Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Hoće li nemačko-francuska osovina nadjačati „štedljivu“ Evropu u Briselu

© AP Photo / Markus SchreiberAngela Merkel ne prepušta Makronu lidersku poziciju u EU
Angela Merkel ne prepušta Makronu lidersku poziciju u EU - Sputnik Srbija
Pratite nas
Iako je poslednjih godina nemačko-francuska osovina oslabila, sada se ponovo uspostavila u ključnom momentu za EU. Berlin i Pariz su čvrsto pri stavu da kompromis o Fondu za oporavak od posledica virusa korona treba da se postigne u Briselu, tako da će predstavnici „štedljive” Evrope ipak morati da se odreknu pojedinih ultimativnih zahteva.

To kaže za Sputnjik profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Slobodan Samardžić, koji tvrdi da je autoritet Nemačke i Francuske izuzetno značajan za kompromis, jer su te dve zemlje okupljale različita mišljenja i bile centar kompromisnih rešenja.

© AP Photo / Kay NietfeldAutoritet Nemačke i Francuske je izuzetno značajan za kompromis
Hoće li nemačko-francuska osovina nadjačati „štedljivu“ Evropu u Briselu - Sputnik Srbija
Autoritet Nemačke i Francuske je izuzetno značajan za kompromis

Kompromis u Briselu do kraja jula

Po njegovom mišljenju, kompromisno rešenje će se najverovatnije naći na samitu predviđenom za kraj jula, s čim je saglasna i Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku:

„Čitava ideja je da se to što pre odobri, jer se ne raspravlja se samo o korona fondu, nego i o sedmogodišnjem budžetu, koji je vredan 1.100 milijardi evra. Tu isto ima nesuglasica“, predočava nam Suzana Grubješić.

Ona je istakla da je pandemija već burne i teške rasprave o budžetu EU učinila još izazovnijim i napomenula da se ovde radi i o staroj podeli između bogatijeg severa i siromašnijeg juga.

Raspetljavanje briselskog čvora

Naša sagovornica ističe da je Holandija oduvek imala striktna budžetska pravila i da je stav te zemlje da ne želi da opterećuje svoje poreske obveznike tako što bi pomagala južni deo Evrope.

 Angela Merkel i Emanuel Makron na Samitu lidera EU u Briselu - Sputnik Srbija
Trenutak istine EU: Zašto je štedljiva Angela Merkel odjednom postala velikodušna? /video/

Samardžić je mišljenja da „štedljiva četvorka“ (Holandija, Austrija, Danska i Švedska) treba da popusti u pogledu obima sredstava i načinu njihovog korišćenja i dodaje da bi južnoevropske zemlje, koje su u velikim dugovima, prihvatile olakšavajuću politiku vraćanja dugova.

Najveći problem, ističe naš sagovornik, može nastati sa Poljskom, Mađarskom i još nekoliko zemalja, jer su uslovljene demokratskim i pravnim kriterijumima. Ipak, on kaže da i to može da se izbegne, ako Francuska i Nemačka obezbede kompromis o načinu korišćenja finansija i ukoliko se ti uslovi „olabave“.

© AP Photo / Stephanie Lecocq, PoolNajveći problem može nastati sa Poljskom i Mađarskom jer su uslovljene demokratskim i pravnim kriterijumima
Hoće li nemačko-francuska osovina nadjačati „štedljivu“ Evropu u Briselu - Sputnik Srbija
Najveći problem može nastati sa Poljskom i Mađarskom jer su uslovljene demokratskim i pravnim kriterijumima

Loš epilog – velike posledice

Samardžić napominje da je ovo test za blisku budućnost EU i da bi svi izgubili mnogo ako dogovor ne bi bio postignut. U tom slučaju, struktura Unije bi se još više uzdrmala i bila bi dovedena u pitanje.

„To ne znači da će se EU raspasti, već da će postojati jasna politika koncentričnih krugova, gde bi grupe koje se slažu napravile svoj „klub“, a politike koje se s njima ne slažu bi participirale po njihovoj volji. To više ne bi bila ova EU, nego neka labava, vrlo rastresena Unija, gde bi jedni napredovali, a drugi nazadovali. Kao takva, u evropskim relacijama ne bi bila važan faktor, a o svetskim da ne govorimo“, istakao je Samardžić.

Suzana Grubješić ukazuje na to da i bez „štedljive četvorke“, Poljske i Mađarske Fond za oporavak može da se formira, ali da bi to produbilo razlike, pa ne veruje da će se to desiti.

Podsetimo, danas je treći dan kako lideri EU raspravljaju o Fondu za oporavak od posledica virusa korona.

Paket koji je predložen za ekonomski oporavak iznosi 750 milijardi evra. Prvobitan plan bio je da 500 milijardi budu bespovratna sredstva, a 250 zajmovi. U međuvremenu je iznet predlog da se bespovratna sredstva smanje, a zajmovi uvećaju za 50 milijardi.

Dok se „štedljiva četvorka“ bori da bespovratna sredstva budu manja, a zajmovi veći, Italiji i Španiji je potrebnija bespovratna pomoć, jer su prezadužene, a najviše pogođene koronom.

Pročitajte još:

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala