Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Svetski rat vakcina: Zašto Zapad sumnja u sopstveni lek? /video/

© AP Photo / Mark Schiefelbein Maketa virusa korona na izložbi kineske farmaceutske kompanije
 Maketa virusa korona na izložbi kineske farmaceutske kompanije - Sputnik Srbija
Pratite nas
Dok Amerika, otkriva „Rojters“, jedva stiže da upotrebi trećinu doza vakcine protiv kovida 19 koje je sebično nakupila, njeni evropski saveznici suočavaju se sa suprotnom mukom. Eliksir će, upozorava „Špigl“, stići kasno i možda ga neće biti dovoljno. Bukti svetski rat vakcina, kaže Marija Zaharova, portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije.

Barem deo objašnjenja američkih problema, osim očekivanih logističkih poteškoća s „Fajzerovom“ vakcinom jer mora da se čuva na temperaturi od minus 70 stepeni Celzijusa, leži u neočekivano rasprostranjenom nepoverenju tamošnje javnosti u ovu vakcinu. Nedavno istraživanje „Pju riserča“ pokazalo je da bi samo 29 odsto ispitanih „definitivno“ primilo vakcinu. Si-En-En potvrđuje ove brojke reportažom iz jedne bolnice u Vašingtonu, u kojoj je „interno istraživanje pokazalo da 70 odsto osoblja ne želi da primi vakcinu kad postane dostupna“, a i spomenuta „Rojtersova“ vest kaže da je upotrebljeno tek milion, iako je obezbeđeno 2,9 miliona doza „Fajzerove“ vakcine.

Osnovi sumnje

Pa zato i ne čudi što dr Entoni Fauči, savetnik i sadašnjeg i budućeg predsednika SAD za borbu protiv kovida, za „Njujork tajms“ kaže da „nije siguran da će biti dovoljno ljudi koji će dobrovoljno pristati na vakcinaciju“, kako bi bio postignut imunitet krda.

Sumnjičavost nije lišena osnova. Renomirani magazin „Sajens“, koji izdaje Američka asocijacija za unapređenje nauke, donosi tekst pod naslovom „Rastu sumnje da nanočestice iz ’Fajzerove‘ vakcine izazivaju retke alergijske reakcije“. Ovo stoga što sadrže jedinjenje polietilen-glikol, koje, ukazuje „Sajens“, „nikada ranije nije upotrebljeno u jednoj vakcini koja je dobila odobrenje“.

Podaci američkog Centra za kontrolu bolesti pokazali su da skoro 3 odsto vakcinisanih „nisu bili u stanju da normalno obavljaju svakodnevne aktivnosti i zahtevali su medicinsku pomoć“. Dok je potencijalno smrtonosni anafilaktički šok, inače „ekstremno redak“, ovde čak preko 50 puta učestaliji nego kod običnih vakcina.

I još jedan detalj: klinička ispitivanja „Fajzerove“ vakcine, kao i „Modernine“ koja joj je slična, sprovedena su na desetinama hiljada ljudi i nisu zabeležila ovakve reakcije. Ali iz tih ispitivanja su, ukazuje „Sajens“ magazin, bili isključeni ljudi s alergijama, to jest, upravo oni koji potencijalno mogu da budu ugroženi.

Da jesu bili uključeni, pitanje je da li bi vakcina uopšte i bila odobrena za hitnu upotrebu. A koliko je situacija ozbiljna, govori i to što je američki Nacionalni institut za alergije i infektivne bolesti ovim povodom prošle nedelje održao nekoliko vanrednih sastanaka i uključio se u istragu slučaja.

Profit farmaceutskih giganata

Dok su se političari uključili u ubeđivanje javnosti da se vakciniše; počev od izabranog predsednika SAD Džozefa Bajdena koji se, kao „Fajzerov“ maneken ili zamorče, vakcinisao u direktnom TV prenosu. A i bivši britanski premijer Toni Bler, manirom trgovačkog putnika zapadnih farmaceutskih kompanija, preko stranica „Independenta“ poziva na hitnu vakcinaciju i praktično preti da će ona biti obavezna: „Pripremite se već sada za neku vrstu zdravstvenog pasoša. Znam za sve primedbe, ali to će se dogoditi.“

Razume se, na veliku radost i profit krupnog kapitala i farmaceutskih giganata. Poput „Fajzera“, čiji su najveći pojedinačni akcionari tri najveća američka investiciona fonda („Vangard grup“, „Stejt strit global advajzors“ i „Blek rok“; najveći deoničari u 88 odsto kompanija sa S&P 500 liste), koji upravljaju imovinom vrednom 17 biliona — hiljada milijardi — dolara.

Da li je planirani profit jedan od razloga zbog kojih bukti svetski rat vakcina? Šta nam o prekookeanskom savezništvu Amerike i Zapadne Evrope, a šta o odnosima unutar Evropske unije govori moguća nestašica vakcina o kojoj piše nemački „Špigl“? I zašto Evropljani, ako im je zaista cilj da izvrše imunizaciju stanovništva, u vakcinaciju ne uključe i ruski „Sputnjik Ve“?

Kao trka u naoružanju

U „Novom Sputnjik poretku“ o ovim su pitanjima govorili nekadašnji dopisnik „Politike“ iz Nemačke Miroslav Stojanović i novinar iz Londona Siniša Ljepojević.

Iako „Špigl“ upozorava na „dramatične posledice po nemačku vladu“, koja „neće biti u mogućnosti da sprovede vakcinaciju širokih razmera“, pa „zemlja neće moći da zaustavi virus — a to znači da bi jesen i zima 2021. mogli da budu slični ovoj godini“ — najmoćnija država EU i ne pomišlja da, suočena s manjkom vakcina zapadnih proizvođača, a zarad spasa svog stanovništva i privrede, posegne za ruskom i kineskom alternativom.

„Očigledno da ovde nije reč o zdravstvenim, već o (geo)političkim i finansijskim razlozima. Pa otuda i takav stav prema ruskoj i kineskoj vakcini“, komentariše Miroslav Stojanović, dok Siniša Ljepojević ocenjuje i da „trka za vakcinom sad podseća na trku u naoružanju, pri čemu se vakcina uzima samo od ’prijatelja‘, a ne i od onih koji su proglašeni za neprijatelja, a da se uopšte ne vodi računa o posledicama njene upotrebe koje su nepoznate... ’Fajzerova‘ vakcina je u Velikoj Britaniji odobrena za samo pet dana; tako nešto se nikada do sada nije desilo i jasno je da je to učinjeno pod velikim pritiskom“.

Nepoverenje i protesti

O postojanju svakovrsnih pritisaka svedoči i slučaj belgijske državne sekretarke Eve de Bleker, koja je morala da obriše tvit u kome je otkrila cenu „Fajzerovih“ vakcina (12 do 15,5 evra po dozi), da bi potom Evropska komisija saopštila da javnost nema pravo da bude obaveštena ni o čemu: „Sve o vakcinama i cenama je u interesu društva pokriveno klauzulama o poverljivosti.“

„Upravo taj komentar razotkriva čitavu pozadinu dila. I daje odgovor na pitanje zašto je javnost na Zapadu toliko sumnjičava i zašto vlada toliko nepoverenje u autoritete“, napominje Siniša Ljepojević. „Istovremeno, međutim, počela je i da se oslobađa od straha koji je najpre zavladao — kao odgovor, upravo zato su i počele da se donose odluke o zabranama skupova protiv zatvaranja i vakcinacije.“

S tim u vezi, poseban fenomen predstavljaju protesti širom Nemačke u kojima učestvuju desetine hiljada ljudi. Dok informacija koju donosi „Vašington post“, da je jedan od organizatora ovih događanja, grupa Querdenken 711 iz Baden-Virtemberga, stavljena pod mere nadzora, svedoči i da je reč o pojavi koja izaziva sve ozbiljniju zabrinutost vlasti.

„Nemci su inače disciplinovan narod, tako da je i same političare u Nemačkoj iznenadila žestina pobune protiv mera koje su preduzimane, iako su one bile relativno liberalne i nije bilo prestrogog zatvaranja kao u nekim drugim zemljama“, ukazuje Miroslav Stojanović. „Interesantno je da sudovi, koji su pod parolom slobode izražavanja dopuštali skupove neonacista, sad zabranjuju skupove protivnika zatvaranja i vakcine.“

Zeleni pasoši

Ovaj paradoks — brojevi zaraženih rastu, stiže eliksir, kako ga naziva „Špigl“, i umesto da ljudi pohrle za njim kako bi se što pre vratili normalnom životu, oni ga masovno odbijaju — Siniša Ljepojević objašnjava time što je „narod na Zapadu odavno izgubio poverenje i u sistem u kome živi, i u svoje političare, i u farmaceutsku industriju za koju sad lobiraju omraženi pojedinci kao što je Toni Bler“.

A podozrenje ionako podozrive javnosti dodatno pojačavaju najave da će, faktički, vakcinacija biti obavezna. U Francuskoj je, primera radi, u parlamentarnu proceduru već ušao zakon o „zelenom pasošu“, na osnovu koga će nevakcinisanima moći da bude „uskraćen pristup transportnim sredstvima ili nekim lokacijama i aktivnostima“. Iz Nacionalnog okupljanja Marin le Pen ovo nazivaju „zdravstvenom diktaturom“, a ona ocenjuje i da je reč o „suštinski totalitarnim merama“ kojima se, istina, „ne propisuje obaveza vakcinisanja, ali će predviđene mere onemogućiti društveni život svakome ko se ne povinuje“.

„Dođe li zaista do toga, reakcija ljudi biće žestoka. S tim što ovu vrstu najava treba shvatiti i kao jednu vrstu zastrašivanja kako bi se što više ljudi vakcinisalo“, smatra Miroslav Stojanović.

„Narod će izaći na ulicu, a u tom slučaju niko ne može da prognozira kako će se događaji dalje odvijati“, veruje i Siniša Ljepojević. Ipak, dodaje, „i vlasti su veoma svesne raspoloženja naroda i znaju koliko daleko smeju da idu, a da ne izazovu pobunu“.

A opet, bez obzira na tu mogućnost da i (ne)raspoloženje naroda bude uzeto u obzir, zaključuje Miroslav Stojanović, „neki procesi su neminovni, poput daljeg ubrzavanja procesa raslojavanja koji ova kriza i dodatno podstiče. I to stvara eksplozivnu smesu, utoliko više što je tokom ove krize Zapad ostao bez mogućnosti da ističe prednosti svog ’demokratskog‘ modela u odnosu na sve druge. A da i ne govorimo o potpunom odsustvu solidarnosti među zemljama Zapada i članicama Evropske unije, koje je bilo vidljivo kad je izbila pandemija, a sada ponovo dolazi do izražaja usled potere za vakcinom“.

Pročitajte i:

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala