Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Da li je sada doveden u pitanje zakon koji je podigao Crnu Goru na noge

© Sputnik / Aleksandar MilačićLitija u Podgrici
Litija u Podgrici - Sputnik Srbija, 1920, 08.03.2021
Pratite nas
Poslanici koalicije „Crno na bijelo“ podneli su Ustavnom sudu inicijativu za ocenu saglasnosti članova Zakona o slobodi veroispovesti ili uverenja i pravnom položaju verskih zajednica sa Ustavom CG i potvrđenim i objavljenim međunarodnim ugovorima. Da li je doveden u pitanje zakon koji je podigao Crnu Goru na noge, pokrenuo litije i političke promene.

Poslanici koalicije „Crno na bijelo“ na ovaj su se potez odlučili jer, kako objašnjavaju, nemaju problem da se zakonsko rešenje za koje su glasali u parlamentu ispita na najvišem institucionalnom nivou, posebno imajući u vidu da je Zakon o verskim slobodama izazvao brojne polemike u javnosti.

Oni su naveli da ,,potpuno mirne savesti podnose Inicijativu za ocenu ustavnosti jer su sigurni u kvalitet zakona i u to da u njemu nema ništa što bi ovu državu i vernike ugrozilo”.

Da li nova inicijativa dovodi u pitanje usvojen Zakon o slobodi veroispovesti?

Advokat Dalibor Kavarić, član Pravnog saveta Mitropolije crnogorsko-primorske za Sputnjik kaže da apsolutno nema prostora ni za kakav strah ili zabrinutost u konkretnom slučaju, i naglašava da je stav koji iznosi za naš medij njegov lični i da nije dat u ime Pravnog saveta, koji o ovom pitanju formalno nije zasedao.

Kako objašnjava, predmetnu inicijativu za ocenu ustavnosti člana 12 Zakona o slobodi veroispovesti treba, pre svega, tumačiti u vezi sa sistemskim, odnosno specijalnim propisom iz oblasti zaštite kulturnih dobara, a to je Zakon o zaštiti kulturnih dobara Crne Gore koji u članu dva eksplicitno propisuje, u stavu dva ovog člana, da „kulturno dobro može biti u državnoj ili privatnoj svojini“.

„Nesporno je da su određeni manastiri ili nepokretnosti na kojima je vlasnik Crkva, ujedno i kulturna dobra po Zakonu o zaštiti kulturnih dobara Crne Gore, i da država ima određene nadležnosti, odnosno određena poverena zakonska i ustavna ovlašćenja da se stara o kulturnim dobrima, kako onima koja su u državnoj svojini, tako i o kulturnim dobrima koja su u privatnoj svojini – bilo da se radi o privatnoj svojini Crkve, ili drugih verskih zajednica, a imamo i nepokretnih ili pokretnih kulturnih dobara koja su u svojini privatnih lica“, kaže Kavarić.

Dešava se, pojašnjava naš sagovornik, da su neke kuće ili muzeji u privatnoj svojini kao nasleđe određenih porodica, ili određenih fizičkih ili pravnih lica, ali to državu ne lišava brige, već ustanovljava njenu brigu da vodi računa o tim kulturno-istorijskim spomenicima kao objektima od šireg društvenog značaja.

On je mišljenja da predstavnici URE nisu podneli ovu inicijativu iz razloga što sumnjaju u to da je član 12 Zakona o slobodi veroispovesti u saglasnosti sa Ustavom.

„Čak naprotiv, video sam iz njihovog javnog obrazloženja inicijative da oni duboko veruju u ustavnost i zakonitost Zakona o slobodi veroispovesti, za koji su i sami glasali. Shvatio sam da oni hoće da eventualno i sva treća zainteresovana lica – građane i eventualno neke druge političke ili državne subjekte koji su zabrinuti za kulturnu baštinu Crne Gore, razuvere da Zakon o slobodi veroispovesti, konkretno njegov član 12, nije neustavan, odnosno da ne nosi bilo kakav rizik ili bilo kakvu štetu za kulturnu baštinu CG. Odnosno da, u krajnjem, član 12 Zakona o slobodi veroispovesti nije u suprotnosti sa članom 77 i članom 78 Ustava Crne Gore“, ukazuje Kavarić.

Nema loše namere

On ne misli da se radi o inicijativi koja zavređuje bilo kakav strah ili sumnju.

„Mislim da se ne radi ni o kakvoj lošoj nameri, već o dodatnoj potvrdi ispravnosti, zakonitosti i ustavnosti kako celog Zakona o slobodi veroispovesti, tako i člana 12 koji pominjemo, a koji se posebno bavi zaštitom kulturne baštine CG, ali kažem, opet tumačeći ga u vezi sa članom 14 Ustava Crne Gore koji propisuje odvojenost verskih zajednica od države i članom 2 Zakona o zaštiti kulturnih dobara, koji propisuje da kulturna dobra mogu biti u državnoj ili privatnoj svojini“, primećuje Kavarić.

Kako dodaje, ovde ne vidi ništa sporno i misli da je inicijativa pogrešno interpretirana ili da su određeni subjekti, sa ciljem proizvodnje nekakvog veštačkog konflikta, želeli da ovu inicijativu predstave kao nešto što nosi određeni rizik.

„Apsolutno nema straha od ove inicijative. Kako predstavnici URE, tako i nova skupštinska većina, a i ja kao advokat, apsolutno sam siguran da je Zakon ustavan, saglasan konvencijama i drugim međunarodnim propisima, da zadovoljava najviše standarde kako u oblasti zaštite kulturnih dobara, tako i oblasti zaštite svojine i svih drugih instituta i pravnih standarda u zemlji i inostranstvu. Dakle, mislim da svi možemo da budemo spokojni“, napominje Kavarić. 

Čudna inicijativa

I predsednik Nove srpske demokratije Andrija Mandić veruje da usvojeni Zakon ni u kom slučaju nije sporan, ali ističe da mu je ova inicijativa dosta čudna.

„Prosto, ako nešto nije u skladu sa Ustavom, onda za to svakako ne treba ni glasati u Skupštini Crne Gore. Pošto je Predlog zakona prošao sva nadležna skupštinska tela koja su utvrdila njegovu usklađenost sa Ustavom Crne Gore i potom smo mi to izglasali u Skupštini, ne vidim razloga da se ide prema Ustavnom sudu kako bi se proverilo nešto što je rezultat suverene volje parlamentarne većine u CG. U konačnom, mi smo na izborima 30. avgusta i dali građanima obećanje da ćemo promeniti Zakon o slobodi veroispovesti, to je bilo jedno od najvažnijih obećanja koja je dala parlamentarna većina i na osnovu tog obećanja dobili smo ogroman broj glasova“, podseća Mandić.

Kako napominje, on ne zna da li je do sada bilo koja parlamentarna stranka u Evropi i demokratskim državama ovako nešto uradila.

„Ja pretpostavljam da se to radi zbog njihovih glasača za koje oni procenjuju da bi im možda neka drugačija odluka Ustavnog suda u odnosu na volju parlamentarne većine mogla da bude profitabilna“, kaže Mandić.

Na priču o zakonu je stavljena tačka

U osvrtu na to da li ovakva inicijativa na bilo koji način može da dovede u pitanje usvojeni Zakon o slobodi veroispovesti, Andrija Mandić kaže:

„Sa samim izglasavanjem zakona i njegovim potvrđivanjem i objavljivanjem u Službenom listu na čitavu tu priču je stavljena tačka. Sada od gotovog posla, kroz ovu inicijativu, neko pokušava da napravi veresiju. Tako da ne mislim da je ovo dobro, ne mislim da je politički logično, niti da je u skladu sa onim što smo obećali građanima Crne Gore i ne delim stav da je to navodno želja da bi se potvrdio taj zakon, jer su postojale i druge strane koje su bile mnogo zainteresovanije za to i koje su mogle sličnu inicijativu uputiti Ustavnom sudu, a ne da je upućuju baš oni koji su izglasali ovaj zakon.“

U inicijativi koju potpisuju svi poslanici koalicije „Crno na bijelo“ u Skupštini Crne Gore - Miloš Konatar, Božena Jelušić, Srđa Pavićević i Suada Zoronjić, navodi se: ,,Svako fizičko i pravno lice, uključujući i vjerske zajednice, dužno je da poštuje kulturna dobra drugih, na isti način kao i svoja, a pravo na pristup kulturnom dobru može se ograničiti samo radi zaštite javnog interesa i prava i sloboda drugih. Dakle, država je dužna da štiti kulturna dobra, što je detaljno razrađeno normama Zakona o zaštiti kulturnih dobara, a koji je napisan i usklađen sa međunarodnim propisima. Postavlja se pitanje, da li član 12 predmetnog Zakona, koji glasi “U slučajevima premještanja, iznošenja iz države ili otuđenja dobara koja predstavljaju kulturnu baštinu Crne Gore, a na kojima pravo svojine ima vjerska zajednica, primjenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje zaštita kulturnih dobara.”, predstavlja dovoljnu garanciju za zaštitu Ustavom Crne Gore propisanih članova 77 i 78”.

Oni su takođe inicirali ispitivanje da li je član 12 Zakona o slobodi veroispovesti u skladu sa Ustavom. ,,Cilj ove inicijative je da se potvrdi da je imovina države Crne Gore zaštićena, da niko neće i ne može odnijeti, otuđiti ili prisvojiti nešto što pripada našoj državi”.

Iz poslaničkog kluba „Crno na bijelo“ su, piše u inicijativi, uvereni u ispravnost svoje odluke da glasaju „za“ i potrebu da se ovaj Zakon donese radi regulisanja prava i obaveza svih verskih zajednica.

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala