Bugarski intelektualci: Umesto zahvalnosti Sovjetskom savezu, svedoci smo iskrivljavanja činjenica

© Sputnik / RIA Novosti / Uđi u foto-galerijuStanovnici bugarske Sofije pozdravljaju borce Crvene armije u Drugom svetskom ratu
Stanovnici bugarske Sofije pozdravljaju borce Crvene armije u Drugom svetskom ratu - Sputnik Srbija
Pratite nasTelegramOdyssey
U uslovima nove savezničke stvarnosti, Bugarska demonstrira nezahvalnost i omalovažava ulogu sovjetske vojske u porazu nacizma, navodi se u otvorenom pismu predsednice Upravnog odbora Saveza novinara Bugarske Snežane Todorove i bugarskih intelektualaca.

Pismo je upućeno predsedniku zemlje Rumenu Radevu, premijeru Bojku Borisovu i predsednici Narodne skupštine Cveti Karajančevoj.

Todorova smatra da Bugarska ima svoje trenutne granice zahvaljujući diplomatskim naporima SSSR-a tokom Mirovne konferencije u Parizu 1946. godine: tada su susedne zemlje iznele pretenzije čak i za one teritorije koje su pripadale Bugarskoj pre nego što je pristupila Trojnom paktu između Nemačke, Italije i Japana. Pretenzije su bile praćene podsetnikom da je tokom ratnih godina Bugarska preuzela policijske i bezbednosne funkcije.

„Dobro je poznata istina da bi se bez zaštite Moskve kraj Drugog svetskog rata mogao pretvoriti u treću nacionalnu katastrofu za Bugarsku. To se nije dogodilo, ali, prema našem mišljenju, pristojnost nas obavezuje na oprezan pristup – posebno u pogledu inicijativa koje naglašavaju novu savezničku stvarnost. Međutim, u poslednje vreme svedoci smo akcija koje sramote narodni osećaj objektivnosti i uvažavanja. A oni, nažalost, predstavljaju Bugarsku i nas, Bugare, u posebno nezavidnom svetlu“, piše u pismu.

Stanovnici Praga pozdravljaju sovjetske vojnike-oslobodioce, 10. maj 1945. godine - Sputnik Srbija
Poslednja bitka pre Pobede: Kako je Crvena armija oslobodila Prag od nacista

Tema okupacije jako se naduvava, zaboravljajući pri tome da je za Bugarsku takva „okupacija“ postala štit protiv ambicija suseda, ističe se u pismu.

„Umesto plemenitog uvažavanja koji zaslužuje podvig naroda bivšeg Sovjetskog Saveza i posebno Ruske Federacije kao njegovog neposrednog naslednika, koji je pretrpeo najviše žrtava i dao najznačajniji doprinos u borbi protiv agresora – nacističke Nemačke i takozvanih ‘slobodnih zemalja Evrope’ koje je ona ujedinila, svedoci smo prećutkivanja istine i iskrivljavanja činjenica“, dodaje se u pismu.

Bugarska ne bi trebalo da pokazuje solidarnost sa onim zemljama u kojima se uništavaju spomenici sovjetskoj armiji, rekli su autori pisma.  

Činjenica da se u zemljama Srednje i Istočne Evrope uništavaju ili demontiraju spomenici vezani za oslobodilački pohod Crvene armije tokom Drugog svetskog rata, činjenica da se zanemaruju čak i svedočenja onih koji su spaseni u logorima smrti, nije osnova za solidarisanje Bugarske sa iskazivanjem neopravdanog nerazumnog ponašanja, nedostatka pristojnosti i ekstremizma. Istorija je oduvek ispostavljala račun za takve kvalitete i postupke, naglašava se u pismu.

Pismo su, takođe, potpisali predsednik Geopolitičkog centra „Evrazija“ Petko Gančev, predstavnici akademske i advokatske zajednice Bugarske.

Pročitajte još:

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala