Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Ko je kontraobaveštajac koji je sačuvao ruski „nuklearni štit“

© Ministerstvo oboronы RF / Uđi u foto-galerijuRaketna proba krstareće rakete "Burevesnik"
Raketna proba krstareće rakete Burevesnik - Sputnik Srbija, 1920, 14.03.2021
Pratite nas
Nakon raspada Sovjetskog Saveza, Rusija je zahvaljujući izuzetnom kontraobaveštajcu, general-pukovniku Federalne službe bezbednosti (FSB) Mihailu Dedjuhinu zadržala svoje sisteme nuklearnog oružja, kao i suverenitet, a zatim stvorila nove tipove oružja koji nemaju analoge u svetu, smatraju veterani FSB, bivše kolege i učenici Dedjuhina.

U nedelju bi bivši načelnik Uprave za kontraobaveštajnu podršku strateškim objektima Odeljenja za ekonomsku bezbednost FSB napunio 75 godina.

„Dugo bi moglo da se priča o Mihailu Trofimoviču, on je bio izvanredna ličnost – i kao profesionalac i jednostavno kao čovek. Kontraobaveštajne mere sprovedene pod njegovim rukovodstvom i uz njegovo lično učešće ušle su u 'zlatni fond' naše službe bezbednosti“, rekao je general-pukovnik u rezervi FSB Aleksandar Izmodenov.

Razotkrivanje agenta CIA

Sam Dedjuhin je u mladosti radio u Institutu za atomsku energiju „Kurčatov“ i učestvovao u stvaranju jonskog motora za međuplanetarne letove. Po završetku Moskovskog avijacionog instituta pozvan je u organe državne bezbednosti, završio je Višu Krasnoznamenu školu KGB i poslat je na službu u čuvenu „desetku“ ─ 10. odeljenje Druge glavne uprave KGB-a koje se bavilo kontraobaveštajnom podrškom Ministarstava odbrambene industrije.

Prema rečima Izmodenova, službi su bili potrebni profesionalci i ljudi koji su u stanju da rešavaju stvarne zadatke zaštite državnih tajni i da otkrivaju znakove neprijateljskih aktivnosti specijalnih službi protivnika.

„U radu Mihaila Trofimoviča su pokazani lični kvaliteti kao što su najviši nivo profesionalizma, posvećenost, analitičke osobine operativca – vođe. Zahvaljujući tim kvalitetima, omogućen je blagovremeni odabir glavnog pravca delovanja u pogledu identifikovanja znakova špijunaže i drugih nezakonitih aktivnosti“, dodao je veteran.
Zgrada Službe za spoljnoobaveštajne poslove Rusije - Sputnik Srbija, 1920, 03.11.2020
Nariškin: Škola ruskih obaveštajaca - jedna od najboljih na svetu, CIA glavni oponent

Izmodenov smatra da su se te njegove osobine naročito ispoljile u radu na razotkrivanju američkog agenta CIA Adolfa Tolkačova 1985. godine. Tolkačov je radio na Naučno-istraživačkom institutu za radio-tehniku Ministarstva za radio-industriju SSSR-a koji je američkoj obaveštajnoj službi prenosio tajne radio-elektronske opreme sovjetskih vojnih aviona.

„Razotkrivanje Tolkačova odvijalo se direktno pod rukovodstvom Mihaila Trofimoviča. Rezultat je postignut za vrlo kratko vreme – samo četiri meseca nakon što je KGB dobio informacije o postojanju takvog agenta CIA u našem vojno-industrijskom kompleksu. Pritom se to desilo u to vreme kada je milion i po ljudi radilo u preduzećima Ministarstva radio-industrije“, rekao je penzionisani pukovnik FSB-a Aleksandar Litvinov.

Dedjuhin je upravo za razotkrivanje Tolkačova nagrađen najvišom nagradom KGB Sovjetskog Saveza ─ „Počasni službenik državne bezbednosti“.

Znak kvaliteta

Veterani ističu da je glavna zasluga Dedjuhova stvaranje novih kontraobaveštajnih struktura koje osiguravaju bezbednost ruskog odbrambeno-industrijskog kompleksa u postsovjetskom periodu. Prema njihovim rečima, nije tajna da su nakon raspada SSSR-a rusko rukovodstvo činili ljudi koji su smatrali da novoj državi ne trebaju specijalne službe u uslovima demokratije.

Špijuniranje - Sputnik Srbija, 1920, 02.01.2020
Bekstva iz zatvora, tajni tuneli, lov na rakete — zanimljive sovjetske kontraobaveštajne operacije

„Oktobar 1993. godine. U centru Moskve gori Bela kuća (zgrada vlade). U zadimljenoj prestonici jedinica Mihaila Trofimoviča radi na razotkrivanju agenta britanske obaveštajne službe Sincova“, rekao je penzionisani general-pukovnik FSB Andrej Krutov.

Prema rečima Izmodenova, razotkrivanje Sincova, koji je bio na čelu jedne od najvažnijih struktura tadašnjeg ruskog Ministarstva odbrambene industrije, bio je znak kvaliteta koji je celom svetu pokazao da je ruska kontraobaveštajna služba i dalje u stanju da odgovori na dejstva svake strane obaveštajne službe.

On smatra da rezultat rada ruskog kontraobaveštajca nije bilo samo razotkrivanje agenta, već i usvajanje mera za zaštitu državne tajne, uključujući i izradu zakona o državnoj tajni.

Sačuvao ruski „nuklearni štit“

Još jedna upečatljiva pobeda Dedjuhina i njegovih kolega sredinom 1990-tih godina bio je prekid provokacije nemačkih specijalnih službi ─ skandal sa plutonijumom.

Izmodenov je objasnio da se provokacija sastojala u tome da se pokaže da je plutonijum za proizvodnju nuklearnog oružja navodno izvezen iz Rusije. Međutim, zahvaljujući Mihailu Trofimoviču i njegovim kolegama, i sami Nemci su priznali da to nije bio ruski plutonijum, naglasio je veteran.

„Cilj te provokacije bio je da Zapad može da kaže da Rusija ne može pouzdano da nadgleda svoje nuklearne materijale i na kraju bi uspostavio kontrolu nad našim sistemom nuklearnog naoružanja. Suvišno je reći šta bi to značilo sa stanovišta suvereniteta Rusije, njega jednostavno ne bi bilo“, istakao je on.

© AP Photo / Ted S. Warren,Nuklearno oružje
Ko je kontraobaveštajac koji je sačuvao ruski „nuklearni štit“ - Sputnik Srbija, 1920, 14.03.2021
Nuklearno oružje

Izmodenov je dodao da je u Nemačkoj to izazvalo skandal na državnom nivou i da su oni koji su bili umešani u tu provokaciju kažnjeni.

Sa svoje strane, Krutov je naglasio da je ruski „nuklearni štit“ u velikoj meri sačuvan zahvaljujući Dedjuhinu.

„Ali možemo direktno da kažemo da je ogroman i njegov doprinos stvaranju jedinstvenih vrsta naoružanja koje naša država sada ima i o kojima je naš predsednik Vladimir Putin govorio s ponosom. Sve to nije urađeno preko noći, već je stvarano odavno. Bilo je potrebno da se izrada oružja još tada drži u tajnosti, što je i učinjeno pod rukovodstvom Dedjuhina“, rekao je on.

Pomoć mirnom atomu

Dedjuhin je takođe imao zasluge u ruskoj nuklearnoj energetici.

Kako je rekao Izmodenov, Dedjuhin je 2004. godine prešao da radi u kompaniji „Atomstrojeksport“ koja je odgovorna za izgradnju nuklearnih elektrana u inostranstvu.

„Nuklearna elektrana 'Bušer' se gradila u Iranu. To nije bio nimalo lak zadatak, jer su Sjedinjene Američke Države na sve moguće načine pokušavale da diskredituju rad Rusije na 'Bušeru'. Prema verziji Vašingtona, naša zemlja je na taj način navodno pružala pomoć iranskom nuklearnom programu. Mihail Trofimovič se bavio zaštitom interesa Rusije u ovom projektu i svi pokušaji Amerikanaca su bili dezavuisani“, izjavio je Izmodenov.

Prema njegovim rečima, ceo svet je pratio da li će Rusija moći da izgradi nuklearku „Bušer“i uspela je.

„Realizacija ovog projekta omogućila je našoj nuklearnoj industriji da obnovi sposobnosti koje su oslabile nakon raspada Sovjetskog Saveza, a zatim da razvije svoje prisustvo u različitim regionima sveta. Pogledajte potražnju za ruskim tehnologijama mirnog atoma u Evropi, Aziji, Africi, a 'Rosatom' ima rekordan broj projekata u inostranstvu. A temelji ovog priznanja postavljeni su uz učešće Mihaila Dedjuhina“, zaključio je Izmodenov.

Pročitajte još:

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala