Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Da li postojeće vakcine štite i od novih sojeva korona virusa?

© AP Photo / Frank AugsteinPripreme za davanje "Fajzer"-"Bajontek" vakcine protiv virusa korona u Velikoj Britaniji
Pripreme za davanje Fajzer-Bajontek vakcine protiv virusa korona u Velikoj Britaniji - Sputnik Srbija
Pratite nas
Odbor za hitna pitanja Svetske zdravstvene organizacije sastao se u četvrtak kako bi razmotrio i nove, mnogo zaraznije sojeve korona virusa koji su se pojavili. Britanski i južnoafrički sojevi proširili su se u više desetina zemalja zahvaćenih novim talasom korone pa je glavno pitanje – da li postojeće vakcine štite i od novih sojeva?

Odgovor na ovo pitanje je, prema mišljenju stručnjaka koji su bili gosti emisije “Svet sa Sputnjikom”, po svoj prilici, pozitivan.

Dr Dušan Popadić, profesor imunologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu objašnjava da imunski odgovor na nekakav dovoljno veliki protein, a spajk-protein koronavirusa spada u velike proteine, nikada nije monoklonalan.

Ne očekujemo da ne štite od novih sojeva

„Nikad nije imunski odgovor usmeren protiv samo jednog dela, nego se imunski odgovor pravi protiv pedeset različitih delova spajk-proteina, što antitela, što T-ćelijski imunski odgovor. Znači, na razne njegove delove se pravi imunski odgovor. Sve ove promene, ovi novi tipovi, to su uglavnom „tačkaste“ mutacije koje menjaju jednu ili dve aminokiseline. Prema tome, ja ne vidim mogućnost da će sada takav, mutirani soj da bude nevidljiv za domaćina koji ima imunski odgovor na „divlji“ tip, odnosno onaj stari tip virusa. Mislim da to nikako ne možemo da očekujemo“, smatra dr Popadić.

Ovaj stav deli i doktor veterinarskih nauka Milanko Šekler. On je, obrazlažući u kojoj meri su do sada dostupne vakcine protiv koronavirusa efikasne kada je reč o novim sojevima, preneo iskustva iz veterine, gde se preko pedeset godina primenjuju vakcine protiv korone.  

„Stalno se pojavljuju novi serotipovi virusa, na svakih pet, šest godina. Recimo, na planeti Zemlji se proizvede oko 40 milijardi živine godišnje, a od toga se protiv korone vakciniše oko 25 do 30 milijardi. Naravno da onda postoji imuni pritisak na virus da on iznađe ponovo neki način da se malo promeni, da izbegne ta antitela koja mu mi stalno postavljamo kao zasedu. On ima prirodnu potrebu da se promeni da bi ponovo mogao da inficira i one koji su vakcinisani. To se povremeno uvek desi“, kaže dr Šekler.

To je, objašnjava, igra velikih brojeva, verovatnoća raste jer imamo milijarde vakcinisanih životinja, pa virus stalno pokušava da iznađe novo rešenje.

Virus uvek „traži“ novo rešenje

„Dakle, ne sintetiše se tu jedno antitelo pa da jedna promena eliminiše efikasnost vakcine sto posto. To ne postoji. Mi smo u veterini uveli novi naziv „protektotip“, zato što je dovoljno iskombinuješ dve ili tri postojeće vakcine, i samim tim si pokrio 90 posto terenskih koronavirusa u veterini“, ističe dr Šekler. 

On napominje da je postupkom vakcinacije životinja, posle 50 godina, nastalo desetak novih sojeva korone, jer se virus stalno stimuliše i pokušava da pronađe neko rešenje.  

„Što se tiče ljudi ja mislim da nećemo biti u toj prilici, mislim da će neki ekvilibrijum da se postigne, neka ravnoteža između ljudi i virusa pa će on, iskreno se nadam, od onih četiri koji postoje postati peti. A do toga dolazi onda kada imate kombinaciju prokužavanja, i da pomognemo ove ugrožene kategorije, zdravstvene radnike i starije osobe da se vakcinišu, da ih zaštitimo“, kaže dr Šekler.

Gosti emisije „Svet sa Sputnjikom“ slažu se da je vakcinacija neophodna kako bismo se, svi zajedno, izborili sa koronavirusom, a dr Šekler napominje da je, i uz vakcinaciju, neophodno pridržavati se svih mera, a pre svega nositi masku.

Prema navodima Svetske zdravstvene organizacije novi soj virusa prvo zabeležen u Britaniji pronađen je do sada u 50 zemalja i teritorija, a soj iz Južne Afrike u 20 zemalja, ali organizacija smatra da je ta procena verovatno manja od stvarne. Ti sojevi mogu se identifikovati samo sekvencom njihovog genetskog koda, što je analiza koja nije svuda moguća.

Treća mutacija, poreklom iz brazilskog Amazona i koju je u nedelju otkrio Japan, trenutno se analizira i mogla bi da utiče na imuni odgovor, navela je SZO u svom izveštaju nazivajući ga „zabrinjavajućim sojem”.

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala