Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Podgorička skupština je 1918. bila jasna i jednoglasna, sve drugo je politizacija

CC0 / / Podgorička skupština odžana 1918. godine
Podgorička skupština odžana 1918. godine - Sputnik Srbija
Pratite nas
Za akt o ujedinjenju sa Srbijom, kao i za odluke prema kojima su Srbi u Crnoj Gori i u Srbiji isti narod jednoglasno je glasalo svih 160 poslanika Podgoričke skupštine, održane novembra 1918. godine.  Zato je svako njeno drugačije tumačenje čista politizacija, ističe akademik Ljubodrag Dimić, profesor istorije na Filozofskom fakultetu.

Izjava ambasadora Srbije u Crnoj Gori, Vladimira Božovića, da je Podgorička skupština 1918. godine bila slobodan izraz narodne volje za ujedinjenje sa bratskom Srbijom i da dve nezavisne države i članice Ujedinjenih nacija, Srbija i Crna Gora treba da grade odnose na temeljima slavne istorije i prošlosti, bila je povod da ga odlazeći režim Mila Đukanovića proglasi personom non grata.

Proteran je iz Crne Gore u kojoj je rođen, uz obrazloženje da je svojom izjavom omalovažio Crnu Goru čija je skupština novembra 2018. godine usvojila Rezoluciju o poništenju odluka Podgoričke skupštine 1918.

Politizacija jasnih i jednoglasnih odluka Podgoričke skupštine

Šta je to uradila Podgorička skupština da se, posle tačno 100 godina, neka nova Podgorica odrekla onoga što je činjenica u istorijskom trajanju Crne Gore.

© Sputnik / Nebojša PopovićTačno posle 100 godina neka nova Podgorica je poništila odluke Pogoričke skupštine 1918. godine kada je jednoglasno izglasano ujedinjenje Crne Gore sa Srbijom.
Podgorička skupština je 1918. bila jasna i jednoglasna, sve drugo je politizacija  - Sputnik Srbija
Tačno posle 100 godina neka nova Podgorica je poništila odluke Pogoričke skupštine 1918. godine kada je jednoglasno izglasano ujedinjenje Crne Gore sa Srbijom.

Dimić za Sputnjik ukazuje na to da treba razumeti istorijske okolnosti  koje su prethodile Podgoričkoj skupštini, održanoj 26. novembra 1918. godine.

„Trenutak kada je održana Podgorička skupština je veoma složen sa složenim istorijskim kontekstom, jer na jednoj strani imamo slom centralnih sila, na drugoj raspad Habsburške monarhije, na trećoj strani je iskazivanje pretenzija Italije i Vatikana ka suprotnoj obali Jadranskog mora, u skladu sa obećanjima saveznika nakon što je Italija aprila 1915. godine ušla u rat na strani saveznika“. 

Kada su pri kraju Velikog rata saveznici doneli odluku da Habsburška monarhija nestane sa političke karte Evrope, od tog momenta u političkim razgovorima koji su se vodili u zapadnim prestonicama počela je da dobija na snazi jugoslovenska ideja. Usledio je i politički i diplomatski pritisak saveznika da Jugosalavija bude uobličena u skladu sa njihovim interesima.

On podseća i na Ženevski sporazum s početka novembra 1918. godine između predstavnika srpske vlade i narodnog vijeća Slovenaca, Hrvata i Srba sa područja Austrougarske, u kome je navedeno da se „Crnoj Gori otvara bratski zagrljaj“ i da ona sama treba da odluči da li će im se pridružiti ili će nastaviti da živi kao samostalna država.

„Tako smo došli do 26. novembra 1918. godine kada je održana ta velika narodna skupština u Podgorici koja je trebalo da razreši pitanje budućeg prisajedinjenja Crne Gore. I ona je to učinila jednoglasno odlučivši o ujedinjenju Srbije i Crne Gore i zato nema mogućnosti da se tumači na drugi način.  Doneta je jednoglasno, glasanjem svih 160 poslanika“, podvlači Dimić.

Jedan narod

CC0 / Vikipedija / Podgorička skupština je donela i odluke prema kojima su Srbi u Crnoj Gori i Srbi u Srbiji jedan narod.
Podgorička skupština je 1918. bila jasna i jednoglasna, sve drugo je politizacija  - Sputnik Srbija
Podgorička skupština je donela i odluke prema kojima su Srbi u Crnoj Gori i Srbi u Srbiji jedan narod.

On napominje da je Podgorička skupština odlukama apostrofirala dva osnovna pitanja - nacionalno i ekonomsko.

„O nacionalnom pitanju, u prvom delu dokumenta, bukvalno se kaže da je 'srpski narod u Crnoj Gori jedne krvi, jednog jezika, jednih težnji, jedne vere i običaja, sa srpskim narodom u Srbiji i u drugim srpskim krajevima'. Znači vrlo jasno je definisano da je u pitanju jedan narod. U dokumentu se kaže da narod u Crnoj Gori i Srbiji ima zajedničku prošlost, zajedničke ideale, ima zajedničke narodne junake, ima zajedničko sve što jedan narod čini narodom“, naveo je Dimić.

I sve to, što je napisano i usvojeno na Podgoričkoj skupštini sporno je za vlast u Crnoj Gori u poslednjoj deceniji koja poništava da je to jedan narod, poništava da taj narod ima jedan jezik, poništava da taj narod ima iste težnje. Pokušajima pravljenja crnogorske crkve poništava i da je on jedne vere, jednih običaja. To je, kako kaže, jedan inženjering 21. veka. Da nije tužno verovatno bi bilo smešno, ističe Dimić.

„Sporan za njih je i onaj drugi deo koji se tiče ekonomije. U Podgoričkoj skupštini se u dokumentu kaže da je Crna Gora nerazdvojno vezana za Srbiju i ostale srpske krajeve i da odvojena od Srbije i srpskih krajeva nema uslove za samostalan život. Zato postoji i ekonomski razlog za ujedinjenje sa Srbijom, a posle sa kraljevinom SHS“, objašnjava naš sagovornik.

Dimić dalje precizira da je Podgorička skupština uz akt donela i bitne odluke.

„U prvoj od tih odluka se navodi da je kralj Nikola Petrović, odnosno dinastija Petrović zbačena sa prestola. Druga odluka je da je Crna Gora 'sa bratskom Srbijom' ujedinjena u jednu državu pod dinastijom Karađorđević. Znači nesumnjivo je da Crna Gora nije ušla u Jugoslaviju, nego se ujedinila sa Srbijom. Treća stavka podgoričkog dokumenta kaže da tako ujedinjena sa Srbijom, Crna Gora stupa u zajedničku otadžbinu našeg troplemenog naroda Srba, Hrvata i Slovenaca“, ističe sagovornik Sputnjika.

Ko ne spozna prošlost nema budućnost

© AP Photo / Risto BozovicRežim Mila Đukanovića koji je do juče vladao Crnom Gorom imao je priliku da napravi svoju državu i tu priliku je iskoristio, ali je i priznao Kosovo i napravio čitav niz barijera na relaciji Podgorica - Beograd.
Podgorička skupština je 1918. bila jasna i jednoglasna, sve drugo je politizacija  - Sputnik Srbija
Režim Mila Đukanovića koji je do juče vladao Crnom Gorom imao je priliku da napravi svoju državu i tu priliku je iskoristio, ali je i priznao Kosovo i napravio čitav niz barijera na relaciji Podgorica - Beograd.

Suštinski, zaključuje Dimić, na Podgoričkoj skupštini 26. novembra 1918. pobedila je jedna unionistička linija, ili politička linija koja je bila suprotstavljena onoj drugoj struji koja je Crnu Goru videla u budućnosti kao samostalnu državu. On, uz to ukazuje na ocene pravnika i istoričara tokom svih proteklih decenija da ujedinjenje suštinski nije otvorilo nikakve probleme ni Crnogorcima, ni Crnoj Gori, odnosno da je isti državni i društveni kontekst važio i za Srbe i za Srbiju.

Na pitanja kako je moguće poništiti nešto što je je bilo istorijski fakat, Dimić kaže da bi kao istoričar, s jedne strane to tumačio nezrelošću političkog vrha Crne Gore.

„Režim koji je do juče vladao Crnom Gorom imao je priliku da napravi svoju državu i tu priliku je iskoristio, iskoristio je i da mimo onoga što je istorijska dužnost, prizna Kosovo, napravio je čitav niz barijera na relaciji Podgorica - Beograd. On je kroz udžbeničku literaturu počeo mlađoj generaciji da usađuje svest o Srbiji kao neprijatelju“, podvlači naš sagovornik.

On proterivanje ambasadora vidi kao diplomatski skandal, pogotovo zbog izjave koja ne bi trebalo nikoga da uzbudi sem ukoliko nije dugo čekana kao povod za jedan takav postupak koji će otežati situaciju novim vlastima u Crnoj Gori, koji sada jaz između Beograda i Podgorice treba dodatno da premošćuju, kaže Dimić za Sputnjik.

Pročitajte još:

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala