Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Očekuju li nas u budućnosti nove pandemije i kako ih sprečiti

CC0 / unsplash.com / Virus korona
Virus korona - Sputnik Srbija
Pratite nas
Dok napredak u oblasti medicine pomaže u borbi protiv virusa, drugi aspekti modernog života, uključujući krčenje šuma, urbanizaciju i intenzivnu poljoprivredu, doprinose izbijanju novih epidemija. Pošto je stvorio takve okolnosti, čovek će morati da pronađe način da brzo i efikasno odgovori zaraznim bolestima.

Kriza prouzrokovana virusom korona očigledno je iznenadila vlade velikog broja država, iako stručnjaci već decenijama upozoravaju da će se razorna epidemija virusa jednom sigurno desiti. Istorija je puna epidemija koje su modifikovale živote ljudi, prenosi RTS.

Da li možemo očekivati nove pandemije?

Da. Opasnost od širenja novih zaraznih bolesti porasla je u moderno doba i zbog intenzivne međunarodne trgovine i čestih putovanja koje omogućava avionski saobraćaj. Posebno su opasni patogeni koji se efikasno prenose disajnim putevima.

Odakle dolaze nove zarazne bolesti?

Oko 75 odsto virusa koji mogu ugroziti zdravlje ljudi dolazi od životinja. Smatra se da su slepi miševi izvor virusa korona, koji je izazvao epidemije sarsa, mersa i kovida 19.

Pretnja od slepih miševa delimično je odraz i njihove brojnosti. Okupljaju se u grupama od po nekoliko hiljada jedinki i stvaraju idealno okruženje za širenje virusa, koji preko drugih životinja često stignu i do čoveka.

Koje okolnosti pogoduju širenju virusa?

Stručnjaci su identifikovali brojne faktore koji doprinose riziku od takozvanog prelivanja, odnosno prelaska virusa sa jedne vrste na drugu.

Uzurpacija prirode

Kako raste svetska populacija, raste i potreba za hranom. Trgovina divljim životinjama koje se koriste u ishrani je u konstantnom porastu. Na mnogim pijacama, od kojih su najpoznatije one u Kini, žive divlje životinje se još uvek drže u nehigijenskim uslovima i u blizini čoveka.

Naseljavanje novih predela kao i aktivnosti poput iskorišćavanja šuma i rudarstva dovode ljude u sve bliži i češći kontakt sa divljim životinjama, koje su uvek potencijalni izvor novih virusa.

Korišćenje divljih životinja u ishrani

Kako raste svetska populacija, raste i potreba za hranom. Trgovina divljim životinjama koje se koriste u ishrani je u konstantnom porastu. Na mnogim pijacama, od kojih su najpoznatije one u Kini, žive divlje životinje se još uvek drže u nehigijenskim uslovima i u blizini čoveka.

Urbanizacija

Oko 55 odsto ljudi živi u urbanizovanim područjima – 1960. godine taj procenat bio je 34. Stalno širenje gradskih područja privlači i divlje životinje – pacove, majmune, ptice, lisice i ostale vrste koje uspešno preživljavaju na račun hrane koju čovek odbaci.

Stočarstvo

Patogeni sa životinja često nađu put do čoveka i na životinjskim farmama. Kao i kod ljudi, kada se na malu površinu smesti veliki broj krava, svinja ili piladi, virusi dobijaju plodno tlo za nekontrolisano širenje. Antibiotici koji se koriste da podstaknu rast životinja, takođe mogu da probude patogene koji su otporni na njih.

Klimatske promene

Porast temperature i sve veći broj toplih dana pogoduju komarcima, krpeljima i sličnim vrstama koje kod čoveka mogu izazvati različite bolesti.

Kako sprečiti izbijanje novih pandemija?

Kako je teško poverovati da se bilo koja od okolnosti koje pogoduju širenju virusa može drastično promeniti, stručnjaci veruju da je ključ u pažljivijem i obuhvatnijem praćenju potencijalno opasnih virusa i razvijanju zdravstvenih sistema koji su spremni da brzo i efikasno odgovore na nove probleme.

Jednako je važno razviti kapacitete za brzu proizvodnju testova i vakcina koje će omogućiti brzu reakciju u borbi protiv zaraznih bolesti. 

Pročitajte i:

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala