Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Dok Amerikanci uvode sankcije, Rusija završava Severni tok

© Foto : © Nord Stream 2 / Axel SchmidtPostavljanje cevi gasovoda "Severni tok 2"
Postavljanje cevi gasovoda Severni tok 2 - Sputnik Srbija
Pratite nas
Neka oni samo uvode sankcije, mi ćemo da nastavimo posao i završimo Severni tok 2. Tom rečenicom bi se mogla sublimirati reakcija Rusije na uvrštavanje sankcija u američki vojni budžet za 2021. godinu, čime se predviđaju restriktivne mere protiv ruskih gasovoda i kažnjavanje Turske zbog kupovine raketnih sistema S-400.

Ruski eksperti napominju da ove sankcije ne donose ništa novo, s obzirom da su slične restriktivne mere uvršćene i 2019. godine u američki zakon o vojnom budžetu za 2020. godinu, a jedina razlika je što su ovog puta napravljeni detaljniji propisi - zabranjena je modernizacija brodova, sertifikacija i razne usluge. U suštini, po mišljenju stručnjaka, to ništa ne menja jer ni ovo pooštravanje sankcija neće blokirati izgradnju „Severnog toka“ i drugih ruskih gasovoda.

Ipak, neki moskovski analitičari ovo vide i kao „objavu ekonomskog rata“.

„Meni je sve ovo pomalo čudno, pošto očigledno Amerikanci mešaju babe i žabe... Ovim Vašington jasno stavlja do znanja da „Severni tok“ i „Turski tok“ navodno ugrožavaju njihovu vojnu i političku bezbednost. Sankcije, u svakom slučaju, nameće američko zakonodavstvo i predsednik, ali će sada takva ovlašćenja imati i Ministarstvo odbrane“, kaže za Sputnjik ruski politikolog Andrej Gubin.

Eksperti objašnjavaju da za razliku od zakona PEESA iz 2017. godine „O zaštiti evropske energetske bezbednosti“, vojni budžet je dokument „direktne akcije“ i nisu mu potrebni podzakonski akti da bi sankcije funkcionisale. To jest, usvajanjem vojnog budžeta, sankcije  automatski stupaju na snagu.

Američke unutarpolitičke igre

Komentarišući činjenicu da je Predstavnički dom američkog Kongresa već odobrio vojni budžet za 2021. u iznosu od 740 milijardi dolara i u njega uvrstio sankcije, analitičari kažu da su time američki zakonodavci želeli da umanje uticaj aktuelnog američkog predsednika Donalda Trampa, koji je pretio da će staviti veto na nacrt vojnog budžeta koji, između ostalog, predviđa pooštravanje sankcija gasovodima „Severni tok 2“ i „Turski tok“, nastavak isporuka oružja Ukrajini, nastavak zabrane saradnje američkih i ruskih vojnika, sankcije protiv Turske zbog nabavke ruskog raketnog sistema S-400 i druge mere koje su usmerene protiv Moskve.

Postavljanje cevi za gasovod Severni tok 2 - Sputnik Srbija
Kremlj o sankcijama SAD protiv „Severnog toka 2“: Čvrsto ćemo braniti svoje interese

S druge strane, Gubin smatra da je sve to deo „unutarameričke igre“, s obzirom da su za vreme Trampove administracije tzv. lobističke, interesne grupe i njihove politike postale posebno uočljive.

„Trampove izjave ove vrste takođe odražavaju stav određenog dela interesnih strana. Mislim da Amerikanci trenutno imaju neke važnije stvari da završe – trebalo bi da završe sa brojanjem glasova i verovatno ćemo 14. decembra konačno shvatiti šta se, na kraju, dogodilo u SAD-u i ko je konačno pobedio na predsedničkim izborima, kome čestitati i slično“, kaže Gubin.

Stručnjaci napominju da SAD na sve načine pokušavaju da zadrže lidersku poziciju u međunarodnoj areni, a da bi svoje „partnere“ držali „na kratkom povocu“ i pokazivali svoje mišiće na raznim tačkama sveta za to je potrebno povećavati budžet i pronalaziti razna opravdanja za to.

Američki vojni budžet danas je za skoro pet puta veći od kineskog i za oko 14 puta veći od ruskog.

„Činjenica je i da je američki vojni budžet tradicionalno astronomski - ako je ranije premašivao vojni budžet svih ostalih zemalja sveta, sada premašuje dvanaest ili trinaest sledećih. To govori o tome da se čitav svet pridružio, ako ne trci u naoružanju, onda gomilanju oružja“, rekao je Gubin.

Turska odoleva pritiscima

Osvrćući se na moguće sankcije protiv „Turskog toka“ i Turske koja je nabavila ruski sistem S-400, Gubin je siguran da Ankara neće popustiti pod pritiskom Vašingtona, ali da se ni po ovom pitanju neće mnogo toga promeniti. Iako će sankcije pogoršati ionako teške američko-turske odnose, one neće pogoditi tursku ekonomiju, a Turska će ostati američki vojni saveznik i članica NATO-a.

Članstvo Turske u NATO-u odgovara i Ankari i Vašingtonu. Turska je sa stanovišta SAD važno uporište Alijanse u regionu. Istovremeno, analitičari su uvereni da će turski predsednik Redžep Tajip Erdogan ostati pri svojoj odluci o nabavci S-400 i da će nastaviti da igra svoju igru, u nastojanju da postane regionalni lider i da od Turske napravi regionalnu velesilu.

„Mislim da turske vlasti imaju o čemu da razmišljaju s obzirom na geografski, pa čak i geopolitički položaj. Pritisak na Ankaru bez sumnje će se nastaviti, iako je pitanje o nabavci ruskih raketnih sistema, čini mi se, već rešeno. NATO blok neće pretrpeti veliku štetu od jačanja protivvazdušne u Turskoj. Ako govorimo o sankcijama u vezi sa „Turskim tokom“, ceo ovaj pokušaj da se ekonomska pitanja vežu za vojsku izgledaju vrlo čudno i, po mom mišljenju, potpuno nesrazmerno. Po toj logici, sankcije bi mogle da pogode ne samo Tursku, nego i Bugarsku, Italiju i druge zemlja kroz koje prolazi „Turski tok““, smatra Gubin.

Pročitajte još:

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala