Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
Zemlja - Sputnik Srbija
Svet
Najnovije vesti iz sveta

Šta Ukrajina želi da postigne samitom „Krimske platforme“

© Sputnik / Vladimir SergeevKrim
Krim - Sputnik Srbija
Pratite nas
Organizovanje međunarodnog samita na kom bi se razgovaralo o mogućnosti ponovnog uspostavljanja ukrajinske kontrole nad Krimom Kijevu neće doneti željeni rezultat, poručuje šef Radne grupe za međunarodno pravna pitanja pri predsedniku Rusije Aleksandar Molohov povodom tzv. „Krimske platforme“ koju je predložio Kijev. 

U Ukrajinu, dodaje Molohov, neće nijedan ekspert od ugleda doći „ni pod pretnjom pištoljem“ da diskutuje o tome kome pripada Krim.

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba ranije je rekao da je spreman da pozove rusku delegaciju da učestvuje na samitu takozvane „Krimske platforme“ koji bi trebalo da se održi u maju 2021. godine. Diplomata je rekao da će Kijev razgovarati sa Moskvom samo o pitanju „vraćanja suvereniteta i jurisdikcije Ukrajine“ nad poluostrvom.

Šta je cilj „Krimske platforme“ Kijeva

Analitičari ističu da je Kijevu „Krimska platforma“ potrebna isključivo u propagandne svrhe, ali da ovaj format nije održiv. Prema mišljenju političkih analitičara, Ukrajina od takvih skupova neće imati nikakvu korist. 

„Govoreći o predstojećem modalitetu ’Krimske platforme‘, gospodin Kuleba rizikuje da ovaj događaj, u najboljem slučaju, pretvori u gomilu ’lepo obučenih pametnjakovića‘ koji zasedaju. Kijev pozvanim učesnicima nameće svoj dnevni red koji je već svima dobro poznat“, komentariše Molohov izjavu ukrajinskog ministra.

Zamenica predsednika komiteta Državne Dume za međunarodne poslove Natalija Poklonska takođe je prokomentarisala aktivnost Kijeva oko „Krimske platforme“. Ona je nazvala predloženi skup sumnjivim događajem čiji je cilj zauzimanje teritorije suverene države — Rusije. 

„Potencijalni učesnici ovog samita trebalo bi to dobro da razumeju. Ako učestvuju u pripremi ’Krimske platforme‘ i raspravi o određenim pitanjima, moraju shvatiti da je to zločin protiv stanovnika Krima, protiv Ruske Federacije i njenog naroda“, izjavila je Poklonska na konferenciji za novinare u Simferopolju. 

Po njenom mišljenju, bilo bi svrsishodnije da se samit ove vrste posveti temi državnog udara u Ukrajini koji se dogodio 2014. godine

„Imam mnogo toga da kažem i podsetim na to zašto i od koga su ljudi na Krimu bili prinuđeni da sami brane svoj život, dok su u Kijevu neki bivši članovi Partije regiona i diplomate početnici, među kojima je i Dmitrij Kuleba, koji se zakleo na vernost banditima, delili kabinete“, rekla je Poklonska. 

Poslanik Dume sa Krima Ruslan Baljbek izjavio je da se nema o čemu diskutovati u okviru „Krimske platforme“. 

„Imamo o čemu da razgovaramo sa Ukrajinom, ali Krim nije na spisku tih pitanja. Ako žele da nas pozovu da razgovaramo o poboljšanju odnosa, o obnavljanju trgovinskih veza, onda je to odgovarajuća tema, ali o Krimu mogu da razgovaraju bez nas. Mi smo već izrazili svoju tačku gledišta“, rekao je poslanik u razgovoru za RT. 

On je istakao da će, bez obzira na to koliko se ova „platforma“ bude širila, Krim ostati deo Ruske Federacije

„Međutim, mislim da ovaj novi format neće dugo trajati… Učesnici „platforme“ će se razbežati da rešavaju važnija pitanja“, smatra Baljbek. 

Stara pesma Kijeva

Podsetimo, ukrajinske vlasti odbijaju da priznaju rezultate referenduma iz 2014. godine o statusu regiona na kojem se velika većina stanovnika Krima izjasnila za ponovno pripajanje poluostrva Rusiji. Još 2015. godine Pavel Klimkin, koji je tada bio šef ukrajinskog Ministarstva spoljnih poslova, najavio je planove za formiranje međunarodnog formata za pitanje Krima. Prema kijevskom planu, on je trebalo da uključi zemlje i organizacije koje su spremne da pomognu Ukrajini u ovom pitanju. Međutim, ove namere nisu ostvarene.   

Ova ideja obnovljena je nakon dolaska na vlast Vladimira Zelenskog. Početkom decembra 2020. godine Dmitrij Kuleba je na platformi OEBS-a govorio o prioritetima „Krimske platforme“ koja je u procesu formiranja. U okviru ovog formata Kijev namerava da razgovara o temama kao što su bezbednost, sloboda plovidbe morem, „obezbeđivanje efikasnosti sankcija protiv država-agresora“, pod kojim ukrajinski zvaničnici podrazumevaju Rusiju, i prevazilaženje „negativnog uticaja privremene okupacije Krima na ekonomiju i životnu sredinu“. 

Kasnije je Kuleba obećao da će osetno povećati međunarodni pritisak na Rusiju po pitanju Krima. Prema njegovim rečima, glavni instrument Kijeva u ovom pravcu trebalo bi da bude „Krimska platforma“. U okviru nje, Kijev namerava da održi samit koji je prvobitno trebalo da se održi u februaru 2021. godine, ali je zbog pandemije odložen za maj.  

Prema rečima Kulebe, izvestan broj zemalja navodno je već izrazio spremnost da učestvuje na samitu. Istovremeno, nije precizirao o kojim tačno državama je reč: „Još uvek razgovaramo i privodimo kraju sa njima i drugim partnerima značenje onoga što platforma predstavlja“. 

Trenutno nema informacija o mogućem učešću stranih lidera na majskom samitu. 

Kijev je takođe izjavio da proučava mogućnost korišćenja mehanizama Saveta UN za ljudska prava u radu „Krimske platforme“. Prva zamenica ministra spoljnih poslova Ukrajine Emina Džaparova razgovarala je o ovom pitanju 9. decembra putem video-poziva sa britanskom ambasadorkom za ljudska prava Ritom Frenč.

Moskva je skeptična prema ukrajinskoj inicijativi. Prema rečima zvaničnog predstavnika ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marije Zaharove, govoriti sada o ovom projektu je isto što i „diskutovati o obimu i lepoti mehura od sapunice“.

Zaharova je naglasila da ako na ovoj platformi budu razgovarali o obnavljanju vodosnabdevanja Krima i snabdevanju električnom energijom, ukidanju transportne i trgovinske blokade, onda se Rusija neće protiviti takvoj saradnji. 

„Međutim, ako Kijev planira da na svojoj „platformi“ svira staru pesmu o „deokupaciji“, onda nas takav format ne zanima. Teritorijalno pitanje Krima rešili su sami stanovnici poluostrva 2014. godine“, rekla je ona u intervjuu za izdanje „Krimski žurnal“. 

Pitanje Krima zatvoreno

Prema mišljenju stručnjaka, poziv Kulebe ne treba shvatati ozbiljno, pošto Kijev dobro zna da će aktivnosti „Krimske platforme“ biti striktno antiruske, pa Moskva u njoj neće učestvovati. 

„Ovaj poziv se ne može smatrati ozbiljnom izjavom odgovornog političara. Ovo je samo element propagandne kampanje Ukrajine. Inicijative ove vrste nisu odlika diplomate, jer ovo nije ozbiljna izjava, već diplomatsko trolovanje, jer je cilj ove „platforme“ antiruska propaganda“, rekao je zamenik direktora Instituta za istoriju i politiku Moskovskog državnog pedagoškog univerziteta Vladimir Šapovalov. 

Istovremeno, analitičari veruju da aktivnosti platforme koju formira Kijev verovatno neće predstavljati nikakvu pretnju Rusiji. 

„Ovo je samo prilično laički element informativnog rata protiv Rusije iz Ukrajine i sa Zapada“, rekao je Šapovalov u razgovoru za RT. 

Politikolog i ekonomista Aleksandar Dudčak ima slično mišljenje: „Aktivnosti ’Krimske platforme‘ neće moći da stvore značajnu pretnju Rusiji, kao ni rezultat koji je potreban Ukrajini. Ideja o stvaranju takvog samita u početku je bila mrtvorođena. Rusija tamo ni sa kim i ni o čemu nema da razgovara“. 

Šapovalov je istakao da Kijev treba da koristi takve platforme za diskusije o drugim temama, budući da je besmisleno govoriti o statusu Krima nakon održanog referenduma

„Postoje i druge teme koje zahtevaju razmatranje. Na primer, humanitarna situacija na jugoistoku Ukrajine, kršenje ljudskih prava od strane ukrajinske države i lica odgovornih za sprovođenje zakona prema stanovništvu DNR i LNR. A pitanje Krima je zatvoreno. Postoji odluka koju je stanovništvo poluostrva donelo na apsolutno demokratski način. Tokom tih događaja, obnovljena je istorijska pravednost, tako da ovde nema o čemu da se razgovara“, zaključio je Šapovalov.

Pogledajte i:

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala