Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
Zemlja - Sputnik Srbija
Svet
Najnovije vesti iz sveta

Natalija Poklonska: Proces priznavanja Krima zahteva anđeosko strpljenje

© Sputnik / Dmitriй Makeev / Uđi u foto-galerijuZamenica predsednika komiteta Državne dume za međunarodne odnose Natalija Poklonska
Zamenica predsednika komiteta Državne dume za međunarodne odnose Natalija Poklonska - Sputnik Srbija, 1920, 12.03.2021
Pratite nas
Krim će sledeće nedelje obeležiti sedmu godišnjicu ponovnog pripajanja Rusiji. Zamenica predsednika komiteta Državne dume za međunarodne odnose Natalija Poklonska u intervjuu za RIA Novosti govori o glavnim dostignućima koje je region od tada postigao, ali i bolnim problemima s kojima se još uvek suočava.

Poklonska otkriva i šta bi predložila predsedniku Ukrajine Vladimiru Zelenskom ako pristane na sastanak.  

Koja su glavna dostignuća ruskog Krima u proteklih sedam godina?

— O dostignućima ruskog Krima je bolje da govore obični ljudi, Krimljani i gosti našeg poluostrva. A dostignuća ima i dobro su poznata: izgrađen je most, pa energetski most, aerodromski terminal, saobraćajnica „Tavrida“. To su državni projekti o kojima se može i treba govoriti kao o dostignućima. Sve ostalo, od čega zavisi kvalitet života običnih ljudi zahteva pažnju političara i regionalnih vlasti. 

Da li ima napretka u pogledu međunarodnog priznavanja statusa Krima?

— Međunarodno priznanje Krima kao subjekta Ruske Federacije je procedura koja zahteva anđeosko strpljenje i izdržljivost. Problem je što Zapad ne uzima u obzir samo postojanje Krimljana. Oni poluostrvo gledaju kao područje bez ljudi ili sa ljudima bez prava. Ispred sebe vide samo Kijev i Moskvu. I niko ne želi da čuje da su ljudi na Krimu sami odlučili o svojoj sudbini i obratili se Moskvi. Kada se Krimu pruži prilika da direktno govori i bude saslušan, možda tada dođe do razumevanja razloga, uslova i zakonitosti referenduma. 

Kijev se priprema da u avgustu održi međunarodni samit „Krimska platforma“. Cilj je rasprava o pitanju vraćanja kontrole nad Krimom. Kakvi bi mogli biti rezultati i posledice samita?

— U Kijevu će se održati samit o Krimu bez Krima. Sa njihove strane nije stigao poziv, sve se to čini da bi se pokazao neki rad i dobio novac. Nas ne pitaju, niti nas zovu. Ne treba im naš odgovor. 

Uverena sam da je potrebno graditi odnose sa Ukrajinom, i svi su umorni od beskrajnih optužbi na račun Krimljana za sve grehe i nesreće Ukrajine i međunarodnog poretka. Gde je bio taj međunarodni poredak kada je bombardovana Jugoslavija i kada su ubijeni ljudi na Majdanu, u Odesi, Donbasu?

Volim Ukrajinu i neću vređati njeno rukovodstvo, ali zašto su za njihovu nepažnju i koristoljublje, koji su zemlju doveli do propasti i raspada, opet krivi obični ljudi i druga država, to jest, Rusija? Od kraja 2013. godine Ukrajina se podelila na dva dela, a danas nova vlast ni ne pokušava da sazna za čiji novac i uz čiju pomoć je došlo do ovog otrovnog raskola. 

Ljudi koji su sve ovo organizovali su izdajnici Ukrajine, a ne poluostrvo Krim, koje ne deli radikalna osećanja i mržnju prema sopstvenoj kulturi, jeziku i istoriji. 

Zašto je Kijev ponovo pokrenuo krimsko pitanje? Koji je njihov cilj, uzimajući u obzir pozivanje SAD da se priključi raspravi?

— Pozivajući SAD, ukrajinska vlada nastavlja da ispunjava svoju funkciju posrednika u ulozi „žrtve zemlje-agresora“. Raspravljati o Krimu bez Krima, ali sa Sjedinjenim Državama, predstavlja želju da se ostavi utisak partnerstva sa snažnom državom, ali zapravo je pokriće za nemoć i nespremnost da se započne bar neka vrsta dijaloga sa ljudima. 

Šta biste posavetovali ukrajinskim vlastima da bi promenile situaciju u zemlji?

— Ukrajina će preživeti ako uspe da ujedini dva dela naroda, što joj iskreno želim. Neka Krim ostane lekcija za potomke. 

Politika mržnje i neprijateljstva dovodi do uništavanja, a za to su krivi korumpirani, sitničavi političari sa nezdravim ambicijama ili psihom, koji su po svaku cenu hteli da dođu na vlast. Oni su ti koji nameću mržnju ljudima, prednost jednih nad drugima. A ljudi su navikli da žive u svetu iluzija pod uticajem propagande. Stoga podležu sugestiji da su neki superiorniji od drugih. Ali nije tako. To je iluzija i zabluda. Ne mislim da su Rusi bolji od Ukrajinaca ili obrnuto. Danas je zabrana ruskog jezika Ukrajincima nastavak podele. Ja sam Ukrajinka, moj maternji jezik je ruski. A ljudi poput mene u Ukrajini su većina. Odnosno, ukrajinska vlast se odriče kulture sopstvenog naroda, jezika svojih predaka. A onda ćemo, možda, čuti da je Rusija kriva za „aneksiju“ ruskog jezika u Ukrajini. Isto kao sa Krimom. Oni su nas se sami odrekli, a sada neprekidno pričaju „oduzeli su nam Krim“. 

Šta biste rekli predsedniku Ukrajine na ličnom sastanku?

— Vladimir Zelenski prikazuje se svima kao jednostavan i pristupačan čovek. Ali ovo je samo njegova lik u unapred pripremljenom filmu. Teško da će se on odlučiti za sastanak. Uz sva odobrenja našeg ministarstva spoljnih poslova, želela bih da imam priliku da se sastanem sa njim. Predložila bih mu da započne normalan dijalog o izgradnji odnosa u korist ljudi, o obnavljanju njihovih prava i očuvanju mira. Ja sam za napredak i razvoj. U našoj je moći da promenimo sadašnjost, a ne prošlost, beskrajno polivajući blatom jedni druge i navodeći ljude na mržnju. Zadatak je političara da stvaraju povoljnu klimu i uslove za normalan život ljudi. 

Nastavljaju li se Vaši kontakti sa Evropskim sudom za ljudska prava? Da li tamo imaju formulisan stav o vodenoj blokadi Krima i da li je u planu poseta njihove misije regionu?

— Da, ovi kontakti su potrebni. Na Krimu žive ljudi koji imaju prava čijom se zaštitom bavi Evropski sud za ljudska prava. Naša prava se krše. Mislim na pravo na dostupnost sveže vode. Nijedan referendum niti politički izbor ne bi trebalo da liši čoveka osnovnih prava. A od strane Ukrajine, zemlje koja je učesnik i potpisnik Deklaracije o ljudskim pravima, iz političkih razloga počinjeno je nedopustivo kršenje ljudskih prava. Poslednje pismo Visokog komesara za ljudska prava ukazalo je na želju i potrebu za posetom njihove delegacije Krimu. Poslala sam odgovor o spremnosti organizovanja njihovog sastanka i pratnje na Krimu. Ali, nažalost, zasad nema zvaničnog odgovora, a postojalo je javno saopštenje o našem navodnom odbijanju da takvu delegaciju primimo na Krim. O takvom odbijanju ne znam ništa, već sam, naprotiv, izrazila spremnost da ih upoznam i pratim. 

Ilon Mask još nije odlučio da li će pomoći Krimu sa vodenom blokadom? Ranije ste ga kontaktirali na svojim društvenim mrežama. 

— Moja šala sa Ilonom Maskom je samo način da skrenem pažnju na problem na Krimu. Poštujem tog čoveka jer on stvara i postiže ozbiljne rezultate, bez nepotrebnih reči i ukazivanja na greške drugih. On promoviše interese svoje zemlje i ide u korak sa vremenom kada je reč o pitanjima zaštite životne sredine. To je super. 

Da li postoje neki novi međunarodni projekti ili posete u Vašim planovima? 

— Održavam dobre odnose sa političarima i poznatim ljudima iz različitih zemalja, to su Italija, Srbija, Sirija, Turska, SAD, Indija i druge. Postoje planovi za sprovođenje jednog međunarodnog projekta u sferi zdravstva. Ali o tome više kasnije.

Vaš mandat poslanika Državne dume se uskoro završava. Da li je za to vreme bilo izjava ili postupaka zbog kojih se kajete?

— Naravno da je bilo grešaka, sada ih vidim i pokušavam da izvučem zaključke. Prvih pet godina u politici su me naučili mnogo čemu. 

Kako vidite dalje svoju političku karijeru? Postoje li predlozi da se ponovo kandidujete?

— Ponuda nije bilo. Ali ići ću dalje, a gde tačno, videćemo. 

Da Vam ponude da budete na čelu jednog od gradova na Krimu, koji biste izabrali?

— Nemam takve planove. Ako govorimo o tome šta mogu da vodim na Krimu, onda je to najverovatnije tužilaštvo koje sam formirala

Pogledajte i ekskluzivan Sputnjikov intervju u kome je pričala o svojim srpskim korenima:

Pročitajte i:

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala