Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Miša Đurković: Povratak "jahača apokalipse" u SAD - šta to donosi svetu i Srbiji /video/

© FotoNaučni saradnik Instituta za evropske studije u Beogradu Miša Đurković
Naučni saradnik Instituta za evropske studije u Beogradu Miša Đurković - Sputnik Srbija
Pratite nas
Da nam je neko pričao pre godinu dana da ćemo ovaj pregled početi sa nečim što lapidarno možemo da nazovemo „geopolitika vakcinacije“ ne bismo mu verovali, kaže Miša Đurković, direktor Instituta za evropske studije u emisiji „Od četvrtka do četvrtka“.

Danas se sve mogo brzo menja, a postoji nebrojeno mehanizama ne samo države, već i korporacija i globalnih igrača da  u roku od tri meseca svima nama postane potpuno normalna ograničena sloboda kretanja i da nas posmatraju kamerama ili čak dronovima, kaže Đurković.

Da nije tako, dodaje naš sagovornik, Donald Tramp bi gotovo izvesno osvojio drugi mandat i njegov značajan pokušaj promena u međunarodnim odnosima i u unutrašnjosti SAD bi se na neki način nastavio. Međutim, zahvaljujući kovid krizi i činjenici da su desetine miliona Amerikanaca ostale bez posla kao i kontroli interneta on nije uspeo da ostvari pobedu. Još jedna posledica pandemije je razaranje srednje klase dok se najveće korporacije bogate. Promenio se poredak percepcije sveta, menja se i globalni poredak ali smo svi okupirani kovidom da još recimo ne može da se proceni koliko je značajan izlazak Velike Britanije iz EU.

Srbija je dobila rusku vakcinu „Sputnjik Ve“, međutim mnogo bitnije je to što nam je Rusija ponudila da se ta vakcina proizvodi i na Torlaku... 

Vakcinacija protiv virusa korona - Sputnik Srbija
Srbija odobrila uvoz ruske vakcine „Sputnjik Ve“ /video/

– Sa pričom o novom globalnom poretku veoma je slična biopolitika. Ljudi prihvataju vakcine koje su napravljene na brzinu, podrazumeva se da je u redu da se što više ljudi vakciniše bez obzira na to što ne znamo koji su propratni efekti, a svesni smo da postoje različiti modeli kako su napravljene. Moram da podsetim da se posle Drugog svetskog rata i onoga što su nacisti radili uvelo pravilo da se nikome ne sme ubrizgavati nešto mimo njegove volje. Međutim, Francuska i Španija već uvode takozvane vakcinacinalne pasoše što nas uvodi u geopolitiku vakcinacije. Uskoro bismo mogli da dobijemo novu geopolitičku podelu na to da li ste se vakcinisali Modernom, Fazer-Bjontekom ili Sputnjik Ve (Sputnik V) vakcinom. Verujem da će biti pritisaka i ucena da se prihvati što više zapadnih vakcina iako oni nemaju dovoljne količine za prodaju niti će nam dati da ih mi proizvodimo. Mogu da zamislim da ćemo u sledećem izveštaju o napretku Srbije u evropskim integracijama dobiti primedbu da nismo uskladili „biopolitiku“ sa EU. Za svaku državu je bitno da se što veći broj vakcina proizvede u njoj da bi imala kontrolu kvaliteta. Geopolitičko pitanje je odluka vrha države da li će dozvoliti sebi očiglednu ponudu Rusije za proizvodnjom vakcina. Dolazak Džozefa Bajdena na čelo globalnih zapadnih snaga podiže snagu ucenjivanja i korporacija.

Donald Tramp je potpisao ukaz o izdvajanju po 300 miliona dolara za borbu protiv Rusije i Kine - da li je to dovoljno i hoće li ga Bajdenova administracija u tom segmentu slediti?

Rusija i SAD - ilustracija - Sputnik Srbija
Amerika odrešila kesu za bitku protiv Rusije i Kine u svim delovima sveta

– Donald Tramp ne odustaje od politike i na ovaj potez treba tumačiti kao samopropagandni potez. Sa druge strane, Bajden je već postavio tri ključna čoveka koji će voditi spoljnu politiku, tako da dolazi jedna proverena ekipa iz mejnstrima Demokratske stranke vrlo intervencionistički raspoložena. Rusija se smatra najvećim problemom, što je ostatak hladnoratovske priče, a zapravo je saradnja sa EU jedan od ruskih prioriteta. Međutim, Kina pokazuje mnogo veću ambiciju i investira mnogo više od Rusije pa čak i na nivou meke moći. Tramp je, uslovno rečeno, imao neku vrstu detanta s Rusijom dok je Kinu smatrao najozbiljnim izazivačem Amerike. Može se očekivati da će Bajden promeniti fokus gde se Rusija percipira kao problem, a da se Kina zato što je nosilac globalističkih tendencija u slobodnoj trgovini, koji zagovaraju demokrate, percipira kao manji problem. U tom smislu i priča o evropskim integracijama će biti sve manje bitna i služiće kao vrsta ucenjivačkog okvira prema zemljama kandidatima, a da će zapravo obnova transatlantskog partnerstva biti ključna stvar.

U kom smislu Srbija može da očekuje pritiske?

– Za Srbiju je najbolje da se Amerika što manje bavi nama i u tom smislu ove četiri godine jesu bila neka vrsta pauze. Konačno, pad Mila Đukanovića ne bi bio zamisliv da je ostala adminstracija demokrata sa kojom je on tradicionalni imao jako dobre odnose i čije je on čedo. I ovo oko Kosova može da se smatra smanjenjem pritisaka u odnosu na doba Ketrin Ešton i Roberta Kupera, tako da će se sada stvari menjati, vraćaju se nama poznati jahači apokalipse u Stejt department koji će gledati da obnovi koordinisano delovanje sa pre svega Nemačkom ali i EU što je zanimljivo, jer će najkasnije u septembru biti održani parlamentarni izbori.

Visoki predstavnik za BiH Valentin Incko najavio je da će ga najverovatnije zameniti nemački političar Kristijan Šmit i da je potrebna "robusna politika" međunarodne zajednice u BiH. Da li će Kina i Rusija dozvoliti promenu Dejtona?

– Da bi nova Bajdenova adninistracija postala operativna na terenu mora da prođe najmanje još tri meseca, a u isto vreme će početi izborna kampanja u Nemačkoj tako da može da se desi da ove godine ne bude tako snažnih pritisaka. Verujem da će Merkelova gurati mnogo više priču oko Kosova, jer joj je to satalo da zvarši pre nego što napusti svoju funkciju nego da se brzo otvara priča oko „jačanja demokratskih kapaciteta u BiH.“ Ipak, nakon formiranja nemačke Vlade možemo da očekujemo zajednički pritisak sa Vašingtonom da se nove ingerencije sa nivoa Republike Srpske prenose na nivo BiH.   

Možemo reći da se dogodio politički potres na Kosovu – potvrđena je optužnica protiv Tačija, Veseljija i Seljimija pred Specijalnim sudom u Hagu. Koliko je izvestan nastavak dijaloga ili je trenutno Vašingtonski dogovor maksimum uslovnog kompromisa?

Predsednik privremenih prištinskih institucija Avdulah Hoti u Ovalnoj sobi tokom potpisivanja sporazuma sa Prištinom - Sputnik Srbija
Paradoks u Prištini: Pada li Vašingtonski sporazum pošto je pala i vlada

– Vašingtonski dokument je bio predizborna šarada koju je napravila Trampova administracija pokušavajući da napravi niz sporazuma koji rešavaju stogodišnje probleme ali se nije mnogo ovajdio od toga. Ipak, to ne znači da Stejt department i nova ekipa neće apostrofirati kada im bude trebalo kao što je obaveza da se 5G tehnologija ne uzima od nepouzdanih partnera. Što se tiče odlaska cele ratne ekipe u Hag mislim da je skandalozno pa i rasistički što su za njih napravili poseban sud ali je bitnije od toga da je došlo vreme da se svugde promene ekipe i dovedu novi ljudi. Prva promena je bila u Makediniji, zatim u Crnoj Gori, pa u Banjaluci, a evo sada i u Prištini. Za Srbiju to nije velika promena, jer Beograd ne pregovara s njima. Osim Samoopredeljenja svi ostali su spremni da manje-više koordinisano rade sa zapadnim strukturama moći. Sa druge strane, pozicija Srbije je u rukama jednog čoveka i samo od njega zavisi kako će on proceniti da li mora da da ili ne da ono to Zapad traži. Dakle oni će vršiti pritisak da im predsednik da što više ali narod treba da vrši pritisak da da što manje i to je okvir za pregovore u budućnosti.

Crna Gora je nakon godinu dana od usvajanja kontroverznog Zakona o slobodi veroispovesti izglasala njegovu izmenu. Da li je konačno dobijena bitka za ravnopravni status Srpske pravoslavne crkve u toj zemlji?

– Sve što se dešavalo prethodne godine od litija do izbora bilo je inicirano tim zakonom i zbog toga je, prema mom mišljenju bilo bitno da on u celini bude ukinut i da se donese novi. Ali kako su stranci imaju odigrali veliku ulogu u celom tom procesu onda oni mnogo utiču i na formiranje nove vlasti i njene poteze te nisu dozvolili da se Zakon u celosti povuče i da se tek pristupi rešavanju položaja verskih zajednica. U nekom delovima vrha SPC u Crnoj Gori se koketira sa idejom o nekoj vrsti autonomije što ne podržava monaštvo i sveštenstvo kao ni, nadam se, budući mitropolit Joanikije. Stranci podržavanju sve što mogu da u Crnoj Gori suzbiju njenu autetntičnu srpsku prirodu i sve što nosi prefiks srpski. U tom smislu za nas je popis najbitnije pitanje. Za tu zemlju je veoma bitno da se stvore istinski demokratski uslovi, jer što bude demokratskija to će biti srpskija.

Pročitajte još:

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala