Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Dva ključna dana za Ameriku: Bitke za presto i Senat — šta dobija pobednik

© AP Photo / Patrick SemanskyBela kuća iza bezbednosne ograde delimično prekrivene protestnim plakatima
Bela kuća iza bezbednosne ograde delimično prekrivene protestnim plakatima - Sputnik Srbija
Pratite nas
Sudbina Amerike biće odlučena 5. i 6. januara ove godine. Prvog dana stanovnici Džordžije odlučuju ko će imati većinu u Senatu. Drugog će pristalice Džoa Bajdena i sledbenici Donalda Trampa u Kongresu razmatrati odluku elektorskog koledža koji je izglasao Bajdenovu pobedu. Kakav god da bude ishod, izgleda da je neizbežno da Amerikom zavlada razdor.

Oba doma Kongresa, Senat i Predstavnički dom, razmotriće na sednici 6. januara rezultate elektorskog koledža, koji je odlučio da je pobednik predsedničkih izbora kandidat demokrata Džozef Bajden. Prema zvaničnim rezultatima, on je prikupio 306, naspram 232 elektorska glasa republikanskog kandidata i aktuelnog predsednika SAD Donalda Trampa.

I pored rezultata elektorskog glasanja, republikanci se i dalje bore da vlast ne predaju demokratama i tvrde da su izbore pratile brojne neregularnosti.  

Istovremeno, Tramp je za 6. januar najavio i veliki protest u Vašingtonu, pod sloganom „Zaustavite krađu“, a za sada je 11 republikanskih senatora najavilo da će tog dana na sednici Kongresa pokušati da ospori odluku elektorskog koledža. Taj potez podržao je i potpredsednik SAD Majk Pens, koji će predsedavati tom sednicom.

© REUTERS / Jonathan ErnstTramp će 6. januara organizovati veliki protest pod sloganom „Zaustavite krađu“
Dva ključna dana za Ameriku: Bitke za presto i Senat — šta dobija pobednik - Sputnik Srbija
Tramp će 6. januara organizovati veliki protest pod sloganom „Zaustavite krađu“

Sudbonosni dani za Ameriku

Politikolog Aleksandar Pavić za Sputnjik kaže da će uslovi za osporavanje elektorskih glasova iz spornih država najverovatnije biti ispunjeni, jer je za to potrebno da najmanje po jedan senator i kongresmen (pripadnik Predstavničkog doma) ulože žalbe, a pojedina očekivanja su takva da će to učiniti oko 140 kongresmena.

S druge strane, advokat i analitičar Branko Pavlović uveren je da će na sednici Kongresa biti velikih tenzija, ali ne očekuje nikakav preokret. Ipak, on smatra da je pametno to što će se Tramp boriti do kraja, jer će motivisati biračko telo da glasa za republikance na ponovljenim izborima za dva senatorska mesta u Džordžiji, koji se održavaju samo dan ranije.

Izbori u Džordžiji su podjednako važni, naglašava Pavlović, pošto odlučuju ko će nadalje imati većinu u Senatu, demokrate ili republikanci.

„Ukoliko demokrate uzmu oba senatorska mesta u Džordžiji, biće 50-50, a onda potpredsednik ima odlučujući glas u Senatu. To je jako važno, naročito zbog imenovanja čitavog niza funkcija u vlasti, kada 20. januara Bajden i njegova ekipa budu došli, jer moraju da prođu Senat“, ističe Pavlović i smatra da će se izbori u Džordžiji završiti u korist republikanaca, čime će zadržati većinu u Senatu, što će sprečiti demokrate da „glatko“ vrše kadrovske promene.

Međutim, čak i ako republikanci osvoje oba senatorska mesta, Pavić napominje da to ne znači da će svi republikanci biti na Trampovoj strani i da će on imati većinu.

Majk Pens — ključna figura?

Analitičar Branko Pavlović predočava da Pensova uloga nema težinu u republikanskom pokušaju zadržavanja vlasti, već da je značajna samo u slučaju izjednačenog broja demokratskih i republikanskih senatora.

Aleksandar Pavić, s druge strane, ipak ukazuje na to da pojedini republikanci tvrde da Pens ima pravo da samostalno ospori ubrajanje elektorskih glasova iz spornih država u konačan rezultat. Pens je to negirao, ali je ipak ostalo nejasno da li on zaista ima pravni osnov da to uradi ili ne.

„Ako bi elektorski glasovi spornih država bili odbačeni, a da nijedan od kandidata nema 270 neophodnih za pobedu, onda bi se, po Ustavu, za predsednika glasalo u Kongresu, s tim što Predstavnički dom glasa za predsednika, a Senat za potpredsednika. Onda se glasa po delegacijama država. To znači da svaka država ima jedan glas. U tom slučaju, republikanci bi imali prednost u Predstavničkom domu, jer u 30 državnih delegacija oni imaju većinu“, napominje Pavić.

© AP Photo / Jose Luis MaganaRepublikanci tvrde da Pens može da poništi elektorske glasove, on to negira
Dva ključna dana za Ameriku: Bitke za presto i Senat — šta dobija pobednik - Sputnik Srbija
Republikanci tvrde da Pens može da poništi elektorske glasove, on to negira

Duboka podeljenost Amerike

Prema mišljenju Branka Pavlovića, 6. januar će za Ameriku biti značajan zbog toga što će se ponovo pokazati njena duboka podeljenost.

„Ranije niko nije primećivao da 6. januar postoji kao ustavno-pravna mogućnost da se drugačije verifikuju mandati nego što je to prethodnim procesom utvrđeno. Taj datum će samo još jednom podvući duboku podeljenost Amerike, s kojom ona ne ulazi samo u ovu i narednu godinu, već i u deceniju koja je pred njom“, smatra Pavlović.

Ni analitičar Aleksandar Pavić ne vidi dobar scenario za Ameriku bilo da ishod svih dešavanja bude u Bajdenovu ili Trampovu korist. On je saglasan s mišljenjem da će ta zemlja nakon 6. januara biti dodatno destabilizovana, što će uticati na berze, vrednost dolara, poverenje u američko tržište...

„Kako god da se to završi, desetine miliona Amerikanaca neće biti zadovoljno rezultatom i ništa neće moći da ih ubedi da je pravda izvršena“, zaključuje Pavić.

Podsetimo, ​Tramp je odbio da prihvati poraz na predsedničkim izborima, tvrdeći da je bilo brojnih izbornih nepravilnosti. Njegov pravni tim do sada je započeo skoro 60 pravnih sporova kako bi osporio rezultate, ali je u većini tih slučajeva — izgubio.


Saznajte: Kako je komunizam zakucao na vrata Amerike?

Pročitajte još:

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala