Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Novih 25 miliona korisnika na Telegramu — ljudi ne žele da budu taoci tuđih monopola

© Sputnik / Natalia Seliverstova / Uđi u foto-galerijuTelegram
Telegram - Sputnik Srbija
Pratite nas
Na nagli skok broja korisnika društvene mreže Telegram, novih 25 miliona korisnika, nije uticala samo cenzura koju su postepeno uvodile konkurentske društvene mreže sličnog tipa. Uticalo je i nezadovoljstvo promenom uslova privatnosti glavnog konkurenta — Vocapa.

Mnogim korisnicima Vocapa ne dopada se što će politika privatnosti ove kompanije više ličiti na Fejsbukova pravila, jer misle da će njihove poruke i aktivnosti biti praćene i korišćene u nejasne svrhe, smatra novinar Zoran Stanojević.

Hoće li Telegram poći stopama Vocapa

„Znam puno ljudi u Srbiji, ne samo u Americi, koji su odlučili da ugase nalog na Vocapu i traže alternativne aplikacije na koje bi mogli da pređu. Uglavnom se spominju Signal i Telegram“, kaže on.

Promena politike privatnosti je tako, prema mišljenju našeg sagovornika, osnovni razlog zbog kojeg je Telegram za samo 72 sata dobio 25 miliona novih korisnika širom sveta.

Slično mišljenje deli i osnivač Telegrama Pavel Durov.

„Ljudi više ne žele da menjaju svoju privatnost za besplatne usluge. Ne žele da ih tehnološki monopoli, koji misle da sve što žele može da im prođe dok imaju kritičnu masu korisnika, drže kao taoce“, rekao je on komentarišući nagli skok korisnika Telegrama.

Prema Durovljevim rečima, čini se da je njegova kompanija odlučila da iskoristi nezadovoljstvo korisnika Vocapa.

„Sa pola milijarde aktivnih korisnika i ubrzanim rastom, Telegram je postao najveće utočište za one koji traže komunikacionu platformu posvećenu privatnosti i sigurnosti. Ovu odgovornost shvatamo vrlo ozbiljno. Nećemo vas izneveriti“, poručio je Durov korisnicima.

Velika navala korisnika je i na drugu sličnu komunikacionu platformu Signal, čije je rukovodstvo objavilo da je došlo do kašnjenja u slanju verifikacionih kodova zbog velikog broja ljudi koji žele da se pridruže Signalu.

Ono čega se Stanojević pribojava, jeste da će se Telegram ponašati u skladu sa izjavom Pavla Durova, „dok ih neka velika riba iz IT sveta ne kupi i u nekom trenutku prisili da menjaju uslove ponašanja“.

„Vocap takođe nije planirao da menja uslove ponašanja, ali to se dogodilo. Ne kažem da će Telegram uskoro promeniti uslove ponašanja, samo kažem da ne mora da znači da će zauvek biti neutralan po raznim pitanjima, kao što je to danas“, smatra on.

Što se našeg regiona tiče, Stanojević naglašava popularnost Vajbera, čija je aplikacija postala svojevrsna obaveza; međutim, moda može i da se promeni — ukoliko većina počne da koristi Telegram ili Signal, ove aplikacije će postati obaveza i nije nemoguće da postanu dominantne.

„Teško je sada reći da će tako nešto da se dogodi, a posebno je teško zbog toga što treba videti kako će se ljudi snaći i da li će biti zadovoljni interfejsom novog programa za komunikaciju. Ovo što Telegram i Signal sada doživljavaju, direktna je posledica nezadovoljstva Vocapom, a ne zadovoljstva Telegramom. Znači, ovo nije prirodan izbor ljudi, već su oni na to na izvestan način prisiljeni. Treba da vidimo šta će biti sa Telegramom kada ljudi stanu i sagledaju da li je to zaista najbolja opcija“, kaže Stanojević.

Ukidanje naloga po staljinističkoj metodi

Za IT konsultanta Vojislava Rodića, trenutni uspeh Telegrama posledica je puzajuće cenzure koja se događa od polovine prošle godine, a koja je intenzivirana poslednjih dana.

Ono što on naglašava jeste opasnost da i ova komunikaciona društvena mreža podeli sudbinu sa nedavno ugašenim Parlerom.

„Ako se, a samo ih je nekoliko, vlasnici operativnih sistema dogovore, ili jedan po jedan, ukinu gostoprimstvo Telegramu, jako će se smanjiti broj korisnika i jako će se smanjiti mogućnost njegovog korišćenja, osim na Linuks platformi. A koliko ima onih koji svakodnevno koriste Linuks? Prema tome, Telegram sada doživljava procvat, videćemo koliko dugo i videćemo kakva će mu biti sudbina. Pošto se na Tviteru već pojavljuju poruke koje su javni pozivi Eplu i Guglu da obrate pažnju šta se dešava na Telegramu“, kaže Rodić.

Rodić ne slučajno upozorava na objave na Tviteru koje zvuče kao upozorenja velikim IT kompanijama da obrate pažnju na to ko počinje da koristi Telegram, jer se, prema njegovim rečima, dosadašnja cenzura na društvenim mrežama vršila po obrascu karakterističnim za komunističke diktature — grupa radnika upozorava rukovodstvo kompanije na „devijaciju“ (kao što je bio slučaj sa Amazonom i Parlerom) ili to javno, putem poruke na društvenim mrežama, kao što su nekada upozoravali Staljina putem pisama, urade „radni ljudi“. Po tom obrascu ukinut je Tviter nalog Donaldu Trampu i ugašen je Parler. Ostaje da se vidi hoće li se nešto slično dogoditi i Telegramu, zaključuje Rodić.

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala