Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Zašto je baš Bil Gejts došao u fokus celog sveta u vreme bitke protiv virusa korona

© AP Photo / Mark SchiefelbeinBil Gejts
Bil Gejts - Sputnik Srbija
Pratite nas
Malo je ljudi koji su u doba pandemije virusa korona toliko u fokusu javnosti koliko je to osnivač Majkrosofta i drugi najbogatiji čovek na svetu, Bil Gejts. Za jedne proroki humanista, za druge organizator epidemije, Gejts je postao jedna od medijski najvidljivijih ličnosti tokom svetske bitke protiv virusa korona.

Iako su se mnogi bogati ljudi širom sveta uključili u borbu protiv pandemije donirajući sredstva, Gejtsov angažman izlazi iz uobičajenog obrasca – on predlaže mere, najavljuje izgradnju sedam bolnica za proizvodnju vakcine, polemiše sa Donaldom Trampom oko mera za borbu protiv koronavirusa i finansiranja Svetske zdravstvene organizacije...

Zbog izjava davanih pre pandemije, ali i svog angažmana u ovim danima, Gejts je, za jedne prorok i filantrop, a za druge, one podložnim verovanjima u teorije zavere jedan je od glavnih organizatora epidemije, koji želi da, uz pomoć vakcine koja bi trebalo da se proizvede, ostvari totalnu dominaciju nad ljudskim rodom.

Prorok ili zaverenik: Bil Gejts u fokusu u doba korone

„Cenim da su šanse za širenje epidemije tokom mog života nešto veće od pedeset odsto. To je slično španskoj groznici modernog doba. Današnji zdravstveni sistemi su mnogo razvijeniji, pa biste pomislili, u redu, stvari neće otići po zlu. Ono što smo videli (kada su istraživači infektivnih bolesti koji rade sa Gejts fondacijom modelirali scenarije) jeste da se snaga širenja infekcije, zbog modernog transporta... meri u danima u skoro svim urbanim centrima na čitavoj planeti“, jedna je od Gejtsovih izjava iz 2015, u kojima upozorava na opasnost od moguće pandemije.

Ovakve izjave donele su mu slavu koju danas ima – pozitivnu, kao neko ko je na vreme prozreo opasnosti koje moderni svet sobom nosi, ili negativnu, koja ga karakteriše kao jednog od onih koji vuku konce, organizuju i upravljaju pandemijom koja nam se upravo događa. U svakom slučaju čoveka na čije stavove o pandemiji retko ko ostaje ravnodušan.

Gejtsovo interesovanje za pandemiju datira i pre 2015.

Gejts je jedna od prvih visokoprofilisanih ličnosti koja je ukazala na opasnosti i mogućnosti pandemije, kaže novinar Dragan Bisenić, koji naglašava da ne misli na „apokrifna tumačenja njegovih izjava iz 2015.“. On je mnogo ranije počeo da ispoljava interesovanje za opasnosti od pandemije.

Prelomni momenat u Gejtsovom razmišljanju i fokusiranju pandemije kao gobalne opasnosti, prema Bisenićevim rečima, bila je epidemja svinjskog gripa iz 2009.

„Tada je Bil Gejts napisao jedan članak koji se zvao „Ka boljem odgovoru za buduću pandemiju i, kao najbogatiji čovek tog vremena, pretpostavio je i analizirao je da je sreća što se virus N1H1 nije proširio onako kako se pretpostavljalo da će se proširiti. To je bio prelomni momenat koji je doveo izraženijeg Gejtsovog angažovanja po pitanju epidemija i pomagao je Svetsku zdravstvenu organizaciju i mere održivog razvoja, koji su kasnije postali prihvaćeni i od UN“, objašnjava Bisenić.

Tada je Gejts definisao korake koji moraju da se preduzmu kako bi se sprečila eventualna sledeća pandemija.

„Gejts i njegova fondacija radile su na ovome sa fondacijom Vorena Bafeta i oni su zajedno podržavali eventualnu borbu protiv pandemija. Argumente ili dokaze da mogu da budu u pravu dobili su 2012. i 2014, kada se pojavio Bliskoistočni respiratorni sindrom (MERS), koji je takođe pretio da postane globalna pandemija“, navodi Bisenić.

I drugi su upozoravali na mogućnost pandemije

Zasluge za širenje svesti o opasnosti pandemije ne pripadaju samo Gejtsu, iako je, priznaje naš sagovornik, njegov doprinos veliki. Svetska zdravstvena organizacija od pojave virusa SARS 2002, ima svoja redovna uputstva i upozorenja o mogućnosti izbijanja pandemijskih kriza.

Ako se vratimo još malo nazad u istoriju, u vreme Hladnog rata, setićemo se da su tadašnje vojske, i sa jedne, i sa druge strane, pa i JNA imale koncepte zaštite u borbi protiv zaraza, pa u nekoj meri i pandemijskih zaraza, podseća Bisenić.

„Globalizovani svet, o kome je svest nastala nakon terorističkih napada u Njujorku i nakon širenja i napretka golbalizacije, ukazao je da pored prednosti postoje i pretnje globalizacije. U okviru tih pretnji našle su se i pandemije. Recimo, u nekoliko scenarija koje je itradila CIA do 2010, koji su predviđali globalne trendove u narednih petnaest ili trideset godina pandemija je bila pomenuta kao jedna od opasnosti sa kojom globalni svet može da se suoči“, navodi on.

Treba se prisetiti i nedavno usvojene strategije nacionalne bezbednosti Srbije, u kojoj se takođe pominje pandemija kao jedna od pretnji.

„U evoluciji našeg odnosa koji postoji u svetu, svest o pandemiji kao mogućnoj pretnji je rasla. U tom smislu, mora se reći da je doprinos Bila Gejtsa bio svakako veliki, tako da ne treba da čudi njegovo izraženo zalaganje u borbi protiv pandemije danas“, zaključuje Bisenić.

Gejts, naravno, pažnju javnosti nije privukao svojim filantropskim radom. Osnovavši sa svojim prijateljem Polom Alenom softversku kompaniju „Majkrosoft“ 1975, Gejts će dvadesetak godina kasnije postati guru informatičke ere u nastajanju.

Osim ogromnog bogatstva koje ga je vinulo u vrh liste najbogatijih ljudi sveta, Gejts i njegov „Majkrosoft“ imali su ključnu ulogu u tranziciji sveta iz analognog u digitalno doba.

Početkom 21. veka, Gejts je odlučio da svoje bogatstvo uloži u humanitarni rad, pa je, zajedno sa suprugom Melindom, osnovao Gejts fondaciju i etapno je počeo da se povlači iz direktnog upravljanja „Majkrosoftom“. Tako se 2000. povukao iz svakodnevnog upravljanja kompanijom, a od 2008. ne radi puno radno vreme. Od 2014. nije predsednik „Majkrosofta“, da bi se pre nekoliko nedelja potpuno povukao iz kompanije.

Fond Bila i Melinde Gejts nastao je 2000. tako što je bračni par u jednu spojio nekoliko već postojećih porodičnih fondacija (prva je osnovana 1994.). na taj način, fond jedinstvene fondacije dostigao je sumu od 28 milijardi dolara.

Gejts se, od kada je počeo da napušta aktivnosti u „Majkrosoftu“, sve više posvećivao filantropiji i humanitarnom radu. Njegova fondacija tesno sarađuje sa SZO na nekoliko velikih projekata suzbijanja zaraza, kao što je dečja paraliza, a u saradnji sa jednim od osnivača Gugla, Larijem Pejdžom, finansirao je istraživanja za pronalazak jedinstvene vakcine protiv gripa. Takođe finansira istraživanja za brobu protiv Alchajmerove bolesti.

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala