Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Kosačov o novim sankcijama na „Severni tok 2“: Nepoštena konkurencija

© Sputnik / Dmitriй Lelьčuk / Uđi u foto-galerijuBrod za polaganje cevi "Fortuna" u nemačkoj luci Vismar
Brod za polaganje cevi Fortuna u nemačkoj luci Vismar - Sputnik Srbija
Pratite nas
Ruski senator Konstantin Kosačov komentarisao je nameru američkih vlasti da uvedu sankcije ruskom brdu za polaganje cevi za gasovod „Severni tok 2“, ističući da se radi o pokušaju Vašingtona da očuva ako ne monopol u toj oblasti onda bar ključni udeo na gasnom tržištu u Evropi.

„To je nepoštena konkurencija, to je pokušaj da se očuva ako ne monopol za Ameriku onda svakako ključna uloga na gasnom tržištu u Evropi“, rekao je senator.

On je podsetio da su tri milijarde dolara budžeta Ukrajine u stvari prihodi od tranzita gasa a ako „Severni tok 2“ počne sa radom Ukrajina bi mogla da ostane bez značajnog dela tog prihoda.

„Šta to znači? Da će neko od pokrovitelja sadašnje Ukrajine morati da obezbedi te tri milijarde... Zato smatram da ti potezi nisu toliko motivisani neprihvatanjem nekih postupaka Rusije koliko se radi o čistom računu, odsustvu želje da se plaćaju tuđi računi i potreba da se za sebe zaradi više“, ocenio je Kosačov.

Podsetimo, ranije je nemački list „Handelsblat“ saopštio da Vašington planira da uvede sankcije protiv „Fortune“ i kompanije „KVT-Rus“ – vlasnika broda.

Usledila je i reakcija iz Berlina. Nemačka je razočarana odlukom SAD, poručili su iz Ministarstva ekonomije.

Projekat „Severni tok 2“

Projekat „Severni tok 2“ podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda, čiji će ukupni kapacitet iznositi 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke. U izgradnji gasovoda učestvuju brojne evropske kompanije.

SAD su u decembru 2019. godine uvele gasovodu sankcije, zbog čega je švajcarski „Olsiz“ bio prinuđen da zaustavi radove na polaganju cevi.

Radovi su nastavljeni godinu dana kasnije – u decembru 2020. brod „Fortuna“ položio je 2,6 kilometara cevi u nemačkim vodama.

Nakon toga je, prema podacima „Nord strima 2 AG“, ostalo nedovršeno oko 148 kilometara cevovoda od ukupne dužine njegova dva kraka od 2.460 kilometara: ostalo je 120 kilometara u danskim vodama i oko 28 kilometara u nemačkim vodama.

 Danske vlasti odobrile su polaganje cevi uz pomoć „Fortune“ od 15. januara, a nemačka dozvola za ovaj brod važi do kraja maja.

Protiv izgradnje gasovoda „Severni tok 2“ aktivno se bori Ukrajina, koja se plaši da će izgubiti prihode od tranzita ruskog gasa, kao i brojne evropske zemlje, uključujući Poljsku, Letoniju i Litvaniju, a takođe i Sjedinjene Američke Države, koje žele da prodaju svoj tečni prirodni gas u EU.

Pročitajte još:

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala