Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Istraživali Haradinaja, našli „žutu kuću“ /video, foto/

© AFP 2021 / SEBASTIEN BOZON Ramuš Haradinaj
Ramuš Haradinaj - Sputnik Srbija
Pratite nas
Dokazi o slučaju „žute kuće“ pronađeni su u Albaniji tokom istrage o ratnim zločinima Ramuša Haradinaja. Oni su čuvani šest meseci a Haški tribunal nije imao mandat da dalje istražuje u Albaniji, jer je bio osnovan samo za istraživanja ratnih zločina na teritoriji biše SFRJ.

Ovo za Sputnjik kaže Vladimir Vukčević, bivši tužilac za ratne zločine Republike Srbije. On je verovatno među prvima dobio dokumentaciju o istrazi u Albaniji koju su Hag i Unmik sprovodili o „žutoj kući“.

Istraga protiv Hardinaja dovela do „žute kuće“

Vukčević objašnjava da se do dokaza o „žutoj kući“ došlo tokom istrage koju je Hag vodio protiv Ramuša Haradinaja.

„Sve što u nađeno u Albaniji je fotografisano, a na licu mesta je utvrđeno da je bilo medicinskog otpada i krvi za koje su lokalni Albanci tvrdili da je krv životinja. Međutim, u tom timu je bio i forenzičar Hoze Barabar, koji je kada je uzeo uzorak odamah rekao da je u pitanju ljudska krv. Posle toga je sav taj medicinski otpad fotografisan, pokupljen i odnet u Haški tribunal,“ priča Vukčević. 

Kako kaže naš sagovornik, kada je za dokaze koji su doneti u Hag utvrđeno da nemaju veze sa slučajem Haradinaj taj materijal je propao.

Bivši tužilac navodi da je šef istražitelja bio Patrik Lofer, a da su tu bili patolog Peruanac Hoze Pablo Barabar i američki novinar Montgomeri u pratnji pripadnika Kfora.

Posmrtni ostaci žrtava sahranjeni na 11 lokacija u Albaniji

Naš sagovornik tvrdi da je tada imao dobru saradnju sa Haškim tribunalom i da je od njih dobio svu foto dokumetaciju iz Albanije, ali ne kao zvaničnu.

„Čim sam dobio odmah sam sve to proverio preko našeg poznatog lekara koji mi je objasnio na osnovu medicinskog otpada koji se video na fotografijama, kao i naziva medikamenata koji su se pominjali da se to koristi za relaksaciju mišića i to prilikom transplantacije organa. To je bio signal da je tamo zaista tako nešto rađeno. Da bih i zvanično mogao da reagujem, od Saveta bezbednosti UN tražio sam tu foto dokumetaciju i zvanično, i to je dostavljeno,“ objašnjava Vukčević.

Bivši tužilac priča dalje da je tadašnji pravni savetnik u američkoj ambasadi Sen Lazaro, koji je inače i sam bio tužilac i sa kojim je bio u korektnim odnosima, načuo da se nešto dešava i došao je da vidi o čemu se radi.

„Pokazao sam mu svu dokumentaciju i tu je prvi put pomenuto ime Hašima Tačiji – iako je on u to vreme bio njihov miljenik. Pitali su me za naš sledeći potez, i ja sam im rekao da bismo mi to proverili, jer smo u međuvremenu dobili saznanja da su na 11 lokacija u Albaniji sahranjeni posmrtni ostaci ljudi kojima su izvađeni organi,“ navodi naš sagovornik.

Albanska tužiteljka odbila saradnju

Vukčević dalje kaže da su Amerikanci organizovali njegovu posetu Tirani kako bi se sastao sa njihovom tužiteljkom Inom Ramom koju je zamolio da zajedno provere ta saznanja.

„Tražila je tri dana da malo razmisli ali kada smo se vratili obavestili su nas da oni neće da sarađuju sa nama na tu temu. Posle toga sam otišao u Evropski parlament gde sam pomenuo ovu temu. I tu je bio Dik Marti, tada na mestu izvestioca za ljudska prava u Savetu Evrope, koji mi je prišao i zainteresovao se. Posle toga je on došao u Beograd i ja sam mu dao sve što smo imali što je on proverio na terenu i utvrdio da je sve što smo mi našli tačno. Jedino što nije urađeno jeste ekshumacija posmrtnih ostataka jer to nisu dozvolili Albanci,“ kaže Vukčević.

Sagovornik Sputnjika podseća i da je kasnije doneta odluka o formiranju Specijalnog tužilaštva na čelu sa Klintom Vilijamsonom a potom Dejvidom Švendimenom. Vukčević kaže da je Vilijamson prethodno, uz logističku podršku Srbije, u prostorijama Specijalnog tužilaštva u Ustaničkoj saslušao oko 200 do 300 svedoka vezano za taj slučaj.

„Tada je dobio potvrdu tih navoda i tada je doneta definitivna odluka o formiranju Specijalnog suda za ratne zločine OVK,“ otkriva Vukčević.

Specijalni istražni tim EU formiran je 2011. kako bi vodio nezavisnu istragu o navodima Dika Martija. Prvi glavni tužilac tog tima bio je Amerikanac Klint Vilijamson, a 2014. zamenio ga je Dejvid Švendimen, takođe Amerikanac. U septembru 2018. za specijalizovanog tužioca imenovan je Džek Smit, koji se tokom pravničke karijere u Sjedinjenim Državama dugo bavio istragom političkih zločina visokog profila, a od 2008. do 2010. bio je istražni koordinator u tužilaštvu Međunarodnog krivičnog suda.

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala