Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

SAD deaktiviraju najmoćniji teleskop za potragu vanzemaljskog života: Nova šansa za Kinu

© AFP 2021 / Arecibo ObservatoryObservatorija Aresibo
Observatorija Aresibo - Sputnik Srbija
Pratite nas
Vest da će „Aresibo“, jedan od najvećih radio-teleskopa na svetu, biti demontiran, šokirala je naučnu zajednicu. Sada je pitanje da li će nedavno izgrađeni kineski teleskop FAST moći da zauzme mesto „Aresiba“ u potrazi za vanzemaljskim životom i drugim važnim misijama istraživanja svemira.

U avgustu je američki teleskop „Aresibo“, smešten u Portoriku, oštećen u tropskoj oluji: pomoćni kabal je pocepao i udario u ploču reflektora. Početkom novembra glavni kabl, težak 16 tona, slomio je i oštetio antenu. Konstrukcija je postala toliko krhka da ju je bilo nemoguće popraviti i odlučeno je da se teleskop rastavi.

Šef jedne od laboratorija u „Aresibu“, profesor Abel Mendez, rekao je u intervjuu za „Biznis insajder“ da su gubitkom radio-teleskopa Sjedinjene Države izgubile priliku da primene svoj projekat u potrazi za vanzemaljskim životom. Jedini prikladni teleskop za ovu namenu, prema rečima stručnjaka, sada bi bio sferni teleskop FAST sa otvorom od 500 metara, otvoren u Kini 2016. godine.

„Aresibo“ je i dalje nezamenljiv

Međutim, neki naučnici smatraju da kineski FAST neće moći u potpunosti da zameni „Aresibo“ jer je bio jedinstven zbog svog položaja i tehničke opreme.

„Aresibo“ je prikupljao radio-astronomske podatke za naučnike širom sveta. Uglavnom se koristio za posmatranje zvezdanih objekata, ali je korišćen i u druge svrhe. Tokom svog rada, teleskop je pomogao da se otkrije nekoliko potencijalno opasnih asteroida za Zemlju i pronađe prva planeta izvan Sunčevog sistema. Sedamdesetih godina prošlog veka istraživači su koristili „Aresibo“ za emitovanje prvog međuzvezdanog radio-signala u okviru projekta za traženje inteligentnog života izvan naše planete. Jedno od poslednjih velikih otkrića bili su misteriozni svemirski signali otkriveni 2016. godine.

„’Aresibo‘ je imao snažan radio-predajnik snage do 900 kV, što ga je činilo najosetljivijim radio-lokatorom na svetu. Takođe je bio 7,5 stepeni bliži ekvatoru, čineći veći deo neba vidljivim dok se Zemlja okretala. Imao je širi spektar delovanja, kako bi mogao da radi kao deo međunarodnih mreža“, rekao je za Sputnjik Jurij Bondarenko, član Međunarodne astronomske unije i glavni naučnik Instituta za primenjenu astronomiju Ruske akademije nauka.

Razvija se novi rekorder među radio-teleskopima na svetu

Trenutno se takođe razvija najveći svetski radio-teleskop SKA površine veće od jednog kvadratnog kilometra. Poređenja radi, prečnik teleskopa FAST je 500 metara, a „Aresiba“ 305 metara.

SKA će se sastojati od 2.000 ploča i milion antena visoke osetljivosti koje će biti postavljene na dva kontinenta: u Africi i u Australiji. Procenjuje se da će novi teleskop premašiti „Aresibo“ u pogledu osetljivosti i pružiti slike 50 puta detaljnije od svemirskog teleskopa „Habl“. Izgradnja će početi krajem 2021. godine, piše na sajtu projekta.

Budućnost radio-astronomije ne leži u instrumentu nego mreži

U međuvremenu, Bondarenko je izneo mišljenje da budućnost radio-astronomije ne leži u određenom instrumentu, već u mreži radio-teleskopa.

„Radio astronomska posmatranja izvedena kao deo međunarodne grupe radio-teleskopa, objedinjenih u vrlo dugačku interferometrijsku mrežu – VLBI, imaju danas najveću naučnu vrednost. To omogućava značajno povećanje rezolucije i osetljivost ovog kombinovanog instrumenta“, rekao je agenciji.

„Aresibo“ je redovno učestvovao u posmatranju ovih međunarodnih VLBI mreža.

Rusija ima sopstvenu mrežu ovog tipa, nazvanu KVAZAR, koja se sastoji od šest radio-teleskopa prečnika 13 do 32 metra. Nalaze se u različitim regionima zemlje i zajedno čine globalni radio-teleskop efektivnog prečnika više od 4.000 km.

Istovremeno, drugi naučnici veruju da moderna astronomija zahteva postavljanje teleskopa direktno u svemir, van Zemljine atmosfere, na primer na satelite. Sergej Ketov, profesor u Istraživačkoj školi za fiziku visokih energija na Politehničkom univerzitetu u Tomsku, smatra ovaj metod snimanja signala iz dubokog svemira „najperspektivnijim“.

Pročitajte i:

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala