EU se vraća pod skute Amerike: Zapad opet hoće svet sa samo jednim centrom moći

© AP Photo / Matt DunhamGrafit na kom su zastave EU i SAD
Grafit na kom su zastave EU i SAD - Sputnik Srbija
Pratite nasTelegramOdyssey
Mogućnost da EU sa Amerikom dominira svetom, kao što je to nekada bio slučaj kada su SAD bile unipolarni centar moći, je malo verovatna. Njihov domet je ograničen na prostor zapadne civilizacije i Latinske Amerike u izvesnoj meri, dok u ostalim delovima sveta oni ipak moraju uzimati u obzir interese drugih polova moći.

Ovako Aleksandar Gajić iz Instituta za evropske studije komentariše težnje Zapada da, kako je to primetio ruski šef diplomatije Sergej Lavrov, oživi jednopolarni model sveta.

Može li se vratiti jedan centar moći na čelu sa Amerikom

Prema Gajićevim rečima, unutar EU i same Amerike postoje duboke podele, a najočitiji primer da njihova moć više nije dominantna je, pre svega, Bliski istok.

„Tamo se vidi da geopolitički i politički tokovi često idu mimo interesa zapadnih sila i vidi se da oni tu gube pozicije. Slična stvar je i na drugim prostorima Evroazije, pa i u Africi. Procesi u svetu nesumnjivo govore da oni ne mogu čak ni nekim trajnim, monolitnim udruživanjem evropske i američke elite i dela naroda, pre svega tog liberalno nastrojenog, da stvore jedno monolitno savezništvo koje će biti dominantno u celom svetu“.

To vreme je, kategoričan je Gajić, prošlo, a i tada se radilo o jednom kraćem periodu, od deceniju i po nakon raspada istočnog bloka, koji su oni iskoristili da prošire svoj uticaj.

Taj uticaj ni tada nije bio apsolutni, iako je bio mnogo većeg domašaja nego danas. Sada je njihov uticaj ograničeniji, a postoji i protivteža drugih polova moći, kao i mogućnost udruživanja tih drugih polova moći, što taktički, što strateški, da se parira moći Zapada. To vidimo na delu u mnogim regionima sveta“, napominje sagovornik Sputnjika.

Može li EU biti samostalan pol moći u svetu?

Međutim, kako dodaje, pitanje je i da li su države i nacije koje čine Evropsku uniju uopšte u stanju da formiraju samostalni pol moći u multipolarnom svetu, bez Amerikanaca.

„Iako je u odnosima Amerike i EU, odnosno njenih ključnih država članica, od dvehiljadite i 2003. godine bilo razmimoilaženja i disonantnih tonova, naročito po pitanju intervencije u Iraku, već negde 2009. i 2010. godine bilo je jasno da bi EU, i kada bi bila samostalni pol moći, bila najslabiji pol koji bi manje ili više bio podložan drugima. Potpuna samostalnost EU u tom smislu bi izostala jer bi ona po mnogim parametrima, vojnim, političkim i ekonomskim, zaostajala za novonastalim polovima moći ili onim delimično obnovljenim, jer EU ne bi mogla da parira niti SAD, niti Rusiji, niti Kini, niti Indiji“, ukazuje Gajić.

Sa druge strane, primećuje on, nekoliko momenata pokazuju da EU u ideološkom, kulturološkom i civilizacijskom smislu ne može da se odvoji od tokova zapadne civilizacije gde su Amerikanci  predvodnici.

„Nema sumnje da su zemlje Zapadne Evrope -  Nemačka, Francuska, Britanija, Španija, deo istog kulturnog kruga, iste civilizacije kao i SAD, koje su u tom pogledu najrazvijeniji, najjači i najdinamičniji subjekat. Ostali činioci su inferiorni u odnosu na Ameriku i gledaju na nju kao na nekog svog predvodnika“, objašnjava Gajić.

On dodaje da EU, pored država Zapadne Evrope, u svoje članstvo ubraja i države Srednje i Istočne Evrope.

„Neke od tih država, one koje su pre svega katoličko-protestantskog tipa, pripadaju toj zapadnoj civilizaciji čiji su predvodnik nesumnjivo SAD, ali neke države, kao što su pre svega ove pravoslavne, ne pripadaju tom civilizacijskom krugu i one su po svojim kulturno-civilizacijskim odlikama bliže Rusiji, odnosno nezapadnom svetu. Tu mislim na Grčku, Rumuniju, na pribaltičke republike koje su negde na pola puta jer jesu pripadnici Zapada, ali su dugo bile u istim državnim tvorevinama sa Rusijom, pa je njihova pozicija tu ambivalentna“, kaže Gajić.

Polarizacija i unutar Zapada

Zato se, smatra naš sagovornik, može reći da je taj kulturno-civilizacijski momenat doprineo tome da te države, jednim delom, gravitiraju ka Amerikancima, dok je sa druge strane američka politika, spoljna, bezbednosna i svaka druga tokom dvehiljaditih, a naročito od 2014. godine, vukla sve te države da se svrstaju protiv Rusije, u tabor koji Amerikanci potpiruju i sprečavaju svaku mogućnost saradnje Evrope kao samostalnog pola moći sa neameričkim, drugim subjektima multipolarnog sveta.

„Zato se ne treba čuditi zašto su Amerikanci raznim metodama političkog uticaja, spoljnopolitičkog i geopolitičkog delovanja, uticaja preko NATO-a i raznih drugih struktura koje su, pre svega, globalističkog uverenja, u dobroj meri privukli na svoju stranu EU, ili bar onaj njen zapadni deo i njihove političke elite. Međutim, treba imati na umu da je unutar tog zapadnog zdanja došlo do polarizacije, do podele unutar stanovništva i između tih njihovih elita, kao što se, na kraju krajeva, dogodilo i u samim SAD“, zaključuje Aleksandar Gajić za Sputnjik.  

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala