Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Bubonska kuga u Kini: Preti li svetu ponovo „crna smrt“?

CC0 / Unsplash / Kuga - ilustracija
Kuga - ilustracija - Sputnik Srbija
Pratite nas
Kuga je u 14. veku usmrtila oko 50 miliona ljudi u Africi, Aziji i Evropi. Nakon pojave slučaja ove bolesti u jednom kineskom gradu postavlja se pitanje - preti li svetu ponovo „crna smrt“?

Vlasti u Kini pojačale su mere predostrožnosti pošto je u jednom gradu u autonomnoj oblasti unutrašnje Mongolije potvrđen slučaj bubonske kuge. Prema izveštajima države, pacijent iz Bajanura, lokalni pastir, nalazi se u karantinu i u stabilnom je stanju.

Zvaničnici su izdali upozorenje trećeg stepena, drugo najniže u četvorostepenom sistemu alarmiranja, kojim se zabranjuje lov i konzumiranje životinja koje bi mogle da prenose kugu, a javnost je pozvana da prijavi slučajeve na koje se sumnja.

Preti li svetu ponovo „crna smrt“

Epidemiolog, dr Radmilo Petrović podeća da je kuga teška zarazna bolest koja je u srednjem veku izazivala velike pandemije sa velikom stopom smrtnosti.

„Kugu izaziva bakterija jersinija pestis koja je dosta otporna u spoljašnjoj sredini. Međutim, na nju deluju antibiotici pa je njihovom pojavom sredinom prošlog veka ova bolest iskorenjena. Znamo da je danas ima vrlo malo, u nekim zabačenim predelima, ali ne postoji nikakva opasnost od nekog većeg širenja ove zaraze“, objašnjava čuveni imunolog za Sputnjik.

Prema Petrovićevim rečima, ova bakterijska infekcija izaziva bolest limfnih žlezda, a glavni prenosioci su buve. Danas se kuga retko javlja, uglavnom u zabačenim delovima Kine i stenovitim planinama Amerike.

Sudeći prema podacima američkog Centra za kontrolu bolesti i prevencije, nekoliko ljudi godišnje bude zaraženo bubonskom kugom. Poslednja epidemija kuge u urbanim oblastima u SAD dogodila se u Los Anđelesu između 1924. i 1925. godine, kada su prenosioci bili pacovi. Pojavljivala se zatim sporadično ruralnim mestima, najviše u severnom delu Arizone i južnom delu Kolorada.

U prvim fazama bolesti simtomi, koji se obično razviju posle tri do sedam dana, liče na grip.

„Kuga je imala visoku stopu smrtnosti, naročito ako dođe do respiratornog obolenja kada je smrtnost bila gotovo sto posto. Međutim, danas više ne postoji nikakva opasnost jer na tu bakteriju deluju antibiotici i ona je skinuta sa dnevnog reda ovih naših epidemija. Kada je reč o slučaju u Kini, pa Kinezi su se  izborili sa koronom, ovo će za njih biti sitnica“, primećuje Petrović. 

Poslednja zastrašujuća epidemija u Londonu bila je Velika kuga 1665. godine, koja je usmrtila skoro petinu stanovnika ovog grada. U 19. veku došlo je do epidemije kuge u Kini i Indiji, kada je umrlo više od 12 miliona ljudi.

U maju prošle godine, dvoje ljudi u Mongoliji je umrlo od kuge, kojom su se zarazili nakon što su jeli sirovo meso mrmota, vrste glodara.

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala