Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
Moskovskiй Kremlь - Sputnik Srbija
Rusija
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Rusije i Zajednice Nezavisnih Država

Naučna flota Rusije ponovo pokrenuta zahvaljujući podvodnim robotima

© Sputnik / Aleksandr Galьperin / Uđi u foto-galerijuMeđunarodna izložba pomorske odbrane u Sankt Peterburgu
Međunarodna izložba pomorske odbrane u Sankt Peterburgu - Sputnik Srbija
Pratite nas
Jedan od najvažnijih događaja 2020. godine bio je početak ponovnog pokretanja ruske istraživačke flote. Prvi put posle mnogo godina novac je dodeljen za stvaranje novih naučno-istraživačkih plovila. Kakvih će karakteristika biti novi naučni brodovi Rusije i zašto je njihovo konstruisanje toliko važno za zemlju?

Trenutno naučno-istraživačka flota Ministarstva obrazovanja i nauke ima 13 plovila ukupnog deplasmana više od 40 hiljada tona. Ne samo da ovaj broj apsolutno nije dovoljan, već su i sami brodovi praktično iscrpeli svoje resurse. 

Pre tri godine, u oktobru 2017. godine, Ministarstvo odbrane je objavilo izveštaj o stanju ruske nacionalne bezbednosti u oblasti pomorskih aktivnosti. U dokumentu je direktno navedeno da je flota Savezne agencije naučnih organizacija (FANO), Federalne službe za hidrometeorologiju (Rosgidromet) i Federalne agencije za rudne resurse (Rosnedra) došla u „katastrofalno i krizno stanje“. 

Naučna flota zastarela

Tada je srednja istrošenost naučno-istraživačkih brodova koji su ostali u Rusiji premašivala 80 odsto, a starost im je bila 34 godine. Sada je, naravno, situacija još žalosnija. 

U najtežoj situaciji se našao Rogidromet, koji je od 2013. godine, zbog nedostatka budžetskih sredstava, morao svake godine da isključuje brodove iz upotrebe zbog ekstremne istrošenosti. U međuvremenu, samo 2016. godine služba je obavila 21 pomorsku ekspediciju, uglavnom na zahtev naftnih i gasnih kompanija. Još malo i neće imati na čemu da organizuju takve ekspedicije.  

U izveštaju Ministarstva odbrane iz 2017. godine navedeno je da je za obnavljanje morskih ekspedicija „u potpunosti i na visokom svetskom nivou“ neophodno napraviti novu generaciju brodova, koji su specijalno projektovani za naučne aktivnosti, sa štedljivim motorima i savremenom opremom. Zauzvrat, Ministarstvo industrije i trgovine izrazilo je uverenje da su domaći proizvođači mašina  sposobni da grade brodove naučno-istraživačke klase koji po kvalitetu neće biti ništa gori od stranih pandana. Međutim, prošlo je još nekoliko godina pre nego što su preduzeti koraci ka praktičnom rešenju problema.  

Direktor Instituta za okeanologiju „P. P. Širšov“ Ruske akademije nauka Aleksej Sokov žalio se da su nakon raspada SSSR-a sve do nedavno sredstva za istraživačku flotu dodeljivana iz onog što ostane od budžeta. Na primer, 2011. godine brodogradilište Ujedinjene korporacije za brodogradnju (OSK) izgradilo je brod „Akademik Trešnjikov“ za Rosgidromet. Ali njegovi primarni zadaci ne uključuju samo istraživački rad, nego i isporuku tereta i zamenu osoblja na antarktičkim stanicama, istraživanje i proučavanje prirodnih procesa i pojava u okeanu, odvoženje otpada i smeća sa Antarktika. Bila je potrebna izgradnja drugih brodova koji su više specijalizovani za naučno-istraživačke radove.  

I konačno, u septembru 2020. godine premijer Rusije Mihail Mišustin je potpisao uredbu o finansiranju iz državnog budžeta za izgradnju dva naučno-istraživačka broda. Za to je izdvojeno 27,6 milijardi rubalja. „Odluka će pomoći u rešavanju problema starenja naučne flote, poboljšaće uslove rada za ruske naučnike, kao i pružiti više posla za brodogradilišta na Dalekom istoku“, rekli su iz ruske vlade. 

Direktor Morskog hidrofizičkog instituta, dopisni član Ruske akademije nauka Sergej Konovalov objašnjava: „Sva postojeća naučno-istraživačka plovila u Rusiji su zastarela, među njima nema nijednog plovila mlađeg od 25-30 godina. Na njima je praktično nemoguće ili izuzetno teško izvršiti istraživanja koja su opisana u nacionalnom projektu „Nauka“. Stoga je cilj bio izgradnja dva nova broda koji su sposobni da izvrše čitav niz okeanoloških istraživanja na najvišem nivou u bilo kom delu Svetskog okeana. Pre svega na Arktiku i Antarktiku“. 

„Projekat 123“

Budući da se o potrebi izgradnje novih naučno-istraživačkih brodova za Ministarstvo obrazovanja i nauke već dugo govori, još 2018. godine, Savet pri predsedniku za strateški razvoj i nacionalne projekte izdao je zahtev za dodelu novca za izradu projekta istraživačkih brodova. Projektni zadatak za takav projekat Institut okeanologije „P. P. Širšov“ Ruske akademije nauka, koji je operater ruskih naučno-istraživačkih brodova, formirao je krajem 2018. godine, a 2. jula 2019. godine Ministarstvo obrazovanja i nauke je objavilo tender za razvoj perspektivnog istraživačkog broda. Na konkursu su učestvovali Centralni konstruktorski biro „Lazurit“, Ujedinjena korporacija za brodogradnju koju je predstavljao konstruktorski biro „Almaz“, kompanija „Pela“ i druga preduzeća. 

Početkom oktobra 2019. godine izabran je pobednik. „Projekat 123“ koji je razvio Centralni konstruktorski biro „Lazurit“ je bio najbolji. Kompleks za brodogradnju „Zvezda“ koji ima sve tehničke mogućnosti za izgradnju brodova arktičke klase, preuzeo je konstruisanje istraživačkog broda. Projektovanje se izvodi u CKB „Lazurit“ koji je generalni projektant svih brodova koji se trenutno grade u „Zvezdi“. „Lazurit“ je deo Dalekoistočnog centra za brodogradnju i popravku brodova (DCSS) koji je u vlasništvu „Rosnjefta“. Shodno tome, sam kompleks za brodogradnju „Zvezda“ formira konzorcijum na čelu sa „Rosnjeftom“ po nalogu ruskog predsednika. 

Do danas portfelj porudžbina ovog brodogradilišta iznosi 39 brodova, a uključujući opcije (najavljene ugovore) — 59 plovila. Pilot-utovar kompleksu pruža „Rosnjeft“ koji je brodogradilištu naručio 28 plovila. 

Linija proizvoda „Zvezde“ uključuje brodove velikog kapaciteta, elemente pomorskih platformi, brodove prilagođene plovidbi u zaleđenim vodama, komercijalna plovila za prevoz robe, specijalne brodove i druge vrste brodske opreme bilo koje složenosti, karakteristika i namene — uključujući i opremu koja se ranije u Rusiji u vezi sa nedostatkom potrebnih lansirnih i hidrauličnih konstrukcija nije proizvodila.  

Za šta konkretno su namenjeni novi naučno-istraživački brodovi? Zadaci ovih brodova obuhvataće izvođenje temeljnih i praktičnih istraživačkih radova u vodama Svetskog okeana. Na primer, to će biti hidrometeorološka merenja, merenja magnetnih, gravitacionih, električnih i termičkih polja, sprovođenje bioloških i ekoloških istraživanja, snimanje dna geološkog i hidrografskog plana sa visokom rezolucijom, uzimanje uzoraka sa stena i taloga sa dna i njihova analiza. 

Za izvođenje ovakvih zadataka naučno-istraživački brodovi će biti opremljeni podvodnom opremom, kao i sredstvima za praćenje stanja životne sredine. Koristiće se najsavremenije verzije brodske i opreme za vuču. Laboratorije na brodovima će moći da obrađuju podatke u realnom vremenu

Novi, još uvek neimenovani brodovi (zbog jednostavnosti i preglednosti često se pojavljuju u dokumentima pod nazivom „Projekat 123“) neće zadiviti nikoga svojom veličinom. Dužina korpusa će biti 122,5 metara, deplasman 8130 tona. Plovila su klase Ark4. Jednostavnije rečeno, to znači da brodovi imaju posebnu izbočinu na pramcu, što će omogućiti efikasno uništavanje ledenog polja, kao i strukturu vodene linije koja pomaže u efikasnom uklanjanju ledenih ostataka. To će „Projektu 123“ omogućiti da samostalno savlada jednogodišnji led debljine 0,6 m u zimsko-prolećnoj plovidbi i do 0,8 m u letnje-jesenjoj plovidbi. Dužina broda će biti 122,5 m, a deplasman 8,13 hiljada tona. Brodovi će moći da plove autonomno 50 dana i da pređu rastojanja sa dometom od 7,5 hiljada milja. Biće takođe opremljeni helidromima. 

Ovo je generalni opis. „Projekat 123“ zaslužuje detaljnije razmatranje. 

Ploveće laboratorije

Oba nova naučno-istraživačka broda će imati po 11 laboratorija različitog profila: za hidrofizička, hemijska, biološka, meteorološka, geofizička, geološka i druga istraživanja. Od posebnog interesu su dve takozvane „vlažne laboratorije“ — od 55,4 i 79,3 kvadratna metra. One su namenjene za dobijanje nano i ultrafinih neorganskih prahova iz vodenih i drugih rastvora. Ovo je neophodno za, na primer, analizu uzoraka vode. Vanbrodski istraživački radovi se mogu obavljati u svim vremenskim uslovima, a uzroci taloga biće dostupni i na najvećim dubinama.  Štaviše, instrumenti za analizu i istraživanje objekata morskog okruženja biće postavljeni direktno na korpusu naučno-istraživačkog broda.  

Šef laboratorije za geofizičke granične slojeve filijala Instituta okeanologije u Sankt Peterburgu Aleksej Zimin rekao je: „Na brodu se mogu postaviti bespilotna podvodna vozila. To će biti veliki plus pri izvođenju dubinskih radova: hidroloških, bioloških, geoloških. Međutim, ako ne bude velikog programa za podvodne radove, ispostaviće se da će se mnogo novca uzalud potrošiti na ovaj deo projekta. Generalno, mnogo toga će zavisiti od sastava državnog istraživačkog programa — što je dostupniji, to je jasnije gde i za šta će se koristiti novi naučno-istraživački brodovi. I što više ljudi bude učestvovalo u diskusiji, to će upotreba plovila biti efikasnija“. 

Inače, koncept sa 11 laboratorija se nije pojavio odmah. Direktor Instituta za okeanologiju Aleksej Sokov objašnjava: „Mi smo predložili da se konstruiše jedinstveni korpus. Kabina smeštena u prednjem delu u kojoj bi trebalo da se nalaze prostorije i laboratorije. Široku krmu za postavljanje modula i prevelikog tereta gde se može staviti 30-40 kontejnera opremljenih za laboratorije. U prednjem delu broda smo predvideli ogroman hangar za sve vrste okeanografskih uređaja za spuštanje“.   

Izgradnja i ispitivanja novih brodova trajaće nekoliko godina, ali planirano je da se svi radovi završe do kraja 2024. godine. U početku se pretpostavljalo da će Institut za okeanologiju „Širšov“ postati operater plovila. Ali onda je postalo poznato da je Ministarstvo obrazovanja i nauke razvilo koncept za stvaranje jednog operatera istraživačkih brodova u Rusiji. Odlučilo je da formira instituciju „Jedinstveni operator istraživačke flote Ministarstva obrazovanja i nauke Rusije“, gde bi trebalo da budu prebačeni svi brodovi Instituta za okeanologiju. 

Stvar je izuzetno važna i neophodna, može se samo žaliti što je pokrenuta tek sada i do sada se imaju u vidu samo dva nova naučno-istraživačka broda. Možda će se kasnije ovim brodovima pridružiti i još neki novi. 

Pročitajte i:

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala