Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Protođakon Ljubomir Ranković: Svet ne mogu spasiti ni nebo ni generalštab /video/

Pratite nas
Gost Marine Rajević Savić bio je protođakon dr Ljubomir Ranković. Njegova je deviza da je Bog najbolji drugar u igri. „Tajna našeg odnosa prema Bogu je upravo u toj čudesnoj igri, jer čovek je samo onda čovek kada se igra, a igra se samo onda kada je dete.“

Rođen u rodnom mestu Svetog vladike Nikolaja Velimirovića, Donjoj Leskovici kod Valjeva, još kao dete slušao je priče i legende o Svetom Nikolaju Velimiroviću i divio mu se. Do danas je glavni i odgovorni urednik izdavačke kuće „Glas crkve“, koja je po mišljenju mnogih najviše doprinela da se vladika na velika vrata vrati u našu kulturu i duhovnost i da se stvori atmosfera za povratak njegovih Svetih moštiju iz Amerike u Srbiju.

U emisiji „Dok anđeli spavaju“ istakao je da svet neće spasiti ni nebo niti moćni generalštabovi velikih sila, već dečja obdaništa.

„Svet se začinje i rađa u dečjim obdaništima. To su svetija mesta od hramova i oltara. Dečje srce je Božji presto, najčistiji presto i zato smatram da sve ono što izgovaramo, mora da bude izgovoreno sa ogromnom odgovornošću, upravo zbog važnosti, jer oni su budućnost“, kaže protođakon.

Govoreći o svojim susretima sa velikim svetiteljima Ava Justinom i patrijarhom Pavlom, rekao je da je svetitelj onaj koji celog života sačuva nevinost detinjeg srca, a prema njegovom svedočenju, ova dva svetitelja zbilja su bili ljudi detinjeg srca, čistog kao vedro nebo, jutarnje u zoru.

U knjizi „Luda ljubav Božja“ u izdanju manastira Hilandar naročito je interesantna misao jednog svetitelja koja kaže:

„Vidiš dete, ukoliko bi umeo da se igraš sa Bogom, desilo bi ti se nešto najdivnije. Svi ga uzimaju isuviše zvanično ili ozbiljno, usled čega on ispada ubitačno dosadan. Igraj se, sinko moj, s Bogom i on je najbolji drugar u igri“, navodi Ranković.

Svoju emociju iskazao je i prema Topčiderskoj crkvi u kojoj je sniman intervju. On tvrdi da je Isidora Sekulić najobrazovanija osoba u srpskoj kulturi, a njene Molitvice u Topčiderskoj crkvi su, kako kaže, najlepši vapaj koji se uputio sa srpske zemlje nebu.

„Isidora je moja duboka emocija i sad kada sam ušao u Crkvu Svetih apostola Petra i Pavla, nisam mogao da uzdržim suze, kao što mi se i sad vrte u očima. Jer ovo je za mene najharizmatičnije mesto, ne samo Beograda. U istoj meri je harizmatično koliko i moj manastir Lelić, crkva gde su mošti Svetog vladike Nikolaja, gde sam ja kršten. Možda je najlepše reči o Svetom vladici Nikolaju napisala Isidora, ’Kratak boravak u Žiči‘, i ja sam to objavio“, rekao je otac Ljuba, dodajući da je to nekad bio skrivan tekst, kao i sve ono što se ticalo Boga.

Pročitajte još:

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala