Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Sprema li se novi veliki zaokret Amerike: Povratak sporazumima iz kojih je Tramp izašao

© AFP 2021 / JIM WATSONDžo Bajden i Kamala Haris
Džo Bajden i Kamala Haris - Sputnik Srbija
Pratite nas
Povlačenje SAD iz Transpacifičkog partnerstva, Uneska, Pariskog klimatskog i iranskog nuklearnog sporazuma, samo su neki od poteza kojima je Donald Tramp šokirao svetsku javnost i strahovito prodrmao međunarodne odnose. Šta je na agendi novog američkog predsednika i vraća li Bajden Ameriku međunarodnim sporazumima iz kojih je Tramp izašao?

Prema rečima Milana Krstića sa Fakulteta političkih nauka, Džozef Bajden će se u svojoj politici nesumnjivo više oslanjati na multilateralno delovanje i na aktivan angažman SAD u međunarodnim organizacijama, nego što je to činio njegov prethodnik.

Vraća li Bajden Ameriku sporazumima iz kojih je Tramp istupio

„Tramp nije imao preveliko poverenje u multilateralizam na međunarodnom polju, a naročito nije imao poverenja u međunarodne organizacije, pa se u skladu sa tim i povukao iz brojnih međunarodnih organizacija i sporazuma. Bajden će verovatno simbolički, na samom početku svog mandata, najaviti i početi sa realizacijom povratka SAD u okvir Pariskog klimatskog sporazuma, a verovatno će  se vrlo brzo vratiti u Svetsku zdravstvenu organizaciju. Na taj način će simbolički nagovestiti da se Amerika vraća i da verovatno želi ponovo da predvodi te multilateralne forume, a ne da se od njih udaljava“, objašnjava Krstić, koji je i urednik portala „američkiizbori.rs“.

Ovaj stav deli i karijerni diplomata u penziji dr Zoran Milivojević, koji smatra da će se Bajden nasloniti na politiku prethodne administracije demokrata u kojoj je bio potpredsednik i gde je, u dva navrata, učestvovao u kreiranju i sprovođenju spoljne politike i strategije SAD. U tom smislu je, kaže, realno očekivati povratak SAD u sporazum o klimi i sporazum o iranskom nuklearnom programu.

„Najavljeni povratak SAD na multilateralizam je u funkciji vraćanja na poziciju punog partnerstva sa zapadnim saveznicima, u prvom redu sa Evropskom unijom, koje je bilo na neki način narušeno specifičnim spoljnopolitičkim pogledima predsednika Trampa. To pre svega važi za transatlantske odnose, za relaciju Vašington-Brisel i odnose Vašingtona i NATO-a. Ipak, svet danas nije isti i svakako će Amerika morati da ima u vidu realpolitiku i to da je već sasvim evidentno da ona na globalnoj sceni nije niti jedina niti svemoguća i da ima rivale – Kinu i Rusiju. Taj rivalitet će opredeliti američku spoljnopolitičku strategiju u narednom periodu“, napominje Milivojević.

Na pitanje, očekuje li povratak Vašingtona u Savet za ljudska prava Ujedinjenih nacija i Unesko, Milivojević kaže da su UN i dalje nezamenjive kao globalni mehanizam za očuvanje mira, stabilnosti i bezbednosti, ali i kao globalni mehanizam za dijalog.

„Postoji tendencija koja dominira u globalnim odnosima, a to je da se funkcija UN ponovo vrati na scenu, da se ojača i da međunarodni poredak podrazumeva poredak koji je uspostavljen Poveljom UN. U tom smislu verujem da pokušaji da se UN eliminišu ili da se stave u funkciju jednog centra nisu realni i da će Amerikanci imati u vidu ulogu i funkciju Svetske organizacije, koja može biti prostor za dijalog tri svetske sile – SAD, Kine, Rusije, za trougao koji diktira sadržaj i tempo međunarodnih odnosa“, ukazuje Milivojević.

Teži povratak u pojedine sporazume

Krstić veruje da postoje sporazumi kod kojih će biti nešto teže izvršiti neki brz povratak, a jedan od njih je i nuklearni sporazum koji su, za vreme drugog mandata Baraka Obame, sa Iranom postigle Nemačka i pet stalnih članica SB UN.

Taj sporazum je, prema njegovim rečima, nešto što će za novu američku administraciju svakako predstavljati neku vrstu pravca u kome treba delovati prema Iranu, ali neće biti tako lako momentalno se vratiti jer se situacija promenila i nije sve isto kao pre pet godina.

„S obzirom na unutrašnje prilike u Americi jasno je da će sada postojati veći pritisak nego prilikom sklapanja sporazuma, a tu je i pritisak koji bi dolazio od strane Izraela, ali i arapskih zemalja koje u regionu Bliskog istoka na Iran gledaju sa nepoverenjem. Zato je verovatnije da će biti neophodni novi pregovori kako bi se postigao neki redefinisani sporazum sa Iranom. U tom slučaju bi Amerika verovatno, kao neku vrstu „šargarepe“ ili prestanka upotrebe štapa, prestala da upotrebljava sankcije ka Iranu, što bi mogla da bude jedna od, uslovno rečeno, nagrada ili prestanka kazni za Iran, a Iran bi zauzvrat morao da pruži neke veće garancije da bi se odrekao upotrebe nuklearne energije u vojne svrhe“, ocenjuje Krstić.

Šta Bajden neće menjati?

Ipak, veruje sagovornik Sputnjika, neki Trampovi potezi ostaće na snazi i sa dolaskom nove američke administracije.

„Priznanje Jerusalima kao glavnog grada Izraela, premeštanje američke ambasade u taj grad i priznanje aneksije Golanske visoravni stvari su koje je Tramp učinio i verujem da ni jedna buduća administracija SAD u dogledno vreme neće smeti da izvrši reviziju tih poteza, jer bi to bilo politički veoma skupo za Bajdena. Mislim da je to svršen čin i da je nemoguće da se nešto u tom pogledu ponovo razmatra“, primećuje Krstić.

Kada je reč o Sporazumu o nuklearnim projektilima srednjeg dometa (INF), dogovorenim između SAD i Sovjetskog saveza 1987. godine, iz kojeg se Vašington povukao sredinom 2019. godine, Krstić kaže:

„Mislim da su takve vrste sporazuma nešto što bi demokrate generalno preferirale, ali treba imati na umu i da kod njih postoji jedna viša stopa rusofobije nego što je postojala u Trampovoj administraciji. To može da bude vrlo ograničavajući faktor u dogovaranju oko takvih pitanja, a što opet može da ima loš uticaj na čitav svet, imajući u vidu da je to jedan od bitnih temelja mira u Evropi, a samim tim i u čitavom svetu.“

Elektorski koledž SAD je 14. decembra potvrdio pobedu Džozefa Bajdena na predsedničkim izborima. Inauguracija novog američkog predsednika zakazana je za 20. januar 2021. godine.

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala