Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Burna 2020: Godina koja nam ne dozvoljava da je zaboravimo /video, foto/

CC0 / Rixabay / Zemlja
Zemlja - Sputnik Srbija
Pratite nas
Godina za nama definitivno će ostati upamćena kao godina u kojoj se novi smrtonosni virus korona proširio planetom i odneo više od milion žrtava, menjajući živote ljude na mnogim nivoima. Ali, korona nije jedina uspomena koju svet nosi iz 2020. Bila je to turbulentna godina, puna događaja od kojih će se mnogi preliti i na naredne godine.

Bregzit ili početak kraja EU

Već na samom početku 2020. godine zabeležen je događaj koji će definitivno ući u istoriju – prvi put je jedna država napustila Evropsku uniju.

Velika Britanija je zvanično 31. januara napustila EU, ali sa prelaznim periodom koji je na snazi kao deo Sporazuma o povlačenju i čiji je rok bio 31. decembar 2020.

Trgovinski sporazum o Bregzitu, kojim su definisali buduće odnose na tom polju postignut je samo nedelju dana pre kraja tranzicijskog perioda Bregzita i izlaska velike Britanije iz jedinstvenog tržišta EU.

Do izlaska je došlo više od četiri godine nakon referenduma, a Britanci su za to vreme promenili čak tri premijera. O dalekosežnim posledicama Bregzita još je rano govoriti, ali jedno od najvećih pitanja koje je već duže vreme odjekuje je – da li je ovo početak kraja Evropske unije?

Pandemija

Prvi slučajevi zaraze novim virusom korona SARS-KoV-2 zabeleženi su u Kini pred sam početak 2020, a već u februaru Svetska zdravstvena organizacija izrazila je zabrinutost i označila je kao pretnju po ceo svet epidemiju koja se pojavila u Kini. Virus se brzo proširio i SZO je 11. marta proglasila pandemiju.

Životi ljudi širom planete promenili su se iz korena. U većini zemalja uvedene su stroge mere za sprečavanje širenja virusa koje su, između ostalog, uključivale i zabranu kretanja, zabranu prelaska granice, nastavu i rad na daljinu, kao i zatvaranje ili skraćivanje radnog vremena brojnih trgovinskih i ugostiteljskih objekata,

Kutija sa ampulama vakcine protiv kovida EpiVakKorona - Sputnik Srbija
Testiranje pokazalo: Ruska vakcina protiv korone ne utiče negativno na potomstvo
kulturnih ustanova, a zabrane okupljanja odložile su brojne sportske, zabavne i kulturne manifestacije. Virus, kojim se  do sada zarazilo više od 80 miliona ljudi, drastično je uticao i na ekonomske tokove, ostavljajući radnike bez posla, a kompanije bez profita. Vlasti su bile primorane da intervenišu kroz državne pakete pomoći.

Pojava prvih vakcina protiv virusa korona jedan je od najznačajnijih događaja u protekloj godini i uliva nadu da će se pandemiji stati na kraj.

Prirodne katastrofe

2020. je počela katastrofalnim požarima u Australiji. Oko šest odsto te zemlje bilo je u plamenu, a stradalo je na desetine ljudi i milioni životinja. Megapožari potom su zabeleženi u SAD. U Kaliforniji je tokom leta izgorelo 1,65 miliona hektara, uništeno je više od 10.000 objekata i poginulo je 33 ljudi. U Koloradu je izgorelo više od 80.000 hektara.

© AP Photo / Twitter@NSWRFSPožar u Novom Južnom Velsu
Burna 2020: Godina koja nam ne dozvoljava da je zaboravimo /video, foto/ - Sputnik Srbija
Požar u Novom Južnom Velsu

Protekla godina biće upamćena i po razornim zemljotresima. Tursku provinciju Elazig pogodio je zemljotres od 6,7 stepeni 24. januara. Poginula je 41 osoba, više od 1.000 je povređeno, srušene su na stotine kuća. U oktobru se dogodio i potres u Egejskom moru u blizini Izmira, jačine sedam stepeni. Poginulo je 117 osoba u Turskoj i dve u Grčkoj, a više od 1.000 je povređeno. Jak zemljotres, magnitude 7,4, uzdrmao je provinciju Oaksaka u Meksiku 24. juna. Šteta je bila ogromna, a poginulo je 10 ljudi.

Najači zemljotres u godini se dogodio  na Aljasci i imao je snagu od 7,8 stepeni. Epicentar je bio u zoni koja gotovo da nije nastanjena, pa nije bilo žrtava.

Probudila su se i tri vulkana - Tal na Filipinima i Etna i Stromboli u Italiji. Ni uragani nisu mirovali i u naletu dva najjača tokom 2020. u Americi je stradalo skoro 200 ljudi.

„Rat“ na ulicama Amerike

Pored plime prirodnih katastrofa SAD je pogodio i talas masovnih protesta koji su često prerastali u sukobe među okupljenima ili sa policijom, ukazujućii na sve izraženije podele unutar američkog društva.

Nakon smrti Afroamerikanca Džordža Flojda u maju, koji je umro nakon što je policajac tokom hapšenja kolenom pritiskao njegov vrat duže od osam minuta, došlo je do velikih protesta ne samo u SAD, već širom sveta.

Pokret „Crni životi su važni“, koji je osnovan 2013. godine nakon ubistva tinejdžera Trejvona Martina, dobio je međunarodnu pažnju nakon Flojdove smrti, a organizacije su osnovane u brojnim zemljama.

Proteste protiv policijske brutalnosti, diskriminacije i rasne nejednakosti obeležili su i neredi na ulicama američkih gradova u kojima je bilo na desetine povređenih demonstranata i policajaca, ali i nekoliko žrtava.

© AP Photo / Alex BrandonProtest ispred Bele kuće
Burna 2020: Godina koja nam ne dozvoljava da je zaboravimo /video, foto/ - Sputnik Srbija
Protest ispred Bele kuće

Ubistvo generala Kasema Sulejmanija

Vest o ubistvu iranskog generala Kasima Sulejmanija, komandanta elitne iranske jedinice „Kuds“, odjeknulo je početkom godine.

Sulejmani je poginuo prilikom američkog napada na aerodrom u Bagdadu kada je iz vazduha pogođena kolona automobila.

U trenutku povišenih tenzija između Irana i SAD, ubistvo, među Irancima vrlo poštovanog generala, dovelo je svet na ivicu novog bliskoistočnog rata. Dok je američki predsednik Donald Tramp navodio da je Sulejmani odgovoran za smrt mnogo Amerikanaca, zvanični Teheran pretio je osvetom, optužujući Vašington za terorizam.

Iranska vojska je je nekoliko dana nakon smrti Sulejmanija izvela raketni napad na američke objekte u Iraku i tada je stradalo na desetine ljudi. Iran je datum pogibije Sulejmanija proglasio Svetskim danom otpora.

© AP Photo / Vahid SalemiPortret Kasema Sulejmanija
Burna 2020: Godina koja nam ne dozvoljava da je zaboravimo /video, foto/ - Sputnik Srbija
Portret Kasema Sulejmanija

Kasem Sulejmani važio je za vrhunskog stratega i bliskog saradnika iranskog verskog vođe, ajatolaha Alija Hamneija.

Eksplozija u Bejrutu i ostavka libanske vlade

Katastrofalna eksplozija početkom avgusta potresla je Bejrut. U luci prestonice Libana eksplodiralo je oko 2.750 tona amonijum nitrata, industrijskog đubriva i potencijalno opasne materije. 

Stradalo je više od 200 ljudi, hiljade su hospitalizovane, a oko 300.000 ljudi ostalo je bez domova zbog ogromne štete nanete u većem delu grada. 

Posle eksplozije, usledili su i protesti u glavnom gradu Libana, u kojima je poginuo jedan policajac, a više stotina ljudi je povređeno.

Cela Vlada Libana podnela je ostavku nakon negodovanja javnosti i međunarodne zajednice.

Nasilni protesti širom sveta

Proteklu godinu definitivno su obeležili masovni i nasilni protesti širom sveta.

Protest „Žutih prsluka“ u Francuskoj ni virus korona nije mogao da zaustavi, pa su se nezadovoljni građani više puta okupljali i šetali ulicama.

Pokret „Žuti prsluci“ nastao je u novembru 2018. godine, kada su stotine hiljada ljudi blokirale puteve širom Francuske, protestujući zbog najavljenog povećanja poreza na gorivo.

Protesti koji su trajali duže od godinu dana ubrzo su se pretvorili u izraz nezavodoljstva građana politikama predsednika Francuske Emanuela Makrona, za koje tvrde da idu u prilog bogatima i velikim kompanijama.

© AP Photo / Kin CheungProtesti u Hongkongu
Burna 2020: Godina koja nam ne dozvoljava da je zaboravimo /video, foto/ - Sputnik Srbija
Protesti u Hongkongu

Ni protesti u Hongkongu koji su počeli 2019. godine nisu zamrli u 2020.

Protesti su započeli zbog planova, kasnije zamrznutih, koji bi omogućili ekstradiciju iz Hongkonga u kopnenu Kinu. Ali oni su se sada proširili tako da odražavaju šire zahteve za demokratskim reformama.

Među poslednjima su održane demonstracije protiv planova Pekinga da usvoji rezoluciju o pripremi nacrta zakona o osiguravanju nacionalne bezbednosti u Hongkongu.

Veliki protesti često su završavani nasiljem, uništavanjem imovine i hapšenjima.

Talas protesta zahvatio je i Čile gde je narod izašao na ulice kako bi izrazio nezadovoljstvo zbog socijalne nejednakosti. Studentski protest zbog povećanja cena podzemne železnice prerastao je u široki pokret koji zahteva reforme obrazovanja, zdravstva, penzija i novi ustav. U često nasilnim demonstracijama uhapšeno je i povređeno mnogo ljudi, a bilo je i mrtvih.

Antivladini protesti potresli su Gvatemalu, a demonstranti su zapalili zgradu Kongresa u Gvatemala Sitiju u znak protesta zbog rezova u budžetu vlade predsednika Alehandra Hiamateja.

Talas protesta u Kolumbiji počeo je još u septembru, nakon smrti Havijera Ordonesa u policijskom pritvoru. Za mnoge Kolumbijce ovo je prizvalo u sećanje smrt Afroamerikanca Džordža Flojda u Mineapolisu u maju tokom brutalnog hapšenja. Najmanje 13 ljudi je poginulo a više od 400 povređeno u nasilnim protestima koji su zahvatili Kolumbiju nakon Ordonesove smrti.

Protesti u Kolumbiji traju, u talasima, više od godinu dana, iz različitih razloga. Neki demonstriraju zbog nejednakosti u društvu, korupcije, policijske brutalnosti i političko-ekonomskih reformi, drugi protiv nasilnih demonstranata...

U Venecueli su se protesti takođe prelili iz 2019. u 2020. Demonstracije su organizovali i protivnici i pristalice predsednika Nikolasa Madura, a nemiri su se nastavili i ove godine, da bi krajem septembra došlo do erupcije širom zemlje zbog čestih isključenja struje i nestašica goriva i pijaće vode

Masovni protesti opozicije počeli su u Belorusiji 9. avgusta, nakon predsedničkih izbora. Prema podacima Centralne izborne komisije, na izborima je pobedio aktuelni predsednik Aleksandar Lukašenko sa 80,1 odsto osvojenih glasova. Opozicija nije priznala rezultate izbora i smatra da je pobedila Svetlana Tihanovska. Osim toga, održavaju se i mitinzi pristalica Lukašenka, čija je inauguracija održana 23. septembra.

Belorusko tužilaštvo pokrenulo je krivični postupak protiv Svetlane Tihanovske i članova Koordinacionog saveta beloruske opozicije „zbog činjenice stvaranja i rukovođenja ekstremističkom grupom.

Rat u Nagorno-Karabahu

Krajem septembra Nagorno-Karabah, vekovna tačka sporenja Azerbejdžana i Jermenije, ponovo je postao poprište sukoba. Teritoriju oko koje se decenijama pregovara zahvatio je talas rata uz mnoštvo žrtava na obe strane i međusobne optužbe Jerevana i Bakua za izbijanje sukoba. 

Deminer ruskih mirovnih snaga u Nagorno-Karabahu - Sputnik Srbija
Ruski mirovnjaci pronašli 2,8 hiljada eksplozivnih naprava u predgrađu Stepanakerta /video/

Lideri Rusije, Azerbejdžana i Jermenije, Vladimir Putin, Ilham Alijev i Nikol Pašinjan, potpisali su 10. novembra zajedničku izjavu o potpunom prekidu borbenih dejstava u Nagorno-Karabahu i time je stavljena tačka na šestonedeljno ratovanje. U dokumentu je navedeno da jedan deo regiona prelazi pod kontrolu Azerbejdžana, strane će razmeniti zarobljenike, a ruske mirovne snage biće raspoređene duž kontakt linije i duž Lačinskog koridora koji povezuje Karabah sa Jermenijom.

Teroristički napadi u Evropi

Evropu je u jesen nekoliko terorističkih napada zavilo u crno i rasplamsalo strah od radikalnog islamizma.

Radikalizovani osamnaestogodišnjak čečenskog porekla sredinom oktobra odrubio je glavu francuskom učitelju Samuelu Patiju na periferiji Pariza, zato što je Pati svojim učenicima tokom predavanja istorije pokazao karikaturu proroka Muhameda, što se u islamu se smatra bogohulnim.

Krajem oktobra muškarac naoružan nožem ubio je tri osobe, od kojih je jednoj ženi odsekao glavu, a nekoliko povredio kod katedrale Notr Dam u Nici. On je tokom napada uzvikivao „Alahu akbar". Napadač, poreklom iz Tunisa, je ranjen prilikom privođenja. 

Policija u Beču - Sputnik Srbija
Prorok: Zapad stvorio ubice iz Pariza i Beča /Video/

Početkom novembra u glavnom gradu Austrije nedaleko od sinagoge u terorističkom napadu ubijene su četiri osobe, a 22 ljudi je povređeno. Policija je usmrtila dvadesetogodišnjeg napadača, Albanca koji vodi poreklo iz Severne Makedonije.

Nakon ova tri napada uhapšeno je desetak osoba osumnjičenih da su bili u vezi sa napadačima i napadima..

Tramp protiv Bajdena

Izbor američkog predsednika sam po sebi je događaj u koji su uprte sve oči, ali ovi izbori doneli su posmatračima mnogo više uzbuđenja nego inače.

Izbori održani 3. novembra bili su vrlo neizvesni, prednost u državama se naizmenično menjala, a često je iznosila i samo nekoliko stotina glasova razlike. Rezultati glasanja nisu bili poznati danima, a onda su pojedini mediji objavili da je demokratski kandidat Džo Bajden odneo pobedu nad kandidatom republikanaca i aktuelnim predsednikom Donaldom Trampom. Bajdenovi pobedu potom je potvrdio i elektorski koledž. 

Donald Tramp - Sputnik Srbija
Početak Trampove ofanzive koja će trajati i posle inauguracije Bajdena

Tramp je odmah izjavio da je reč o izbornoj prevari, a on i njegov izborni tim podneli su do sada na desetine tužbi u kojima osporavaju izborni rezultat u ključnim saveznim državama.

Aktuelni predsednik i dalje ne priznaje poraz, a Bajden se uveliko priprema za tranziciju vlasti i inauguraciju koja se održava 20. januara.

 

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala