Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Ko stvara razdor u Crnoj Gori – kralj Nikola ili Milo Đukanović

CC0 / / Kralj Nikola I Petrović
Kralj Nikola I Petrović - Sputnik Srbija, 1920, 06.03.2021
Pratite nas
Nije kralj Nikola taj koji stvara razdor u crnogorskom društvu; radi se o modernizaciji starog sukoba u kome su preci Mila Đukanovića bili na suprotnoj strani od njega. Potom su, tokom raspada Jugoslavije promenili stavove, koji su radikalno drugačiji od Nikolinih stavova, ali su i nezamislivo daleko od stavova njihovih političkih i bioloških predaka.

Ovako istoričar Čedomir Antić objašnjava nova politička previranja u Crnoj Gori koja su kulminirala incidentom od 2. marta, kada su ekstremni crnogorski nacionalisti očerupali i na polje bacili venac koji je na grob kralja Nikole Petrovića, povodom stogodišnjice smrti, položio crnogorski premijer Zdravko Krivokapić.

Nije kralj Nikola taj koji deli Crnu Goru

„Sama ideja da je pitanje o boji zastave na vencu političko pitanje je duboko fašisoidna. Zašto? Pre svega, zato što trećinu stanovništva Crne Gore čine Srbi. Drugo, zato što je zastava Crne Gore u vreme knjaza i kralja Nikole, u vreme nezavisne Crne Gore, socijalističke Crne Gore, republike Crne Gore, sve do 2004. bila trobojka. Mislim da kralj Nikola ne svađa građane Crne Gore“, decidan je Antić.
© Foto : Youtube/RTV Cetinje/PrintscreenŽena na Cetinju baca venac koji je delegacija Vlade Crne Gore položila povodom 100 godina od smrti kralja Nikole
Ko stvara razdor u Crnoj Gori – kralj Nikola ili Milo Đukanović - Sputnik Srbija, 1920, 06.03.2021
Žena na Cetinju baca venac koji je delegacija Vlade Crne Gore položila povodom 100 godina od smrti kralja Nikole

Za vreme svoje vladavine, kralj Nikola pokušavao je da uspostavi stabilnu dinastiju koja bi bila otporna na sve vrste izazova i osećao se Srbinom, dodaje naš sagovornik. Međutim, on je, zbog sopstvenih i interesa svoje dinastije, bio spreman da usporava istorijske procese – procese narodnog ujedinjenja, koji su bili prirodni za Evropu tog vremena.

„Sada smo došli do toga da kralj Nikola služi kao paradigma jednoj grupi političkih patuljaka, koji nemaju podršku ni dvadeset posto građana Crne Gore u njihovoj težnji da ugase pravoslavlje u Crnoj Gori, da stvore karikaturu od države i nacije i da sebi i svojoj političkoj patuljastosti potčine sve ono veliko što je Crna Gora činila i sebi, i srpstvu i slovenstvu. To je, naravno, njihovo pravo, ali samo do mere dok ne ugrožavaju druge“, izričit je Antić.

Zašto incident na Cetinju nije iznenađenje

Kralj Nikola i pitanje njegove uloge u crnogorskom istorijskom biću je već odavno vrlo aktuelno i nije sporno da je to jedna tema koja izaziva pažnju u Crnoj Gori, naglašava podgorički novinar Marko Vešović.

Međutim, dolazak vladine delegacije na obeležavanje godišnjice njegove smrti iskorišćen je, prema njegovom mišljenju, da se nastavi veoma zlurada teza, koja za cilj ima da odvoji Crnu Goru od svega onoga što ona iskonski predstavlja, a ona je snažno vezana za svoje srpske korene.

„Imajući u vidu ukupne političke okolnosti u Crnoj Gori, moram da priznam da me ta dešavanja na Cetinju uopšte nisu iznenadila. Dakle, na Cetinju se konstituiše jedan pokret, koji je u suštini u Crnoj Gori prisutan već decenijama, ali sada dobija neke nove dimenzije, s obzirom da je Đukanović izgubio vlast u Crnoj Gori i da taj pokret počinje da poriče bilo kakvu vezu između Crne Gore i njenog srpskog kulturnog i istorijskog bića“, kaže on.
© Sputnik / Nebojša PopovićSpomenik Kralju Nikoli u Podgorici
Ko stvara razdor u Crnoj Gori – kralj Nikola ili Milo Đukanović - Sputnik Srbija, 1920, 06.03.2021
Spomenik Kralju Nikoli u Podgorici

Taj pokret, niti je posebno brojan ili uticajan, niti ima posebne šanse u crnogorskoj političkoj areni, ali on je prisutan i iskoristiće bilo koju temu da posvađa crnogorske građane i posvađa politički spektar upravo u cilju stvaranja preduslova da Đukanović pokuša da sebe ponovo predstavi kao spasioca Crne Gore i kao nekoga ko može da sačuva crnogorsku nezavisnost od onih koji je navodno ugrožavaju.

Vešović podseća na nedavni Đukanovićev intervju, u kome je crnogorski predsednik ukazao da Srbija predstavlja opasnost po Crnu Goru.

„Dok se prenebregavaju užasne zdravstvene i ekonomske posledice krize u Crnoj Gori – ovde govorimo o ogromnom broju zaraženih od virusa korona, o teškom udaru na crnogorsku ekonomiju, o ozbiljnoj krizi institucija i vladavine prava – Đukanović, koji nema nikakvih argumenata i mogućnosti da se adekvatno suprotstavi kada je u pitanju debata o tome, pokušava da sve prebaci na identitetske teme, da seje politiku podela i zaustavi priču koja mu ne odgovara“, objašnjava naš sagovornik.

Istorijski gledano, stvar je, zaključuje Vešović, potpuno jasna – trobojka je znamenje iz doba kralja Nikole, on je i po želji sahranjen sa tom trobojkom; tako da, činjenično i istorijski tu nema posebne argumentacije da se govori o nekakvom falsifikovanju crnogorske istorije.

Knez od 1860, a od 1910. do 1918. kralj Crne Gore, Nikola Petrović-Njegoš spada u red najdugovečnijih evropskih vladara. U svoje vreme bio je poznat kao "evropski tast", s obrzirom da su njegove ćerke bile udate za brojne članove evropskih vladarskih porodica. Tokom njegove dugovečne vladavine, Crna Gora, ne samo da je umnogome proširila svoje granice i dobila izlaz na more, nego joj je i formalno priznata nezavisnost na Berlinskom kongresu 1878, a sama zemlja je preobražena.

Nikola, međutim, nije bio demokratski nastrojen vladar - koristio je sva sredstva, pa i nasilna, kako bi suzbio opoziciju. Poslednji Petrović na prestolu, osim što je bio vladar, bio je i pesnik, pokušavši da u poetskim poduhvatima dostigne svog slavnijeg pretka Petra II Petrovića-Njegoša. Njegiov pesnički opus velikim svojim delom posvećen je patriotskoj poeziji, a najpoznatija mu je pesma "Onamo 'namo", koja budi srpska nacionalna osećanja, poziva na "osvetu Kosova", ali i nagoveštava Nikolinu ambiciju da upravo on bude taj koji će postati vladar ujedinjenih srpskih zemalja. Njegovi posmrtni ostaci preneti su iz Italije, gde je pošivao od 1921, kada su njegovi i posmrtni ostaci kraljice Milene preneti na Cetinje. Nakon otvaranja grobnice u Italiji, otkriveno je da su njihovi kovčezi bili prekriveni upravo trobojkama.

Ličnost kralja Nikole postaje deo crnogorske separatističke ikonografije početkom devedesetih godina HH veka, međutim, tek nakon što separatistički program preuzima vladajuća crnogorska politička elita okupljena oko Demokratske partije socijalista, on postaje opšteprihvaćena "ikona" crnogorskih ekstremnih nacionalista - slobodno se može reći da on to postaje od 2005, kada mu je otkriven spomenik u Podgorici, kada je tadašnji crnogorski premiojer Milo Đukanović održao govor u kome je spojio svoje separatističke težnje sa lišnošću kralja Nikole.

 

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala