Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Posle odluke Danske energetske agencije o „Severnom toku - 2“, isplovio brod „Fortuna“

© Sputnik / Ilья Pitalev / Uđi u foto-galerijuIzgradnja gasovoda „Severni tok 2“
Izgradnja gasovoda „Severni tok 2“  - Sputnik Srbija
Pratite nas
Brod „Fortuna“ koji bi mogao da bude upotrebljen za dovršetak radova na gasovodu „Severni tok - 2“ isplovio je iz nemačke luke Mukran, pokazuju podaci na sajtu za praćenje kretanja brodova „Marin trefik“ i „Majšiptreking“.

Luka Mukran je logistička baza „Severnog toka - 2“ i tu se čuvaju cevi za izgradnju gasovoda.

Brod se uputi na jugoistok.

Dan ranije Danska energetska agencija (DEA) dala je dozvolu kompaniji „Nord Strim 2“ da završi izgradnju „Severnog toka 2“ u svojim vodama.

Ipak, kako se navodi, radovi neće početi pre 3. avgusta do kada je rok za podnošenje žalbe na ovu odluku.

Podsetimo, ranije je Danska zabranila da se prilikom izgradnje gasovoda „Severni tok 2“ koriste usidrena plovila, jer bi sidra mogla zakačiti neeksplodiranu municiju koja je nakon rata ostala na dnu Baltičkog mora.

Izgradnju „Severnog toka 2“ mogli bi završiti brod za polaganje cevi „Akademik Čerski“ sa sistemom dinamičkog pozicioniranja i barža „Fortuna“ kompanije „MRTS“, koja nema takav sistem.

Rad na izgradnji gasovoda „Severni tok 2“ obustavljen je nakon što je Amerika krajem prošle godine usvojila budžet za odbranu, koji uključuje i sankcije protiv kompanija koje učestvuju u gradnji „Severnog toka“. Nako toga je švajcarska kompanije „Olsiz“ prekinula sa polaganjem cevi.

Gasovod „Severni tok 2“

Projekat „Severni tok 2“ podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda, čiji će ukupni kapacitet iznositi 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke. U izgradnji gasovoda učestvuju brojne evropske kompanije. 

Protiv izgradnje gasovoda „Severni tok 2“ aktivno se bori Ukrajina, koja se plaši da će izgubiti prihode od tranzita ruskog gasa, kao i brojne evropske zemlje, uključujući Poljsku, Letoniju i Litvaniju, a takođe i Sjedinjene Američke Države, koje žele da prodaju svoj tečni prirodni gas u EU.

SAD smatraju da je ovo politički projekat koji preti energetskoj bezbednosti Evrope. Ruska strana više puta je izjavljivala da je projekat apsolutno komercijalan i konkurentan i isticala da on ne podrazumeva obustavu tranzita ruskog gasa preko Ukrajine u EU.

Pročitajte još:

 

 

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala