Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Pojačanje iz Njujorka: Koliki je uticaj Srpskog kokusa u SAD

© AP Photo / J. Scott ApplewhiteKongres SAD
Kongres SAD - Sputnik Srbija, 1920, 05.03.2021
Pratite nas
Kongresmenka Klaudija Teni iz američke države Njujork prihvatila je poziv ambasadora Srbije u SAD Marka Đurića da bude član Srpskog kokusa na Kapitol hilu. Ona je istakla da je za nju taj poziv posebno značajan imajući u vidu da je u mladosti i poslovno i privatno bila vezana za našu zemlju. Koliki je zapravo uticaj Srpskog kokusa u SAD?

Srpski kokus u američkom Kongresu predstavlja dvopartijsku interesnu grupu članova iz redova demokrata i republikanaca, koje okuplja zajednički interes za dalje unapređenje odnosa Srbije i SAD.

Uticaj Srpskog kokusa

Prema rečima Milana Krstića sa Fakulteta političkih nauka, ni Srpski kokus, kao ni svi drugi slični kokusi u Americi, nije strogo formalna i hijerarhizovana grupa sa jasnim ciljevima, već više skupina različitih kongresmena, uglavnom članova Predstavničkog doma i senatora, iz onih država u kojima ima i srpskog stanovništva, odnosno Amerikanaca srpskog porekla.

„Srpski kokus spada u grupu relativno manje aktivnih kokusa u američkom Kongresu. Broj njegovih članova je varirao, od nekih tridesetak sredinom prve decenije 21. veka, pa do svega negde jedanaest članova koliko je imao do početka ove godine. Ali, čak ni onda kada je bio skoro tri puta brojniji ne može se reći da je bio previše uticajan. Jednostavno, domašaji ovakvog oblika organizovanja su realno uvek bili ograničeni, između ostalog i finansijskim resursima koje je naša država imala na raspolaganju, kao i činjenicom da Srbija nije za američke kongresmene bila od preteranog interesa, jer ni u jednoj državi nema toliko srpskog stanovništva koje bi moglo pretežno da utiče na ishod tamnošnjih izbora da bi se kongresmeni direktno „lepili“ za neko jače angažovanje ka Srbiji“, objašnjava Krstić.

Da ne postoji naš, postojali bi drugi

Spoljnopolitički analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić kaže da je sama činjenica da Srpski kokus postoji značajna, jer postoje i drugi kokusi, pa bi njegov nedostatak sa srpske strane otvorio prostor za neke druge koji bi nametali priče koje njima odgovaraju.

„Ali, problem je uvek bio u tome što je bilo malo nejasno šta se traži od njegovih članova. Naravno, svi koji pripadaju kokusu su tu u velikoj meri jer ili imaju glasače ili finansijere koji su poreklom Srbi, pa imaju interes da pokažu da su uključeni oko nekih pitanja koja su od značaja za te osobe koje ili za njih glasaju ili im doniraju sredstva za kampanje. Među njima takođe ima i članova Kongresa koji su izgradili neki pristup za spoljnu politiku prema Balkanu i zbog toga su tu. To, međutim, ne znači uvek da su prema nama pozitivno raspoloženi i da nešto rade u korist srpskih interesa, poput Eliota Engela koji jeste bio član Srpskog kokusa, ali je bio jedan od glavnih lobista za albansku zajednicu u SAD“, napominje Kesić.

I Milan Krstić veruje da članstvo u Kokusu nužno ne podrazumeva i zastupanje srpskih interesa, što potvrđuje činjenica da je u jednom periodu član Kokusa bio nekadašnji potpredsednik Majkl Pens, dok je još bio član Predstavničkog doma iz Indijane.

„To ipak nije mnogo uticalo na njegovo postupanje dok je bio potpredsednik SAD. Jednostavno, Indijana je jedna od država u kojoj postoji određeni broj srpskog stanovništva, pa njega ništa nije koštalo da se „upiše“ u taj kokus, ali kada političari dođu na neku izvršnu funkciju potrebno je da tu činjenicu malo više imaju na umu. Neophodno je, dakle, da se sa njima više radi dok su u Kongresu, da se država više poveže sa njihovim „staferima“, administrativnim i političkim savetnicima, i da im češće nameće temu Srbije i sve što je Srbiji važno. Međutim, za to je potrebno da naša diplomatija ima više kapaciteta, i ljudskih i finansijskih, i da deluje kontinuirano i strateški“, primećuje Krstić.

Obnavljanje članstva – pozitivan pomak

Kako sada stvari stoje, kaže Obrad Kesić, dobro je što je članstvo Srpskog kokusa obnovljeno.

„Zadnjih par godina malo su postali pasivni, pa mislim da će dolazak novih članova i onih koji nameravaju da pristupe ne samo ojačati Kokus, nego i poziciju srpske zajednice u SAD i same Srbije. Imamo dva nova člana, jednog demokratu koji dolazi iz Severne Indijane, gde su pojedinci iz tamnošnje srpske zajednice bili prilično uključeni u njegovu kampanju, pa on u velikoj meri razume srpsku zajednicu i pitanja koja su za nju od značaja. Takođe, imamo i novu članicu koja dolazi iz Indijanapolisa, iz Indijane, koja pripada srpskoj pravoslavnoj parohiji. Iako je Ukrajinka, pravoslavka je i kod nje postoji raspoloženje i naklonjenost da čini nešto pozitivno u korist srpske zajednice“, ukazuje Kesić i dodaje da veliko angažovanje novog ambasadora u Vašingtonu Marka Đurića pokazuje do koje mere postoji energija ne samo među članovima Kokusa, već i na strani srpske diplomatije.

Šta bi još ojačalo Srpski kokus?

Na pitanje šta bi, pored obnavljanja članstva, još ojačalo Srpski kokus, Obrad Kesić kaže da je pre svega potrebno da se jasnije definišu interesi, odnosno oko čega članovi Kokusa žele da se aktiviraju.

„Druga stvar je komunikacija između matice - srpske diplomatije i naše dijaspore u SAD. Tu već vidimo pomake, kako tokom mandata bivšeg ambasadora Matkovića, tako i sada sa ambasadorom Đurićem, jer su već napravili kontakte i učestvovali na nekoliko video konferencija sa predstavnicima najvažnijih srpskih organizacija u Americi. Tu je, naravno, i potreba za većim aktiviranjem srpske zajednice u SAD, za njihovim pojavljivanjem u javnom životu i bavljenjem izborima. To smo imali priliku da vidimo na proteklim izborima i to je ono što ohrabruje, pa zato i vidimo neku novu energiju oko Srpskog kokusa. Naime, srpska zajednica je na ovim izborima bila, na neki način, povoljna „mlada za udaju“ zbog geografije, jer su tamo gde postoje srpske zajednice bile i ključne države za izbor predsednika. Zato su i jedna i druga kampanja imale mnogo više komunikacije sa srpskim zajednicama i organizacijama“, kaže Kesić.

Pored para potrebna i kampanja

Milan Krstić smatra da aktivno delovanje naše zemlje u SAD podrazumeva ne samo finansijski aspekt u kome se angažuju neke lobističke grupe, već i različite vrste kampanja koje bi podigle vidljivost srpskih nacionalnih interesa i stavova Srbije u Americi, pa bi u skladu sa tim možda i povećali stepen zainteresovanosti američkih kongresmena da se bave ovom temom.

„To je posao koji mora da se radi dugoročno i pažljivo. Čini mi se da je sada neki trend da se ide u pravcu jačeg vezivanja za republikanske kongresmene, imajući u vidu ova poslednja proširenja i to da su četvorica novih članova Kokusa republikanci. Srpski kokus je i dalje dvopartijski, dakle i dalje tu ima i demokrata, ali čini se da će fokus biti na republikancima i to možda može da bude jedna od niti, u perspektivi, dubljeg vezivanja za republikanske kongresmene. To može da bude mač sa dve oštrice, ali možda i indikator neke strategije na duži vremenski period u pogledu delovanja prema američkom Kongresu“, kaže Krstić.
Pohvalno povećanje broja naših diplomata u SAD

Prema njegovim rečima, sada je povećan broj naših diplomata u ambasadi Republike Srbije u Vašingtonu.

„To je pohvalno, ali mi deluje da bi u perspektivi trebalo raditi na dodatnom povećanju naših kapaciteta, ali i na angažovanju drugih, nedržavnih aktera koji bi mogli zajedno sa državom da deluju u pravcu ostvarivanja koristi za Srbiju kroz bolje povezivanje sa određenim krugovima u američkoj politici“, navodi Krstić.

U tom smislu, zaključuje naš sagovornik, Centar za društveni dijalog i regionalne inicijative će narednih dana objaviti jedan dokument koji će, uzimajući u obzir trenutne spoljnopolitičke ciljeve Srbije, izneti i neke detaljnije preporuke upućene našim vlastima i državi o tome šta bi moglo da se uradi da se poboljšaju odnosi sa Amerikom i da se srpski nacionalni interesi stave na neko vidljivije polje u Vašingtonu.

U poslednjih mesec dana Srpskom kongresnom kokusu priključili su se kongresmen iz redova demokrata Frenk Mrvan iz Indijane, kao i kongresmeni Dejvid Mekinli iz Zapadne Virdžinije i Entoni Gonzales iz Ohaja. Kopredsedavajući Kokusa su Stiv Stajvers, republikanac iz Ohaja i Emanuel Kliver, demokrata iz Misurija.

Više o tome šta planira nova američka administracija i šta to znači za Srbiju pogledajte ovde:

 

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala