Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Amerika gubi moć na Karibima, dok Venecuela i Iran prave bal na vodi

© AP Photo / Juan Carlos HernandezIranski tanker nafte „Fortjun“
Iranski tanker nafte „Fortjun“  - Sputnik Srbija
Pratite nas
Drugi od pet tankera koji iz Irana voze naftu u pomoć Venecueli, stigao je na odredište. Planirano je da treći brod uplovi u venecuelanske vode 26. maja. Zašto Amerika nije ispunila svoje pretnje i na ovaj izazov dva naftna giganta odgovorila silom?
Zastave SAD i Venecuele - Sputnik Srbija
Zaharova: Amerika sankcijama protiv Venecuele blokirala više od 116 milijardi dolara

Odmah posle isplovljavanja iranskih tankera ka Venecueli, vlada SAD je zapretila da će preduzeti mere protiv Irana i istovremeno je usmerila 4 vojne krstarice u Karipsko more — navodno u sklopu operacije suzbijanja krijumčarenja droge. Portparol Pentagona Džonatan Hofman izjavio je da „Iran i Venecuela ovom isporukom krše međunarodne sankcije“.

Amerika gubi moć, Venecuela odgovara pretnjama

Malo je reći da ove izjave nisu uplašile Iran — predsednik Rohani je odgovorio: „U slučaju da Amerikanci budu stvarali poteškoće našim tankerima u Karipskom moru ili negde drugo, suočiće se sa problemima.“

Venecuelanski ministar odbrane Vladimir Padrino upozorava da će tankere, čim uđu u venecuelansku ekonomsku zonu, pratiti krstarice, brodovi i avioni Bolivarijanskih nacionalnih oružanih snaga.

Sudeći po veličini tankera, na njima bi moglo da doputuje 1.487.500 barela nafte (1 barel sadrži 159 litara) u vrednosti od 45 miliona dolara.

Međutim, na već 3 tankera u Karibima, Amerika i dalje ne odgovara.

Nikolas Spokojski, predsednik Organizacije morske bezbednosti Venecuele, kaže za Sputnjik da pored velike želje „Amerika nema realnu moć da spreči ulazak iranskih tankera u Venecuelu“. Prema njegovom mišljenju, Amerika je oduvek izbegavala ratove u blizini svojih granica. „Ako su brodovi već prošli kroz Mediteran i Gibraltarski moreuz, teško da će ih napasti u Karibima.“
Amerika je danas zemlja oslabljena udarcima korone. Agresija na Iran ne samo da bi je još oslabila, već bi uzdrmala već poljuljano svetsko tržište nafte.
Iran, tanker - Sputnik Srbija
Teheran zapretio Americi: Ako ugrozite naše tankere...

Hrabrost Venecuele i Irana

Politikolog Karlos Maćado napominje da blokiranje iranskih tankera nije samo još jedan od pritisaka na Venecuelu, već upravo želja Amerike da pokaže svoju moć u Zapadnoj hemisferi: „U kontekstu Atlantskog okeana, SAD moraju da zadrže prevlast nad Meksičkim zalivom i Karipskim morem kao svojim ekskluzivnim zonama i moraju da izbegnu svim sredstvima bilo kakvo prisustvo stranih sila.“

Dodaje da Amerika dolazak iranskih brodova vidi kao narušavanje svog prostranstva i da se nalazi u dilemi da li da uđe u direktan konflikt sa Iranom ili ne — „Rat na nivou mornarica pretpostavlja ogromne troškove i ne smemo zaboraviti da su obe vojske jako dobro naoružane.“

Amerika takođe nije zaboravila da je Iran u januaru kao odgovor na ubistvo svog generala Sulejmanija napao američku vojnu bazu u Iraku.
Svi su izgledi da će brodovi nesmetano i Americi ispred nosa uploviti u Venecuelu, a da će SAD ustuknuti još jedan korak nazad u svojoj želji da bude jedini vladar u Karibima.

„Ovo je važan korak za Venecuelu, Iran i za ceo svet“, kaže za Sputnjik Serhio Rodrigez Gelfenštajn. Prema njegovom mišljenju, dolazak brodova ima jak politički efekat u ovom slučaju za Venecuelu, ali važno je znati da postoje mehanizmi solidarnosti između zemalja koje prkose imerijalističkoj hegemoniji Amerike. Za tako nešto je potrebno imati političku volju, hrabrost i odlučnost, jer je jasno da su se iranski brodovi ovim činom našli u rizičnoj situaciji.

„Venecuela je takođe pokazala odlučnost znajući da bi ovo moglo da dovede do konflikta, koji je mogao da se odvije simultano u Persijskom zalivu i u Karibima, ali koji je na kraju mogao da ugrozi Latinsku Ameriku i ceo svet, ali na prvom mestu Venecuelu, gde je moglo da dođe do oružanog konflikta, kako su pretili američki zvaničnici, zaključuje Gelfenštajn.
Obalska straža Venecuele nakon pokušaja invazije s mora kolumbijskih militanata  - Sputnik Srbija
Venecuela pod oštrim pritiskom : Amerika ne pušta „dvorište” - posle Madura imaće i nove mete

Kako je moguće da zemlji sa najvećim rezervama nafte u svetu treba pomoć Irana

Nestašica benzina u Venecueli nije novost. Međutim, u Karakasu su pumpe bile pune sve do početka karantina uvedenog zbog virusa korone. Ipak, na granici sa Kolumbijom benzin je luksuz koga nema već tri godine.

U Venecueli se benzin, kako sam narod kaže — poklanja. To jest, od dolaska Čaveza na vlast, cena benzina na pumpama je toliko niska, da je bakšiš uvek veći od sume koju ćete platiti za pun rezervoar (oko 0,07 dolara). U Kolumbiji je cena litra 900 puta veća. Zbog krize u zemlji, krijumčari iz Venecuele voze naftu i preprodaju je u Kolumbiji. Krijumčarenje se vrši u malim i velikim razmerama. Česte su slike lokalnog stanovništa koji biciklima preko ilegalnih graničnih prelaza voze po 20 galona nafte. Ipak, ova vrsta kriminala se odvija i na mnogo višem nivou — cisterne sa tonama tečnog zlata izlaze svakodnevno iz zemlje. Država ne uspeva da se izbori sa korupcijom u pograničnim regionima zemlje.

U Karakasu je situacija drugačija. Benzina je na pumpama bilo dovoljno sve do početka pandemije. A onda je počela nestašica i sve što ide uz nju. Ogromni redovi na pumpama doveli su do ilegalne prodaje nafte na ulicama, tako da je cena na crnom tržištu danas oko 1,5 do 3 dolara za litar.

Tankeri  - Sputnik Srbija
Nadrealna slika: Kolone naftnih tankera plutaju svetskim morima /foto, video/
Za nestašicu u poslednja tri meseca država krivi američke sankcije.

Prve američke sankcije protiv venecuelanske naftne industrije i kompanije PDVSA stupile su na snagu u avgustu 2017. godine. Prošle, 2019. godine, Amerika je savetovala i stranim firmama da ne sarađuju sa Venecuelom.

Venecuela je takođe optužila SAD za blokadu plovidbe, što sprečava nabavku hemijskih sredstava i rezervnih delova, neophodnih za preradu nafte.

U ovoj teškoj situaciji vlasti su obećale da će učiniti sve što je u njihovoj moći da prioritetni sektori, kao što su prehrambena industrija ili medicinske ustanove, budu snabdeveni. Iran se ponudio da pomogne.

Pročitajte i:

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala