Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
Zemlja - Sputnik Srbija
Svet
Najnovije vesti iz sveta

Kako Amerika želi da povrati dominaciju na moru

© Sputnik / Igorь Zarembo / Uđi u foto-galerijuMeđunarodne vojno-pomorske vežbe Frukus 2012, američka flota
Međunarodne vojno-pomorske vežbe Frukus 2012, američka flota - Sputnik Srbija
Pratite nas
Američka mornarica polaže velike nade na automatske bespilotne brodove. Nekoliko velikih kompanija aktivno se bavi razvojem površinskih i podvodnih dronova, uglavnom udarnih. Kakve ambicije i neobično naoružanje ima američka mornarica i čime planira da zameni raketne razarače i nuklearne podmornice?

Prema dugoročnom planu Pentagona, flota će do 2045. godine dobiti 120 brodova bez posade i oko 25 podmornica. Očekuje se da će vremenom postati gotovo glavna snaga u vojnim operacijama na moru. 

Povećano interesovanje američkih admirala za automatske aparate je rezultat toga što žele da pređu na bolje raspoređenu arhitekturu flote. Smanjiće se broj raketnih krstarica i razarača, a zameniće ih „vučji čopori“ kompaktnih fregata i velikih bespilotnih letelica.

Do dominacije na moru — i uz pomoć dronova

Relativno jeftini brodovi bez posade omogućiće da se popuni nedostatak na desetine konvencionalnih brodova u vezi sa prestankom njihove upotrebe zbog resursa. Pentagon namerava da do 2030. godine poveća mornaricu na 355 brodova, a za 20 godina trebalo bi da ih bude 400. To planiraju da postignu zahvaljujući i morskim dronovima.

Jedan od perspektivnih projekata je Large Unmanned Surface Vehicle (LUSV). Pentagon je tražio skoro 580 miliona dolara za njega. Ovaj brod je dugačak od 60 do 90 metara i ima deplasman od jedne hiljade do dve hiljade tona. Dronovi će biti izrađeni po modularnoj šemi, moći će da nose prilično ozbiljno oružje: protivpodmorničku municiju, protivbrodske rakete i rakete za napad na kopnene ciljeve.

Brodovi udarne grupe 8 u formaciji tokom vojne vežbe u Atlantskom okeanu - Sputnik Srbija
Svet
Šta su ciljevi američke ratne mornarice za narednu deceniju
Predviđeno je i stvaranje srednje bespilotne letelice sa deplasmanom oko 500 tona. Njeni glavni zadaci su izviđanje, nadzor i elektronsko ratovanje.

Međutim, Kongres nije toliko optimističan kao Pentagon. Zakonodavci su nedavno ukinuli finansiranje za bespilotni program flote jer ne veruju u njega. Vojska neće dobiti „pravi“ novac pre prvih uspešnih rezultata.

Očigledno se poslednjih godina Kongres umorio od trošenja stotina miliona na sumnjive projekte mornarice. Konkretno, nosač aviona „Džerald Ford“ već nekoliko godina predstavlja veliku glavobolju za mornare zbog stalnih tehničkih problema i nedostataka. A preterano „napredni“ super razarači „Zamvolt“, koji su koštali milijarde dolara, nikada nisu dovršeni kako treba i na kraju su prouzrokovali smanjenje programa sa 32 na tri broda.

Autonomne eskadrile

Ipak, američka mornarica će imati bespilotne brodove. Ovo nije prva godina kako mornarica testira srednji dron Sea Hunter. Ovaj dron dužine 40 metara i deplasmana 145 tona, razvijen je u okviru programa Anti-Submarine Warfare Continuous Trail Unmanned Vessel. Ima dva dizel motora, brzinu do 30 čvorova, autonomnu navigaciju dva meseca.

„Morski lovac“ je namenjen za pretragu, otkrivanje i praćenje neprijateljskih podmornica. Bespilotna letelica ima hidroakustičke sisteme, radare i senzore.

Delovaće uglavnom u priobalnim vodama SAD-a, moći će da patrolira u određenim oblastima prema unapred utvrđenom programu, a takođe će samostalno korigovati rutu u zavisnosti od situacije.

© AP Photo / Bullit MarquezPentagon namerava da do 2030. godine poveća mornaricu na 355 brodova, a za 20 godina trebalo bi da ih bude 400.
Kako Amerika želi da povrati dominaciju na moru - Sputnik Srbija
Pentagon namerava da do 2030. godine poveća mornaricu na 355 brodova, a za 20 godina trebalo bi da ih bude 400.

Amerikanci od 2019. godine testiraju bespilotnu podmornicu Echo Voyager. To je velika bespilotna mašina koja je sposobna na mnoge različite misije, koje su ranije bile nedostupne podvodnim bespilotnih aparatima zbog ograničenih gabarita.

Dužina je veća od 15 metara, tu je i dodatna sekcija od deset metara za izgradnju korpusa. Prečnik je 2,5 metara. Podmornica od pedeset tona može u autonomnom režimu preći 6,5 hiljada milja, ostati na moru mesecima, isporučujući u unapred određeni region protivpodmorničke mine, elektronsku opremu ili izviđačke sisteme.

Bliska budućnost

Prema rečima člana ekspertskog saveta ruskog vojno-industrijskog kompleksa Viktora Murahovskog, bespilotni aparati su jedno od najperspektivnijih područja za razvoj oružanih snaga.

„Trend bespilotnih vozila u vazduhu, na moru, na kopnu vlada čitavim svetom“, rekao je on u intervjuu za RIA Novosti.

Grupa nosača aviona mornarice SAD ,koju predvodi brod ”Hari S. Truman” (arhivska fotografija) - Sputnik Srbija
Rusija
Ruski vojni stručnjak objasnio kako bi se Rusija branila u slučaju napada američke flote
„Podmornice i brodovi otvaraju širok spektar mogućnosti. Na primer, mogu se poslati u napredna područja za izviđanje. Male dimenzije otežavaju otkrivanje i suprotstavljanje takvim aparatima kako funkcionalnim sredstvima (sistemima za elektronsko ratovanje), tako i udarnim. Prilično je teško uništiti ih i potopiti“.

Dronovi su sposobni da reše zadatak miniranja koji je jedan od najrizičnijih za brodove sa posadama. 

„Sada su mnoge zemlje veoma osetljive na ljudske gubitke, posebno jednokratne, što je tipično za uništavanje brodova. U slučaju gubitka bespilotnog aparata, na primer prilikom traženja podvodnih mina, šteta neće biti toliko kritična“, pojasnio je ekspert. 

Pored toga, dronovi će preuzeti mnoge pomoćne funkcije: od izučavanja morskog dna do materijalno-tehničke podrške flote, to jest, isporuke tereta, potrošnog materijala i municije.

Očigledno je da će morski dronovi takođe biti aktivni kao nosači oružja, mada je to trenutno prilično problematično.

Dizel podmornica projekta „Varšavjanka“, veliki protivpodmornički brod „Admiral Pantelejev“ i helikopter Mi-8AMTŠ na vojnoj vežbi - Sputnik Srbija
Svet
Nova upozorenja američke vojske: Rusija i Kina – glavne pretnje prevlasti na moru
„Niko, uključujući Amerikance, još nije spreman da veštačkoj inteligenciji preda pravo donošenja odluka o upotrebi oružja“, kaže Murahovski.

„Za sada je neophodno daljinsko upravljanje bespilotnim aparatima sa komandnog mesta na brodu sa posadom, kao i razmena podataka među njima. Informacije se prenose putem javnih frekvencija elektromagnetnog spektra. A u sukobu sa dobro opremljenim neprijateljem koji ima opremu za elektronsko ratovanje, nije sigurno da će biti moguće održati kontrolu bespilotnih letelica“.

Optimalna verzija bespilotnog borbenog sistema danas je platforma, nosač oružja, koja deluje prema konceptu „vernog sledbenika“, kao u avijaciji. Dron deluje samostalno, ali samo čovek odlučuje čime, kuda i u kom trenutku će pucati.

Gotovo sve glavne vojne sile, uključujući i Rusiju, rade na bespilotnim borbenim brodovima. Mornarica koristi bespilotne aparate za protivminsku borbu, pomoćne operacije, kao što su pregledanje kablovskih puteva, morskog dna, traženje olupina.

Jedan od najnovijih dostignuća je kompleks za dubokomorska istraživanja „Vitez-D“. U maju prošle godine spušten je sa broda Pacifičke flote „Fotij Krilov“ u Marijanski rov. Ruski dron je postao prvi u svetu bespilotni aparat koji je samostalno dostigao dubinu veću od deset kilometara. U prošlosti su se koristili ili privezani dronovi, ili dronovi na daljinsko upravljanje.

Pročitajte još:

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala