Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Države bi mogle da se vrate sebi: Koronavirus izazvao veliki potres globalnog ekonomskog poretka

CC0 / Pixabay / Okidač za recesiju mora da bude takozvani šok
 Okidač za recesiju  mora da bude takozvani šok    - Sputnik Srbija
Pratite nas
Koronavirus je izazvao veliki potres globalnog ekonomskog poretka. Analize koje će uslediti nakon pandemije razmatraće razmere štete, a doći će i do preispitivanja mesta nacionalnih ekonomija i nacionalnih zdravstvenih sistema u dosadašnjim uslovima funkcionisanja. Pitanje je – da li će se države i nacionalne ekonomije vratiti – sebi?

Prema rečima ekonomiste Borislava Borovića, po okončanju pandemije na globalnom nivou će se utvrđivati ogromne direktne i indirektne štetne posledice po ekonomiju, dok će na nacionalnim nivoima dolaziti do određivanja novih prioriteta i pravaca razvoja.

Koronavirus uzdrmao globalni ekonomski poredak

„Nezahvalno je prognozirati, ali lično sam ubeđen da će doći do krupnih promena u međunarodnim ekonomskim, ali i drugim oblastima. Pre svega, pandemija je pokazala da države moraju obezbediti veći stepen samodovoljnosti na nacionalnom nivou ili manju zavisnost od uvoza. Videli smo da je dolazilo do apsurdne situacije da neki ekonomski giganti nemaju dovoljno zaštitnih maski ili rukavica, jer su firme iz njihovih zemalja „selile“ proizvodnju u udaljene destinacije zbog nižih najamina i većeg profita. Ubeđen sam da one to više sebi neće dozvoliti i tu su maske i rukavice samo ilustrativan primer“, navodi Borović.

On takođe očekuje da će doći do krupnih promena u globalnoj monetarnoj konstrukciji jer je, kako kaže, ovaj sistem zasnovan na dugu došao do ivice pucanja.

„Globalni dug je nekoliko puta veći od globalnog BDP, a imamo i indikacija da se nešto sprema ili, bolje rečeno, „posprema” u svetskoj ekonomiji. Jedna od stvari je i promena u funkcionisanju Federalnih rezervi Sjedinjenih Američkih Država, pa onda više sporazuma od strane više zemalja oko razmene roba, uključujući i energente u nacionalnim valutama i izbegavanje dolara kao sredstva plaćanja, zatim stanje na tržištu nafte i tako dalje“, napominje naš sagovornik.

Jača uloga nacionalnih država

Iako niko ne može da zna kako će se stvari tačno odvijati, Borović smatra da se sa sigurnošću mogu predvideti sledeći trendovi:

„Doći će do jačanja uloge država u ekonomskoj sferi i slabljenja uloge međunarodnih institucija ili multilateralnih sporazuma, odnosno do slabljenja uloge ili potpune reforme organizacija poput MMF-a, Svetske trgovinske organizacije i Svetske banke. Takođe, doći će do vraćanja zaboravljenog i do sada zabranjenog državnog intervencionizma ili protekcionizma u međunarodnoj trgovini, a otvoriće se šanse za veću samostalnost manjih zemlja, ali i za njihove veće obaveze i ozbiljno preispitivanje ekonomskog puta kojim su do sada išle, a koji se uglavnom svodio na rasprodaju nacionalnih resursa i besomučno zaduživanje“, ocenjuje Borović.

Samodovoljnost nacionalnih ekonomija

Kako kaže, može se očekivati vraćanje značaja domaće proizvodnje i težnji da se postigne relativna samodovoljnost nacionalnih ekonomija.

„Za očekivati je i značajno, gotovo dramatično veća uloga energije u budućem globalnom sistemu, zbog spoznaja da se energija mora efikasno koristiti, pa će ekonomski rast neke zemlje biti diktiran stepenom dostupnosti i načinom pribavljanja energenata za svoju privredu. Takođe, jedan od trendova koji se može očekivati je i rekompozicija monetarnih sistema, bankarsko-finansijskog sektora, veća kontrola prekograničnog kretanja kapitala i verovatno preispitivanje uloge of-šor zona i skrivenih prihoda koji su zaobilazili državne kase“, primećuje Borović.

Sagovornik Sputnjika dodaje da, kada je reč o zdravstvenim sistemima, epidemija je pokazala da je potpuno zapostavljen značaj samog termina javnog zdravlja.

„Državama koje su više oslonjene na privatno zdravstvo bile su praktično „vezane ruke“, ili su pak rigidnim merama i ukazima morale da kapacitete stavljaju u službu javnog interesa. Međutim, one su gubile dragoceno vreme u borbi protiv korone. Ubeđen sam da će i u oblasti zdravlja u mnogim zemljama doći do ozbiljnih promena, pa i ulaganja u državne kapacitete i drugačije modele zdravstvenog osiguranja i zaštite“, zaključuje Borislav Borović za Sputnjik.

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala