niko ne putuje, ljudi manje lete, proizvodnja se smanjuje, potražnja za naftom opada i nafta će biti jeftinija“, objašnjava ekspert.

U februaru ove godine je proizvodnja već pala na 27,8 miliona barela na dan, što je negativni rekord u poslednjih 11 godina. Čini se da ova situacija najteže pada Saudijskoj Arabiji koja je Pekingu prošle godine prodala rekordnih 83,3 miliona tona crnog zlata i koja sada nastoji da izvrši pritisak na ostale partnere iz OPEK plus. 

Moskva zadovoljna cenom

U Moskvi ističu da su trenutne cene prihvatljive za ruski budžet i ekonomiju, jer je granična cena za naftu 42,4 dolara po barelu. Prema njihovim rečima, ovo će jedino usporiti gomilanje sredstava Fonda za nacionalno blagostanje, jer u Rusiji postoji budžetsko pravilo da sav višak od prodaje nafte ide u budžet ovog fonda.

Aleksej Belogorjev sa Instituta za energetsku strategiju ističe da učesnice OPEK plus nemaju potpune podatke o ponudi i tražnji nafte za period januar-februar, da još uvek ne postoji jasna slika i da rusko Ministarstvo energetika kao odgovorni učesnik na to i ukazuje, jer je OPEK plus u 2018. godine već imao negativna iskustva kada je isto tako doneo odluku o povećanju proizvodnje nafte. On ističe da se Rusija, kada je reč o kontroli proizvodnje nafte, nalazi u složenijoj situaciji nego Saudijska Arabija, koja u potpunosti kontroliše i reguliše proizvodnju i izvoz ovog energenta.

„Reč je o tome da Rusija, za razliku od ostalih članica OPEK-a, nema državni monopol na proizvodnju i izvoz nafte, zbog toga Ministarstvo energetike nema nikakvih ovlašćenja da ograničava proizvodnju nafte ni privatnih, pa čak ni državnih kompanija“, rekao je ekspert.

Rusija ima argumenata da zadrži trenutni nivo proizvodnje nafte, zbog sankcija koje su SAD početkom februara uvele kompaniji Rosnjeft Trejding. Kako eksperti objašnjavaju, ova kompanija je bila jedan od glavnih snabdevača naftom iz Venecuele, a američke kompanije navikle na preradu ove teške nafte, kako bi nadoknadile gubitke, počele su da kupuju rusku naftu „Urals“. Zbog toga, bez obzira na negativan tržišni trend, Rusija je našla svoju „naftnu nišu“

Rosnjeft protiv smanjenja proizvodnje

Međutim, Belogorjev ističe da se Rosnjeft od početka protivi ovoj ideji, ne zbog cene ili proizvodnje već dugoročne perspektive razvoja.

„Rosnjeft ima dovoljno razloga za to. Kada se 2016. godine donosilo rešenje o učešću u OPEK plus, gotovo da su sve kompanije bile u porastu. Sada, poslednje tri godine, njihov rast se veštački obuzdava, što stvara tehnološke poteškoće i narušava investicije u proizvodnju“, rekao je ekspert.

Zbog toga, Belogorjev ističe da će se Rusija verovatno složiti sa idejom da se smanji proizvodnja nafte, ali će pokušati da se izbori za minimalno učešće u ovom sniženju, jer je veoma teško postići dogovor sa kompanijama koje stalno traže kompenzacije zbog učešća u OPEK plus.

I opšte procene su da će Rusija pristati na kompromis kako bi sačuvala dobre odnose sa svojim bliskoistočnim partnerima, jer u svakom slučaju do ozbiljnog smanjenja proizvodnje neće doći. Iz Lukola ističu da Moskva može da smanji proizvodnju za 200-300 hiljada barela dnevno. Prosečni dnevna proizvodnje nafte u Rusiji trenutno iznosi oko 11,29 miliona barela, što je čak i u ovim uslovima, veći rezultat nego prošle godine, kada je Rusija dnevno dobijala oko 11,25 miliona barela što je bio apsolutni rekord u istoriji domaće proizvodnje.

 

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala