Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Može li se Sajam knjiga preseliti u virtuelni prostor

© Sputnik / Dejana VukovićSajamska ulica nekada puna posetilaca
Sajamska ulica nekada puna posetilaca - Sputnik Srbija
Pratite nas
Praviti bilo šta u ovo vreme u nekom klasičnom smislu, jeste rad na silu i nezreo pokušaj da samom sebi i svima oko sebe objasnite kako nam nije ništa i živimo dalje. Mislim da ta ideja jeftinog patetičnog herojstva nije neophodna, kaže za Sputnjik Petar Arbutina, izvršni direktor Sektora za izdavanje knjiga JP „Službeni glasnik“.

Da li će  organizovani onlajn programi zameniti Sajam knjiga pod kupolama, da li ćemo se svi preseliti u virtuelni prostor i kako će se cela kovid situacija odraziti na knjigu i izdavaštvo, neka su od pitanja koja se pojavljuju od trenutka kada je definitivno odlučeno da ovogodišnjeg Beogradskog sajma knjiga neće biti i da se, kao neka vrsta zamene za Sajam, organizuju onlajn tribine.

Većina sajmova knjiga u svetu ove godine je zbog pandemije održana onlajn, porasla je i kupovina knjiga putem interneta, ali izdavači ne veruju da sve to ugrožava klasični oblik najveće smotre posvećene knjizi, mada su zabrinuti za sopstveno preživljavanje i opstanak kvalitetne literature.

Sajam knjiga – specifičan susret pisca, izdavača i čitaoca

„Beogradski sajam knjiga je mesto susreta pisca, izdavača i čitaoca i po tome je specifičan u poređenju sa svim ostalim sajmovima u svetu. Ja sam to i branio kada sam bio u Odboru Sajma knjiga i kada se razgovaralo o promeni koncepcije. Smatrao sam da ne treba tu jedinstvenu karakteristiku ugasiti, već je samo unapređivati. Onlajn tribinama se to ne može ni na približan način postići, ali pozdravljam to kao gest kulture i pokušaj održavanja jednog oblika kulturnog života u izuzetno teškoj, mračnoj situaciji“, kaže za Sputnjik direktor izdavačke kuće „Albatros plus“ Jagoš Đuretić.

Sajam će opstati, naglašava on, jer njegovo odsustvo i autori i čitaoci sada doživljavaju kao životnu prazninu.

„Ako uopšte do idućeg Sajma knjiga bude prevaziđena ova katastrofalna situacija, on će oživeti kao ideja i koncept i mi ćemo imati Beogradski sajam knjiga“, ističe Đuretić.

Da li će izdavači preživeti

Ono što pak njega više brine jeste da li će opstati izdavači ozbiljnije literature, one koja računa, kako kaže, na odabrane čitaoce i na određene profesije.

„Od osamdesetih godina na ovamo umesto da doživimo bum u pogledu poštovanja kulture, kulturnih vrednosti, mi živimo tržišnu logiku koja sve melje i često ponižava i zabrinut sam da li će svi izdavači preživeti celu ovu situaciju. Knjiga kao roba ne može da preživi ni u normalnim prilikama, a pogotovo u ovakvoj situaciji. Ovde se naviklo da se na knjigu gleda kao na robu, ali ni na mnogo većim jezičkim tržištima, knjiga ne može da preživi kao roba u konkurenciji sa internetom na koji masovno ide mlada generacija“, ističe Đuretić.

On sam, priznaje, sada računa najviše na stariju generaciju čitalaca.

„Ponekad se šalim kada uzmem Politiku i prvo pogledam čitulje, pa kada me pitaju zašto, ja odgovorim: Gledam koliko mi je umrlo potencijalnih kupaca. Crna šala, ali ponešto govori o istini ovog trenutka“, ističe direktor „Albatros plus“-a i dodaje da njegova kuća teško pokriva tekuće troškove i ne sanja o bilo kakvoj zaradi.

Umirujemo savest i tražimo prostor na internetu

Glavni i odgovorni urednik novosadske izdavačke kuće „Prometej“ Zoran Kolundžija kaže da se loše oseća zbog nemogućnosti organizovanja Beogradskog sajma knjiga i održavanje onlajn tribina vidi kao nešto čime treba da se umiri savest, da se nešto uradi u ovoj iznuđenoj situaciji.

Muharem Bazdulj, Marija Radić i Vlastimir Sudar na tribini posvećenoj Meši Selimoviću - Sputnik Srbija
„Otklon od distance“: Ne odustajemo od (kulturnog) života!

„Mi u Novom Sadu radimo programe i omogućili smo da se oni prate i putem naše Fejsbuk stranice. Vidi se da ima interesovanja, ali ljudi se ne zadržavaju dugo. Samo ako je neki sastanak od koga svako ima direktnu korist, ljudi će odsedeti na toj onalajn sesiji. Ovo što radi Međunarodni beogradski sajam knjiga mi deluje samo kao postupak da se vidi da nešto radimo“, kaže Kolundžija.

On očekuje sledeće godine održavanje Sajma knjiga, ali i primećuje da je velika nepoznanica kako će sve ovo uticati na ljude.

„Svi izdavači traže sebi prostor na internetu. Mali izdavači koji su se i do sada kolebali da dođu na Sajam, ako osvoje  tehnologiju prodaje putem interneta, teško će se odlučiti da dođu na Sajam da potroše još para, ako nemaju dovoljno prometa. Ako vakcinacija bude tek krajem sledeće godine, kako najavljuju, rekao bih da je pod znakom pitanja i sledeći Sajam, ali ljudi vole da se sretnu i tome nema zamene“, smatra Kolundžija.

U budućnosti će mnogo toga biti onlajn

Direktor zrenjaninske izdavačke kuće „Agora“ Nenad Šaponja pre mesec dana je bio na sajmu knjiga u Šarži (Ujedinjeni Arapski Emirati).

„Bilo je lepo posetiti sajam. To je verovatno jedini sajam knjiga održan uživo ove godine. Nadam se da ćemo i mi imati sajam ako se stvari budu stabilizovale. Sve ostale aktivnosti su samo održavanje vatre što podržavam“, kaže Šaponja za Sputnjik.

Naglašavajući da je živ kontakt nemoguće zameniti, ipak vidi prednosti savremenih tenologija.

„Imali smo nekoliko književnih promocija koje smo prenosili uživo. Nije loše kada umesto 15-20 ili maksimalno 100 ljudi, to može da prati 1.000-2.000. Mogu promociju da gledaju ljudi iz čitavog sveta i to nije mnogo skupo tako da verujem da će ubuduće mnogo toga biti organizovano i onlajn. To svakako menja naš život, ali mislim da ga unapređuje i doprinosi vidljivosti knjiga. Prilagođavamo se, ali nadam se da ćemo imati priliku da se vidimo i uživo“, ističe Šaponja.

Tržište knjiga poprimilo drugačiji oblik

Izvršni direktor Sektora za izdavanje knjiga JP „Službeni glasnik“ Petar Arbutina ne veruje da će nestati klasičan oblik sajma knjiga, ali će, zapaža, možda u skladu sa epidemiološkom situacijom i izazovima u budućnosti, poprimiti drugačiji organizacioni oblik.

„Ne verujem da je vreme klasičnih sajmova prošlo. Budući da smo mi uvek na repu događaja, videćemo kako će se to raditi u svetu. Sada je u toku Sajam knjiga u Teheranu na kome je Srbija bila i ja sam lično odlazio dva puta. Održava se onlajn. Izdavači su prikazali svoja nova izdanja, postoje panel diskusije o raznim pitanjima. Sve ono što su osnovni postulati jednog takvog praznika knjige su se, nadam se samo zbog ove situacije i samo trenutno, preselili na internet“, kaže Arbutina.

© AP Photo / Mary AltafferKnjižare u vreme pandemije, ilustracija
Može li se Sajam knjiga preseliti u virtuelni prostor - Sputnik Srbija
Knjižare u vreme pandemije, ilustracija

Činjenica je, primećuje, da je klasična kupovina knjiga u knjižarama ili na sajmu pala, ali je kupovina knjiga na internetu i kupovina elektronskih knjiga na svetskom nivou dosta porasla.

„Tržište knjiga nije nestalo, samo je možda trenutno dobilo drugačiji oblik i nije čak ugrozilo ni klasičnu knjigu. Prosto ljudi se manje kreću, pa ređe idu i u knjižare. Pandemija nije donela promenu odnosa ljudi prema knjizi, nego prema životu. Egzistencijalne situacije su drugačije i ne treba zanemarivati strah. Bez obzira na sve to, ja ne verujem da će knjiga u klasičnom smislu nestati“, ističe Arbutina.

Rđave posledice regresije sada najvidljivije

Izdavaštvo je, prema njegovim rečima, godinama i decenijama u regresiji.

„Štampaju se manji tiraži, menja se tržište i paradigma književnog i leksičkog i svakog drugog kvaliteta knjiga. To mora da ostavi posledice. Ne vidim da se to radikalizovalo u ovo doba. To je proces koji traje, samo su neke njegove rđave posledice u ovom trenutku najvidljivije“, ukazuje naš sagovornik.

Arbutina smatra da su onlajn tribine Međunarodnog beogradskog sajma knjiga organizovane dosta nespretno, ali i da se ne može praviti nešto što treba da bude, kako kažu antički filozofi, radost duhu u okolnostima u kojima su ljudi u problemu.

„Smatram da bilo šta praviti u ovo vreme u nekom klasičnom smislu, jeste rad na silu i nezreo pokušaj da samom sebi i svima oko sebe objasnite kako nam nije ništa i živimo dalje. Mislim da ta ideja jeftinog patetičnog herojstva nije neophodna. Mi se trudimo da u prodajnim objektima sledimo propisane mere da bismo izašli iz ovoga što nas je zadesilo. Obaveštavamo svoje čitaoce i kupce i na vezi smo sa ljubiteljima Glasnikovih knjiga“, naglašava Arbutina.

Pročitajte još:

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala