Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Strasti oko Bregzita se ne smiruju: Otac Borisa Džonsona želi da vrati ono što već ima

© Sputnik / Džastin Griffits-Uillьяms / Uđi u foto-galerijuVelikobritaniя vыšla iz ES
Velikobritaniя vыšla iz ES - Sputnik Srbija
Pratite nas
Strasti oko Bregzita se ne smiruju ni sada kada je Britanija prekinula veze sa Evropskom unijom. Dok se britanska vlada bori sa pandemijom i onim što će uslediti nakon ekonomskog razdvajanja od EU, britanske medije zabavlja namera oca premijera Borisa Džonsona, Stenlija, da podnese zahtev za francusko državljanstvo.

Naime, čovek koji je bio „lice“ Bregzita i koji je u poslednjem trenutku uspeo da izdejstvuje „sporazumni razvod“ Velike Britanije i EU, podršku za svoju politiku nije imao unutar sopstvene porodice. Njegov otac, 80-godišnji bivši konzervativni član Evropskog parlamenta, Stenli Džonson, glasao je na referendumu o Bregzitu 2016. godine „za“ ostanak u EU, a sada planira da pribavi francuski pasoš.

Kao razlog takve namere stariji Džonson naveo je da je sebe uvek doživljavao kao Evropljanina i Francuza, jer mu je majka rođena u Francuskoj. „Ne radi se o tome da postanem Francuz, već da vratim ono što već imam”, rekao je Stenli Džonson za francuske medije.

Strasti oko Bregzita se ne smiruju

Slobodan Zečević sa beogradskog Instituta za evropske studije smatra da, iako nije neuobičajeno da otac i sin imaju različite političke stavove, činjenica da su članovi porodice britanskog premijera podeljeni oko Bregzita zapravo predstavlja odraz podeljenosti britanskog društva po ovom pitanju.

„U suštini, ostaje pitanje da li je Bregzit nešto što je imalo opravdanje i što će Britaniji doneti neki boljitak? Kakav će biti bilans izlaska Britanije iz EU i šta je uopšte ovaj sporazum o novim ekonomskim odnosima sa Unijom, da li je Britanija dobila na tom sporazumu? Tu sada postoje dva tumačenja. Dok jedni kažu da je Britanija dobitnik u toj priči jer je napustila integraciju bez da joj uvedu carine na robu, drugi misle da je sa Bregzitom London suštinski izgubio politički uticaj, jer ih više nema u Evropskom parlamentu niti u institucijama EU“, napominje Zečević.

On ne misli da će želja Džonsonovog oca da dobije francusko državljanstvo na bilo koji način uticati na rejting britanskog premijera. Cela priča će, veruje Zečević, ostati na nivou zabave za Britance, tim pre što je Boris Džonson čovek koji i inače voli takve medijske spektakle.

„Podrška Britanca će prevashodno zavisiti od rezultata njegove politike, s obzirom na to da se on potpuno razlikuje od svojih prethodnika i zalaže se za neku vrstu socijalnog kapitalizma. On naime govori o tome da će ulaganjima države oporaviti one delove Velike Britanije koji su zbog članstva u EU ostali opustošeni, bez industrije i radnih mesta. To je neka nova vrsta konzervativne politike i nije više onaj Reganov liberalizam koji su iz Amerike praktično preuzeli Margaret Tačer, a zatim i Džon Mejdžor i Toni Bler. Ostaje dakle da se vidi da li će ta njegova politika biti toliko uspešna“, primećuje Slobodan Zečević.

Stenli Džonson – avanturista i „bonvivan“

Prema rečima Siniše Ljepojevića, dugogodišnjeg dopisnika srpskih medija iz Londona, izlazak iz Evropske unije je u Velikoj Britaniji izazvao velike emocije, što obično nije slučaj.

„Ta dešavanja su, na neki način, razbila stereotip da su Englezi, Britanci, hladni, ljudi bez emocija. To nije tačno i ovo sve je iz njih izvuklo mnogo emotivne snage. I pored toga, većina građana je glasala za izlazak iz EU. Kada je reč o porodici Borisa Džonsona, ja sticajem okolnosti tu porodicu poznajem i znam da se ona dosta davno raspala. Roditelji britanskog premijera razveli su se dosta rano iako imaju četvoro dece, a otac Stenli je zapravo jedan avanturista koji je razne poslove radio u životu i putovao po svetu. Jedno vreme je bio poslanik u Evropskom parlamentu i radio je u Evropskoj komisiji u ime Velike Britanije. Tako da ne čudi što se izjašnjava kao Evropljanin, ali mislim da njegova pozicija po pitanju Bregzita uopšte nije bitna“, smatra Ljepojević.

Otac britanskog premijera je, dodaje Ljepojević, više jedan pozer čije se ponašanje krije od britanske javnosti.

„On je, uslovno rečeno, jedan „bonvivan“ sa životnim motom da „ništa nije toliko važno, a neke stvari nisu uopšte važne“. Deo toga su nasledila i njegova deca, pre svega sestra premijera, Rejčel, novinarka koja je takođe „proevropska“. Boris je takođe nasledio dosta očevih osobina. I sam je jedan avanturista i teško je utvrditi njegova stvarna opredeljenja, mada je u Bregzit kampanji i kasnije bio potpuno na toj strani i na kraju je uspeo da Britaniju i formalno izvede iz EU. Ali, vidimo po nekim drugim stvarima, kada je reč o korona virusu i tako dalje, da on u stvari nema neka velika ubeđenja“, objašnjava Ljepojević uz opasku da je najozbiljniji čovek u porodici Džonson premijerov brat Džo, koji bio poslanik u britanskom parlamentu, proevropske je orijentacije i zbog Bregzita je podneo ostavku.

Kako navodi, želja Stenlija Džonsona da dobije francuski pasoš je suštinski jedna porodična stvar koja je medijski zanimljiva, naročito onima koji su na referendumu izgubili.

„To je šarmantna priča koja puni medijske sadržaje, ali zaista ne znači ništa. Verujem da će mu Francuska dati državljanstvo jer je to u funkciji francuske propagande protiv Bregzita“, kaže Siniša Ljepojević za Sputnjik.

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala