Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Belorusija zatvara granicu sa Poljskom, Litvanijom i Ukrajinom

© Press-služba prezidenta Respubliki Belarusь / Uđi u foto-galerijuPredsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko tokom intervjua za ruske medije
Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko tokom intervjua za ruske medije - Sputnik Srbija
Pratite nas
Belorusija je prinuđena da zatvori državnu granicu sa Litvanijom, Poljskom i Ukrajinom, izjavio je beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko.
„Primorani smo da povučemo trupe sa ulica, kako sam govorio, da polovinu vojske mobilišemo i zatvorimo državnu granicu sa zapada, pre svega sa Litvanijom i Poljskom. Prinuđeni smo da ojačamo državnu granicu sa našom bratskom Ukrajinom“, rekao je Lukašenko govoreći na ženskom forumu „Za Belorusiju“.

„Poslednjih dana bio sam prinuđen da zajedno sa ruskim predsednikom i ministrom odbrane izgradim zajedničku zaštitu savezne države i pojačali smo davno zaboravljene vojne vežbe koje se danas održavaju na zapadu naše zemlje. Odlučili smo da ove vežbe sprovedemo, u vezi sa akutnom situacijom, u dve faze, a druga faza biće posvećena vama, našim ženama“, rekao je Lukašenko.

On je objasnio da Belorusiji nije potrebno priznanje rezultata proteklih predsedničkih izbora od strane drugih zemalja.

Aleksandar Lukašenko - Sputnik Srbija
Evropski parlament ne priznaje Lukašenka za predsednika Belorusije

„Danas su priključili još jednu, kako smatraju, termonuklearnu bombu. ‘Razneli’. U Briselu su se tome pridružili da li Evropski parlament ili Evropski savet, koji takođe nisu priznali naše izbore“, istakao je Lukašenko.

„S tim u vezi želim da kažem sledeće... Održali smo izbore u skladu sa ustavom i zakonima naše zemlje. I ne treba nam nikakvo priznanje: izbori su održani i oni su legalni“, naglasio je šef države.

Lukašenko je pozvao narode Litvanije, Poljske i Ukrajine da zaustave svoje političare i spreče pokretanje rata.

Ne želim da moja zemlja ratuje. Štaviše, ne želim da se Belorusija i Poljska, Litvanija pretvore u bojno polje, gde se neće rešavati naša pitanja. Stoga danas... želim da se obratim narodima Litvanije, Poljske i Ukrajine: zaustavite svoje lude političare, ne dozvolite da izbije rat!“, naglasio je Lukašenko.

Beloruski lider naglasio je da se u zemlji u ovom trenutku rešava sudbina čitave Evrope.

„Recite ljudima šta se zapravo događa. Danas se ovde rešava pitanje Belorusije, Rusije i čitave Evrope, možda i cele, a ne samo istočne. Ne sme se dovesti do vrelog rata“, izjavio je Lukašenko.

On je naveo da je u arsenalu onih snaga koje podgrevaju situaciju u republici ostalo vrlo malo mogućnosti.

„A mi smo na ivici strašne katastrofe. Ako upadnu ovamo, bićemo prinuđeni da odgovorimo, nećemo klečati, čak i ako ostanemo sami“, naglasio je predsednik.

Lukašenko je istakao i da se nikada neće dogoditi blickrig za preuzimanje vlasti u zemlji.

„Pod tim belo-crveno-belim zastavama pogledajte kakvi izrazi i reči... To su oni smislili: blickrig nije uspeo. Bio je osuđen mnogo godina pre ovog blickriga. Nije se mogao dogoditi u našoj zemlji, nikada se neće dogoditi“, rekao je Lukašenko.

Aleksandar Lukašenko - Sputnik Srbija
Lukašenko: Zapad deset godina spremao aktuelna dešavanja u Belorusiji

Beloruski lider uporedio je događaje u zemlji sa Venecuelom, a Svetlanu Tihanovsku, koja se kandidovala za predsednika republike, sa opozicionim venecuelanskim političarom Huanom Gvaidom.

„Stupila je na snagu naredna faza – snažan spoljni politički, finansijski i diplomatski pritisak. Susedne zemlje odbijaju da priznaju rezultate izbora i, prema venecuelanskom scenariju, pronašle su ‘gvaidicu’ i proglasile je za predsednika“, objasnio je Lukašenko.

Protesti u Belorusiji

Masovni protesti opozicije počeli su u Belorusiji 9. avgusta, nakon predsedničkih izbora. Prema podacima Centralne izborne komisije, na izborima je pobedio aktuelni predsednik Aleksandar Lukašenko sa 80,1 odsto osvojenih glasova. Opozicija nije priznala rezultate izbora i smatra da je pobedila Svetlana Tihanovska.

Prvih dana protesta, snage bezbednosti su za razbijanje demonstranata koristile vodene topove, suzavac, šok-bombe i gumene metke. Kasnije je policija prekinula da rasteruje demonstrante i primenjuje silu. Tokom protesta privedeno je oko sedam hiljada demonstranata, a hospitalizovano nekoliko stotina ljudi, među kojima i pripadnici policije. Poginule su tri osobe. 

Pročitajte još:

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala