Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Da li predlog zakona o glasačkim pravima „drma“ temelje američke demokratije

© AP Photo / Charles Rex ArbogastPredsednički izbori u Americi
Predsednički izbori u Americi - Sputnik Srbija, 1920, 12.03.2021
Pratite nas
Oštro suprotstavljeni stavovi republikanaca i demokrata u Kongresu SAD povodom predloga reformi izbornog zakona H.R.1 prete da dodatno prodube podele između dve partije. Šta se zapravo krije iza reforme izbornog zakonodavstva koju predlažu demokrate i da li predlog zakona o glasačkim pravima „drma“ temelje američke demokratije?

Kako za Sputnjik ocenjuje politikolog Aleksandar Pavić, predlog reformi izbornog zakona H.R.1 koji, između ostalog, proširuje mogućnosti glasanja poštom, omogućava nacionalno sprovođenje automatske registracije birača istog dana i podrazumeva uslovan povratak prava glasa prestupnicima, sporan je po nizu tačaka.

Šta se krije iza reforme američkog izbornog zakonodavstva

Pre svega, objašnjava naš sagovornik, ovaj predlog zakona ugrožava ustavom zagarantovana prava američkih saveznih država.

„U američkom Ustavu stoji da su savezne države te koje određuju standarde što se tiče identifikacije glasača i toga ko može da glasa, a ko ne. SAD ima 50 država koje u tom pogledu imaju slična pravila, ali imaju i svoja prava, a u Ustavu je izričito navedeno da su njihove skupštine te koje odlučuju kako će se sprovoditi izbori. Takođe, ne samo da bi se izgubila kontrola nad izborima od strane saveznih država, već bi one izgubile i svoje tradicionalno pravo da određuju granice izbornih jedinica, a taj proces bio bi stavljen u ruke takozvanih nezavisnih eksperata. Upravo zato je oko 20 pravobranilaca iz saveznih država pisalo Kongresu sa ocenom da je ovaj predlog neustavan, pa se već vidi da ako ovo i prođe Senat, a predsednik Bajden potpiše zakon, usledile bi tužbe koje bi sigurno došle do Vrhovnog suda“, objašnjava Pavić.

Kako dodaje, ovim predlogom omogućiće se vrlo slabo kontrolisanje glasanja ljudi koji možda ne bi imali zakonsko pravo da glasaju, kao i masovno glasanje poštom koje je vrlo sporno zbog brojnih mogućnosti za manipulaciju.

„Prošli izbori bili su najsporniji u američkoj istoriji, a ovaj novi zakon bi omogućio da svaki sledeći budu takvi, jer bi se izgubila kontrola nad identifikacijom glasača. Znamo već da je na desetine hiljada ilegalnih imigranata glasalo na prošlim izborima zato što vrlo lako dolaze do vozačkih dozvola, naročito u državama sa slabijim kontrolama poput Kalifornije. Takođe, praktično se ozakonjuje glasanje poštom, iako mnoge savezne države imaju zakone koji propisuju da mora da se glasa na licu mesta, osim ako niste fizički sprečeni da dođete na glasanje. Dakle, tek sada će biti jako teško da se obezbedi regularnost izbora, tim pre što bi ovim zakonom sve bilo centralizovano, pa će onaj ko kontroliše savezne institucije, a to su Kongres i Bela kuća, praktično moći da upravlja procesom i kontrolom izbora“, napominje naš sagovornik.

„Berba“ glasova

Pored toga, primećuje on, dozvoljava se nekontrolisana “berba” glasova, gde partijski aktivisti imaju da pravo da odlaze u, na primer, staračke domove i prikupljaju glasove ljudi koji iz nekog razloga ne mogu lično da glasaju.

„To je metod podložan zloupotrebama jer otvara mogućnost velikog uticaja partijskih aktivista na slabo obrazovane birače, ili kupovine glasova kod onih koji su siromašni. Praktično, nad tim glasovima nemate kontrolu i ko god ima bolju i beskrupulozniju mašineriju, taj će imati veće mogućnosti da pobedi na izborima. Ovde se sve svodi na brojeve, a umanjuje se ljudski faktor, odnosno integritet pojedinačnog, legalnog, glasača“, smatra politikolog.

Pozitivne odredbe samo “kozmetičke“

Prema njegovim rečima, ovaj predlog u sebi sadrži i neke dobre odredbe, poput one da će se zahtevati papirni trag za svaki glas, što je bio jedan od spornih momenata na prošlim izborima jer su zbog elektronskog glasanja mnogi papirni tragovi uništeni.

„Tu su i još neke pozitivne odredbe koje se odnose na to da će iz saveznog budžeta biti izdvojen novac za kampanje za donacije koje su manje od 200 dolara. Dakle, ako nekog kandidata podržite sa 200 dolara, savezna vlada će mu dati još šest puta toliko, što treba da ohrabri ili poveća moć malih donatora na štetu onih većih. Ipak, mi znamo da to u praksi neće tako funkcionisati i veliki novac će uticati na glasače na drugi način, jer je Amerika postala oligarhija gde novac ima presudni uticaj na sve. Tako da i ove pozitivne odredbe zakona više deluju kao neka „kozmetika“ kako bi se skrenula pažnja sa opasnosti koje zakon donosi po integritet glasačkog procesa“, kategoričan je Pavić.

Da li će republikanci posegnuti za „filibasterom“

Politikolog je mišljenja da je vrlo indikativno da je upravo ovo prvi zakon koji je predložen Kongresu u novom sazivu.

„Jasno je da je demokratama ovo prioritet. Očigledno smatraju da se gvožđe kuje dok je vruće i hoće da iskoriste priliku sada kada su stekli većinu u Predstavničkom domu da „zakucaju“ svoju vladavinu, s obzirom na to da istovremeno puštaju u SAD stotine hiljada ilegalnih imigranata. Sigurno računaju na to da će neki od tih ljudi biti u mogućnosti da do narednih izbora dobiju neka osnovna dokumenta kako bi mogli da glasaju“, napominje Pavić.

Naš sagovornik smatra da lako može da se desi da ovaj predlog zakona ipak ne dobije potrebnu većinu u Senatu, iako demokrate sa glasom potpredsednice SAD imaju 50 plus 1 glas.

„U Senatu postoji takozvano „filibaster“ pravilo, gde vi otprilike možete da sprečite da nešto bude izglasano tako što ćete vršiti opstrukciju, na primer govorima dužim od predviđenih ili bilo kojom drugom metodom odlaganja ili produžavanja debate o konkretnom pitanju. To je tradicionalna „tehnika“ koja je u Senatu uspostavljena još u 19. veku, pa je za usvajanje zakona praktično potrebna takozvana „super većina“, odnosno morali biste da imate 60 glasova da bi nešto prošlo. Podsetiću da je ovaj zakon predložen 2019. godine, ali je pretnja „filibasterom“ od strane republikanske većine sprečila da on u Senatu uopšte dođe na dnevni red. Dakle, ako sada republikansko rukovodstvo u Senatu iznese istu pretnju da će organizovati „filibaster“, ovaj predlog zakona neće moći da prođe. Tako da je situacija po ovom pitanju vrlo neizvesna“, ukazuje politikolog.

Iako, kako dodaje, vođa republikanaca u Senatu Mič MekKonel ovu opciju nije najavio, za očekivati je da se ipak odluči na takav potez jer gubi popularnost unutar republikanskih redova jer u ključnim trenucima nije podržao Trampa.

„Ako bi pustio da ovo prođe Senat mislim da bi trajno urušio svoj autoritet unutar republikanske partije“, kategoričan je Pavić.

Predlog reformi izbornog zakona H.R.1 usvojen je u Predstavničkom domu SAD prošle nedelje, a njegovo usvajanje zagovara i predsednik Amerike Džozef Bajden. Zakon treba da bude razmotren u Senatu, koji se trenutno sastoji od 50 republikanskih i 50 demokratskih senatora.

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala