Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Čeka se Senat: Šta se krije iza zahteva za opoziv Trampa nakon što ode sa vlasti

© AP Photo / Andrew HarnikPredsednik SAD Donald Tramp u Ovalnom kabinetu
Predsednik SAD Donald Tramp u Ovalnom kabinetu - Sputnik Srbija
Pratite nas
Nakon što je Donji dom američkog Kongresa izglasao impičment predsednika SAD Donalda Trampa, glavno pitanje u američkoj i svetskoj javnosti je — da li je njegov opoziv u Predstavničkom domu zadovoljio demokrate ili će mu suditi u Senatu, kao i da li upravo ta opcija odgovara onim republikancima koji žele da ga eliminišu iz naredne trke za predsednika?

Naime, da bi procedura opoziva bila uspešna, potrebno je da je dvotrećinskom većinom potvrdi i drugi dom Kongresa — Senat. Međutim, budući da je vođa republikanske većine u tom telu Mič Mekonel objavio da neće sazivati hitnu sednicu kako bi se razmatrao impičment predsednika, Tramp će ostati na funkciji do 20. januara i inauguracije Džozefa Bajdena. To praktično znači da bi njegov opoziv stigao na dnevni red Senata tek kada ode sa mesta predsednika.

Šta se krije iza zahteva za opoziv kada Tramp ode 

Kako za Sputnjik kaže Milan Krstić sa Fakulteta političkih nauka, iako predsednik SAD u prošlosti nikada nije opozvan nakon što je otišao sa funkcije, bilo je takvih slučajeva za neke druge funkcije, pa postoji formalno-pravna mogućnost da se opoziv Trampa razmatra u Senatu i posle 20. januara.

„Ali, ja ne vidim u tome naročiti smisao, imajući u vidu da bi poenta impičmenta bila upravo u tome da se neko ukloni sa funkcije zbog određenih prekršaja. U ovom slučaju, ukoliko bi se održalo suđenje u Senatu nakon što je Tramp prestao da bude predsednik SAD, jedina poenta koja bi mogla da bude izvučena, jeste da demokrate time žele da i definitivno stave neku vrstu stigme na čitav njegov mandat, da potvrde da nije dobro radio i da ga i na taj način upišu u istoriju crnim slovima“, kaže Krstić.

Tu je, dodaje urednik portala „američkiizbori.rs“, još jedan razlog za eventualno organizovanje „zakasnelog“ impičmenta. Ukoliko bi dve trećine Senata glasalo za Trampov opoziv, mogla bi da se stvori mogućnost da se dodatno glasa za još jednu stvar — da on više ne može da bude kandidat na predsedničkim izborima.

„To bi Senat mogao da izglasa prostom većinom i to bi moglo da bude u interesu čak i nekih republikanaca koji bi hteli da se liše Trampa. Baš zbog toga mi je malo sumnjiva ćutnja njihovog lidera u Senatu Miča Mekonela i činjenica da Senat neće zasedati pre 19. januara mi deluje, možda, kao da neki ljudi u okviru Republikanske partije žele baš tu opciju — da ne opozovu Trampa dok je predsednik, kako ne bi rasrdili biračko telo koje mu je lojalno, ali da ga naknadno eliminišu iz igre u unutarpartijskim odnosima za 2024. godinu“, objašnjava Krstić.

Male šanse za opoziv u Senatu

Sagovornik Sputnjika veruje da su šanse da Senat izglasa opoziv Trampa u svakom slučaju veoma male, jer je demokratama potrebna podrška 17 republikanaca. To je brojka do koje je, prema njegovom mišljenju, teško doći, kako dodaje, a eventualno suđenje u Senatu nakon što Tramp ode sa funkcije svakako nije nešto što bi se okarakterisalo kao dobar potez.

„Ne postoji logično opravdanje da se neko opoziva ako više nije na funkciji, a ako je nešto loše uradio dok je bio na funkciji, postoje sudovi, pa neka oni odluče o eventualnoj krivičnoj odgovornosti. Međutim, ako je neko politički odgovoran i ako se smatra da je to što je uradio loše, to je onda na biračima da procene, a ne da se neko apriori isključuje iz političke arene na taj način. Mislim da je to loše za demokratiju“, kategoričan je Krstić.

Na pitanje da li očekuje da će se Trampom baviti i sudovi, budući da u obrazloženju zahteva za opoziv demokrate navode da je odlazeći predsednik prekršio Ustav i „ugrozio bezbednost SAD i vladinih institucija i integritet demokratskog sistema“, jer je, navodno, podsticao nasilje tokom protesta u Vašingtonu kada su demonstranti upali u Kongres, Krstić kaže da je vrlo izgledno da će se ići i na tu opciju, te da će se koristiti i sudski mehanizmi.

„Tramp ima formalnu mogućnost da u poslednjim danima mandata sam sebe unapred amnestira od krivičnog gonjenja. Ali, ta amnestija se odnosi samo na federalne sudove i on ne može sebe da amnestira na državnom nivou, unutar saveznih država SAD gde ga već gone sudovi za neke druge navodne prestupe. Tu ima već šest procesa koji će, faktički, početi 20. januara po podne, kada on prestane da bude predsednik SAD. Reč je o različitim tužbama, od onih za utaju poreza, do prevara sa nekretninama i tužbi za seksualno uznemiravanje. Dakle, čak i bez ovoga sada, Tramp će svakako biti pred sudom, a njegov advokatski tim imaće dosta posla da dokaže njegovu nevinost“, primećuje Milan Krstić.

Predstavnički dom američkog Kongresa je sa 232 glasa „za“ usvojio opoziv predsednika Donalda Trampa, čime je on postao prvi lider SAD čiji je opoziv ovo telo izglasalo dva puta. Za opoziv je, pored demokrata, glasalo i 10 kongresmena iz redova republikanaca. Protiv impičmenta izjasnilo se 197 kongresmena.

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala