Ljubinka Milinčić: Britansko oružje protiv grandioznog projekta Rusije — hiljade severnih jelena

© Sputnik / Dejan SimićLjubinka Milinčić
Ljubinka Milinčić - Sputnik Srbija
Pratite nasTelegramOdyssey
Novi ruski projekat na Arktiku mnogi upoređuju sa letom na Mesec! Pogledajte novu epizodu emisije „Moj pogled na Rusiju“, koja obrađuje najaktuelnije događaje iz Rusije i sveta.
Moj pogled na Rusiju: Ljubinka Milinčić

Autorka emisije, glavna urednica Sputnjika Ljubinka Milinčić odgovara na sledeće teme:

  • Misterija KGB-a — zašto i danas tako zovu tajnu službu Rusije?

Iako se Spoljna obaveštajna služba u Sovjetskom Savezu u svojoj stogodišnjoj istoriji samo nešto više od tri decenije zvala KGB, u svetu se ta skraćenica i dan-danas često koristi za celu službu.

  • Britansko oružje protiv grandioznog projekta Rusije — hiljade severnih jelena

„Vostok oil“, novi ruski projekat na Arktiku, mnogi po značaju upoređuju sa letom prvog čoveka na Mesec.

  • Svetski paradoks posle Hladnog rata — istočni Nemci još gledaju u Moskvu

Dok veliki deo zapadnih Nemaca smatra i dalje Rusiju „imperijom zla“, istočni je se sećaju s nostalgijom, između ostalog i zato što su ih s druge strane Zida dočekali s potcenjivanjem.

KGB mora da vidi sve, ali da ostane nevidljiv

Sinonim za rusku službu je KGB, iako je KGB bio samo jedna epizoda, relativno kratka, u stogodišnjoj istoriji ruske Spoljne obaveštajne službe.

Oni moraju da vide sve, ali da ostanu nevidljivi. Sva njihova dostignuća su tajna, svi neuspesi — svima pred očima. Samo u filmovima njihov život je romantičan i tajanstven — u stvarnom životu nemaju domovinu, nemaju ime ni prezime, daleko su od porodice i prijatelja, žive sa tuđim pasošem i pod tuđim imenom. Imaju beskonačnu odgovornost za sebe i svoju porodicu i još veću za čitav niz saradnika. Jer jedan otkriveni obaveštajac povlači za sobom čitavu mrežu.

Ipak, motiviše ih i to što rade za svoju domovinu i svesni su da njihove pobede menjaju istoriju.

Pred jubilarni, stoti rođendan Spoljne obaveštajne službe, u Moskvi je postavljen spomenik obaveštajcu. Predstavlja ga mladi bračni par ilegalaca koji polažu zakletvu pred odlazak na zadatak. Postavljene su i spomen-ploče obaveštajcima čija imena su, posle decenija anonimnosti, postala javna. Posebnu pažnju prisutnih privukla je ploča sa imenom Feliksa Đeržinskog. Istog onoga čiji je spomenik prvi sklonjen s trga Lubjanka, ispred isto tako čuvene zgrade za koju se kaže da osim onih koji su tamo radili, niko u nju nije dobrovoljno ušao. Koliko njih nije izašlo, ni broja se ne zna. Pa, ipak, to je samo jedna tužna epizoda kakvih je puna istorija svake zemlje, a Đeržinski je tu kao prvi osnivač inostranog dela tada već postojeće obaveštajne službe.

Tu su, jedan pored drugog, Staljin i Pavel Fitin, koji mu je javio tačan datum napada Nemačke na SSSR. Nije on kriv što mu Staljin nije poverovao!

I bračni par Vartanjan koji je 1943. sprečio atentat na Ruzvelta, Staljina i Čerčila za vreme Teheranske konferencije… i mnogi drugi.

Sergej Nariškin, šef Obaveštajne službe, obećao je da će povodom jubileja, 20. decembra, skinuti oznaku tajnosti sa nekih dokumenata koja neće moći da nanesu štetu državi. Biće otkrivena i neka imena.

„Želimo da pokažemo da je Obaveštajna služba bila veoma jak i efikasan instrument države u zaštiti nacionalnih interesa i da obaveštajci nisu neki izmišljeni supermeni, već građani naše države, visoko obrazovani, odgovorni, koji vole svoju domovinu i koji su izabrali za svoj životni put služenje otadžbini u toj sferi obaveštajnog rada“, rekao je on.

Ipak, ostaće i dokumenta i imena koja se ne mogu u ovom trenutku objaviti — njima će se Rusija odužiti „na umetnički način“ — i umetničko delo može verno da prenese atmosferu te tajanstvene profesije i približi nam junake koji se žrtvuju — bez prava na slavu, a u slavu svoje domovine!

Pročitajte još:

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala