Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Tek smo na početku rešavanja velikog problema -  i dalje ćemo udisati zagađen vazduh

© Sputnik / Alekseй Malьgavko / Uđi u foto-galerijuDimnjaci termoelektrane u Omsku
Dimnjaci termoelektrane u Omsku - Sputnik Srbija, 1920, 07.02.2021
Pratite nas
Zagađenje vazduha iz srpskih termoelektrana, koje zbog emisije sumpor-dioksida u Evropi smatraju zdravstvenim rizikom za kontinent, biće znatno manje tek kada proradi odsumporavanje na naše tri najveće termoelektrane. Prema tome, i dalje ćemo udisati zagađen vazduh, kaže za Sputnjik profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu, Aleksandar Jovović.

Najveća mreža nevladinih ekoloških organizacija u Evropi, Evropski biro za životnu sredinu, ovih dana nas je podsetila na ono što već znamo – deset naših termoelektrana emitovalo  je u 2019. godini 309.500 tona sumpor-dioksida, što je šest puta više od predviđenog limita. On je definisan ne samo propisima EU, nego i domaćim i prema Nacionalnom planu za smanjenje emisija iznosi 54.000 tona.

Zagađen vazduh ćemo i dalje udisati

Na to je ukazala i ministarka energetike Zorana Mihajlović početkom decembra prošle godine povodom početka izgradnja postrojenja za odsumporavanje gasova u Termoelektrani "Nikola Tesla B" (TENT B) u Obrenovcu, u šta će biti uloženo 210 miliona evra.

Loš kvalitet vazduha je inače karakteristika celog Zapadnog Balkana čijih 16 zastarelih termoelektrana na ugalj podjednako zagađuje vazduh kao i svih 250 u EU.

© Sputnik / Taras Litvinenko / Uđi u foto-galerijuSrbija u kojoj termoelektrane emituju šest puta više sumpor-dioksida od limita, trebalo bi do 2027. godine da uskladi emisije štetnih gasova sa standardima EU.
Tek smo na početku rešavanja velikog problema -  i dalje ćemo udisati zagađen vazduh - Sputnik Srbija, 1920, 07.02.2021
Srbija u kojoj termoelektrane emituju šest puta više sumpor-dioksida od limita, trebalo bi do 2027. godine da uskladi emisije štetnih gasova sa standardima EU.

Već  prepoznatljiva po tome da njeni građani udišu vazduh koji je među najzagađenijim ne samo u Evropi, nego i u svetu, Srbija bi trebalo da do 2027. godine uskladi emisije štetnih gasova iz termoelektrana sa standardima EU. Na to se obavezala pristupanjem Energetskoj zajednici.

To će, međutim, biti teško ostvariva misija.

Sa odsumporavanjem debelo okasnili

Smanjenje emisije supmor-dioksida koji nastaje spaljivanjem uglja i predstavlja ozbiljnu opasnost za ljudsko zdravlje i životnu sredinu moguće je odsumporavanjem sa kojim u Srbiji, kaže Jovović, užasno kasnimo.

On napominje da je reč o zahtevnom projektu u svakom smislu, i mašinaki i tehnološki i elektro i građevinski i naravno finansijski.

„Danas smo tek u fazi početka gradnje odsumporavanja gasova na Termoelktrani „Nikola Tesla“ B (TENT B), dok se za Termoelektranu „Nikola Tesla“ A tek izrađuje projektna dokumentacija. Gradnjom odsumporavanja TENT-a B smanjiće se emisija sumpora i stepen efikasnosti postorjenja će biti dramatično veći, iznosiće 98,4 posto. Emisija sumpor-dioksida će se sa sadšnjih par hiljada miligrama spustiti na 130 miligrama po metru kubnom. To će sigurno biti izuzetno značajan korak u smanjenju ukupnog zagađenja“, precizira Jovović.

On, međutim, napominje da ćemo na znatno manje zagađenje moći da računamo tek kada proradi odsumporavanje u TENT-u A i u Termoelektrani Kostoac A.

„Ono što ostaje problem sa termoelektranama to je, u svakom slučaju, deponovanje pepela, jer on će uvek nastajati pri sagorevanju uglja i poseban problem je emisija ugljen-dioksida za koju ćemo pre ili kasnije morati da snosimo određene konsekvence u smislu velikih troškova“, napominje profesor Mašinskog fakulteta.

Lignit će nas i dodatno koštati

On ukazuje na to da su neke zemlje našeg regiona, poput Crne Gore, već uvele plaćanje takse zbog emisije štetnih gasova, nezavisno od EU. Ona, takođe, ima taksu koju plaćaju njene članice koje za proizvodnju električne energije koriste ugalj. Naš sagovornik podseća i na takozvani Zeleni dogovor Evropske komisije koji će podrazumevati i plaćanje takse na izvezenu robu u zemlje EU za čiju proizvodnju nije korišćena zelena energija.

© Sputnik / Aleksandr Krяžev / Uđi u foto-galerijuSrbija ni narednih godina neće imati mogućnost da tako veliku proizvodnju električne energije iz lignita dobije iz nekog drugog resursa.
Tek smo na početku rešavanja velikog problema -  i dalje ćemo udisati zagađen vazduh - Sputnik Srbija, 1920, 07.02.2021
Srbija ni narednih godina neće imati mogućnost da tako veliku proizvodnju električne energije iz lignita dobije iz nekog drugog resursa.

Jovović napominje da mi trenutno, ali ni narednih godina, nemamo mogućnost da tako veliku proizvodnju električne energije iz lignita dobijemo iz nekog drugog resursa. S druge strane, kaže, jasno je da će se te takse, uslovno rečeno kazne za emisiju sumpor-dioksida, kada budu stupile na snagu, odraziti i na cenu električne energije. Zato će vrlo brzo doći na red i pitanje po kojoj realnoj ceni je proizvodimo, kaže on.

Sve to će, smatra on, aktuelizovati prelazak na druge načine obezbeđivanja električne energije, iako nas na to niko ne primorava. Ni članice EU na to nisu obavezane, pa ni one poput Nemačke, Poljske, Rumunije... koje u narednih 5-6 godina sigurno neće ugasiti termoelektrane na ugalj. On ipak smatra da će se to dogoditi u dužem vremenskom periodu i to ne samo zato što će biti finansijski osuđeni na tako nešto, nego zato što nove tehnologije donose mnogo veće efekte i u zaradama i u broju zaposlenih i u zdravoj životnoj sredini.

Ugalj će u istoriju

„Naprosto, ugalj postaje gorivo prošlosti kao što se to nekim gorivima već desilo i kao što će se desiti i nekim drugim“, uveren je naš sagovornik.

Jovović napominje da svet ide ubrzano napred, da se javljaju novi vidovi proizvodnje električne energije i da na to više ne bi smeli da žmurimo. Da li je iko pre 10 godina mogao da zamisli da će na putevima biti električni automobili kojih je u nekim zemljama i par desetina hiljada. Imate zemlje koje već uspevaju da danima troše samo energiju iz obnovljivih izvora, slikovit je bio naš sagovornik. Ono što je samo pre nekoliko godina izgledalo basnoslovno skupo za instalaciju, a i za proizvodnju energije iz vetra i sunca, sada se to već primaklo ceni proizvodnje iz klasičnih izvora, fosilnih goriva.

© Tanjug / Filip KrainčanićNekada izuzetno skupa, proizvodnja energije iz obnovljivih izvora, vetra i sunca, sada se već primakla ceni proizvodnje iz fosilnih goriva. Ugalj postaje gorivo prošlosti.
Tek smo na početku rešavanja velikog problema -  i dalje ćemo udisati zagađen vazduh - Sputnik Srbija, 1920, 07.02.2021
Nekada izuzetno skupa, proizvodnja energije iz obnovljivih izvora, vetra i sunca, sada se već primakla ceni proizvodnje iz fosilnih goriva. Ugalj postaje gorivo prošlosti.

„Stajati u lignitu i ne razmišljati i ne krenuti što brže u promene biće greška sa dve strane. Moraćemo u jednom trenutku da zaustavimo proizvodnju jer će nam cena biti previsoka. Naši najveći proizvođači čelika, aluminijuma, cementa, hrane, neće moći da izvoze bez plaćene dodatne takse a sa njom će postati nekonkurentni na evropskom tržištu. Onda će jasno reći da im se ovde više ne isplati da posluju. Drugo je što ulazak u tu Grin dil priču nije šarena laža već su to realne velike pare, ogromni fondovi koji se nude i koji guraju celu privredu napred“, zaključio je sagovornik Sputnjika.

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala